Često nam je potrebno samo jedno “razumem te” da bi se osećali bolje

Ovih dana na društvenim mrežama je jako popularan video od Dr Brene Brown, koji slikovito opisuje empatiju iliti saosećanje sa drugim ljudima. Glavni lik je jedna mala slatka lija koja je u problemu. Njen drug meda je sve vreme tu i pokušava da joj doživljaj ponora olakša empatijom, dok se u priči povremeno pojavljuje i irvas koji ima dobre namere, ali ne i pravo razumevanje njenih potreba. On po dr Brown pokazuje površno razumevanje, tj. sažaljenje, i time joj uopšte ne olakašava. Glavno pitanje koje svi postavljaju nakon gledanja ovog filma je ko smo mi u situacijama kada nekom trebamo: meda ili irvas?

Lično ne mogu da vam opišem svoju sreću kada sam odgledala video, jer je ukratko opisao nešto o čemu ljudima pričam već godinama. Ja takve situacije opisujem malo drugačije, baš kao što sam navela i u naslovu:

Ponekad je jedno kratko “razumem te” sve što nam treba od drugih ljudi kada smo u  problemu.

Imam prijatelje koje obožavam i sa kojima volim da provodim vreme, ali to nisu ljudi kojima se prvo obratim kada me muče neka neprijatna osećanja. Ne zato što neće želeti da mi pomognu, nego zato što neće znati kako da me razumeju.

Znate ono kada se požalite:

Teško mi je.

Slaba sam. Nemoćna sam.

Ne vidim izlaz.

A prijatelj vam kaže nešto poput:

Ma ajde. Nemoj očajavati.

Nije sve tako crno.

Ja bih to tako i tako. 

Možeš uraditi to i to.

Ćuti, barem imaš to i to.

Istina je da vama tada u suštini treba samo jedno kratko:

Razumem te! 

2011-11-05 12_Fotor

Ti takvi prijatelji imaju dobru nameru. Oni žele da vam pomognu i da vam bude bolje. Međutim, ne vide da to rade na način koji je u tom trenutku pogrešan za vas.

Postoje situacije u kojima nam ne treba tuđi savet.

Često nam ne treba minimiziranje našeg problema ili pokušaj skretanja pažnje sa istog.

Tada nam smeta i ako neko pokušava da nas oraspoloži, pre svega zbog toga što mi u tom trenutku nismo sposobni za to. Ophrvani smo problemom i treba nam vreme da poradimo na tim neprijatnim emocijama.

Vrlo često mi i znamo koje je rešenje našeg problema, pa nam zato ni ne treba neki dubinski razgovor o njemu.

Želimo samo da se izventiliramo u tom trenutku.

Da uživamo u zagrljaju prijatelja. Ono pravom, ali i zagrljaju rečima razumevanja.

Ponekad je čak i ćutanje sa prijateljem pravo rešenje za takve momente.

Savet “proći će” je ono što nam tada posebno smeta

Niko nema garanciju da li će ti naši problemi zaista nestati, pa obećanje da će proći nema težinu u datom trenutku.

A možda i znamo da će se sigurno završiti, ali nam to tada ništa ne znači, jer nismo u stanju da se okrenemo ka budućnosti. Neprijatna osećanja nas preplavljuju baš tu i tada, i upravo za to “sad i ovde” nam je potrebna podrška prijatelja.

Svi se mi ponekad nađemo u situaciji te simpatije (sažaljenja) koje opisuje Dr Brown. Kada od silne želje da pomognemo drugoj osobi, mi krenemo da delimo savete koje nije tražila, da držimo predavanje, skrećemo temu, pokušavamo veštački da je oraspoložimo. Ja sam još davno naučila da takvo moje ponašanje često nije poželjno, i zato pokušavam da prijateljima ponudim empatiju nasuprot simpatiji.

Trudim se da ih razumem. Njih i njihove potrebe u DATOM TRENUTKU.

Trudim se da ih zaista čujem, a ne samo da ih gledam.

Vrlo brzo kod sebe prizovem sličnu emociju koju i oni imaju, jer ću ih tako najbolje razumeti.

Ne dajem im lažna obećanja, ne skrećem sa teme. Oni mi u tom trenutku daju svoje srce na dlanu. Ko sam ja da mu okrenem glavu.

Tu sam da ih oraspoložim, samo ako oni to žele. Onda kada budu spremni.

Jedno “razumem te” ili “joj, verujem da ti je baš teško” skoro nikad ne omane sa moje strane.

Ponekad ne uspem da izvedem baš sve navedeno, ali trudim se. Isto želim i vama.

Kako se vi snalazite sa empatijom prema nekoj bliskoj osobi?


Slični tekstovi koji vam mogu biti interesantni:

Naučila sam da postoje neprijatne emocije koje su zdrave

U životu često moramo malo trpeti da bismo posle dugoročno uživali

Za čim vi trčite u životu?

Dva pitanja koja sebi možete postaviti pa da budete manje uznemireni

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

15 thoughts on “Često nam je potrebno samo jedno “razumem te” da bi se osećali bolje

  1. Sad si me malo prodrmala 😉 i da, slažem se, nekad je jedna riječ potrebnija nego stotine prijedloga i uspredbi koje dobijemo od druge strane. Kažem da si me prodrmala jer sam i sama često takva, umjesto da kažem samo “razumijem te”, u želji da pomognem krenem nabrajati što sve osoba koja se izjada posjeduje (zdravlje, obitelj, posao…) i nerijetko uleti još i koji savjet s moje strane. Pokušat ću poslušati tvoj savjet.

    Sviđa mi se tvoj blog, već sam se par puta “ulovila” kako preispitujem sebe dok čitam tvoje tekstove. I ovaj današnji je pun pogodak 🙂

    1. Hvala ti na lepim recima. Predivan je osecaj kada cujes da dopires do ljudi svojim tekstovima i kad iznova upoznas nekoga ko slicno razmislja. To sa davanjem saveta je ponekad neminovno, i ponekad to od nas i traze drugi ljudi. Samo je potrebno razluciti kad zaista traze, a kada treba da cutimo i razumemo 🙂 Nista lakse, hehehe

  2. Odličan tekst, ja sam sebe upravo pronašla u irvasu 🙁 i ja zaista želim da pomognem, ali taj strah od “preuzimanja” tuđih problema prosto gradi neki zid i onda valjda prije budemo irvas nego medo.
    Hvala ti za ovaj tekst, i za video jer ga nisam prije vidjela, zaista je predivan i mislim da ću ga se uvijek sjetiti. Zagrljaj čudo čini a “pravo” razumijem te još veće. 🙂

  3. Ja sam dugo bila taj dežurni savetodavac. Ovog leta sam bila u nekoj fazi kukanja, prolaznog, ali sam “morala” to da izbacim iz sebe. I, kad mi je dragi na kraju rekao – A kako ja mogu da ti pomognem?, rekoh tu: – Samo mi reci da me razumeš 🙂

  4. Često me ta empatija košta velikih suza i jakih boli, ali ne mogu si pomoći ;). Takva sam od kad znam da patnja na ovom svetu postoji 🙁 . Kod mene je to urođeno, drugi se trude i razumem ih kada ne uspeju da se srode sa mojim problemom. Zato, kao i ti, biram sa kim ću podeliti negativna osećanja.

    1. Da, nekom uloga mede ide lakse nekom teze. Sto se tice prijatelja, meni je bilo lakse kada sam prihvatila cinjenicu da ne mogu sa svim prijateljima sve. Sa nekima od njih imam dobar provod, sa nekima kvalitetne razgovore, a sa jednom-dve osobe mogu sve to. I to je taman kako treba da bude.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: