Kakav si kao dete, takav će ti uglavnom biti i život!

Možda će vas čuditi što ovakav naslov čitate na mom blogu. U svojim tekstovima ja uvek naglašavam koliko je važno da konstantno radimo na sebi i da se prilagođavamo promenama koje nam život donosi.

Učimo i menjamo se dok smo živi.

Priznaću vam, takav naslov sam delimično stavila i da bih vas zaintrigirala i naterala da pročitate sve što ovim povodom imam da vam kažem.

uticaj detinjstva aleksandra birta

Kako to detinjstvo utiče na kvalitet našeg odraslog života?

Još je Frojd pričao o tome kako se naša ličnost formira u prvih 5 godina života. Ta teorija danas je delimično prevaziđena, jer nije “sve gotovo” kada prođe naš 5. rođendan. Međutim, zadržana je ideja o tome da su prve godine života izuzeno važne za građenje našeg ponašanja, navika i odnosa prema ljudima i životu.

Ulaganje u rani razvoj je praktično najbolja investicija koju možemo imati da dođemo do funkcionalnog pojedinca i zdravog društva.

To je primetio na primer Novak Đoković koji sa svojom Fondacijom ulaže u brojne projekte vezane  upravo za rani razvoj.

Kao profesionalac koji radi sa mladima takođe naglašavam važnost ulaganja u aktivnosti koje se tiču prvih godina života. U našoj državi se nažalost uglavnom bavimo problemima mladih u pubertetu ili kod ljudi u odraslom dobu.

Nije nemoguće ni tada rešiti neke probleme, ali:

Uvek je lakše vatru gasiti dok još iskri, nego kad se već rasplamsala!

I dok tako čekamo da se dese neke globalne promene oko nas, hajde da vidimo na šta to kao pojedinci možemo obatiti pažnju i učiniti da odrasli život nama i našoj deci bude što lagodniji.

Karakter i temperament – da li na njih možemo uticati?

Temperament je deo nasleđa koje dobijamo po rođenju, dok je karakter nešto što se uči.

Temperament je u stvari način na koji emocionalno reagujemo.

Da li je osoba impulsivna i teško kontroliše afekte, ili je mirna i retko izražava osećanja – to sve zavisi od temperamenta.

Ako je neko sklon optimizmu, a neko opet stalno tugaljiv i lošeg raspoloženja – to je opet sve zbog temperamenta.

Da li se to može menjati? Pa, teško.

Međutim, karakter je taj na koji možemo uticati. To su osobine poput odlučnosti, hrabrosti, odgovornosti, iskrenosti, tolerancije, humanosti. Karakter je praktično vezan za našu moralnost i volju.

Ukoliko vam neko kaže da je MORAO nešto da uradi, da je MORAO nešto da prećuti ili NE URADI, jer je on “prosto takav”, znajte da laže i sebe i vas.

Ta osoba to nije ŽELELA da uradi. I to ubuduće može promeniti, ukoliko bude htela!

O temperamentu i načinima kako sa njim u vaspitanju puno informacija možete naći kod Žane i Marine na sajtu i na njihovim predavanjima.

Break is always a good thing.

A post shared by Aleksandra Birta Ilic (@aleksandrabirta) on

Šta je sa radnima navikama?

Iako smatram da ako muka ili šef nateraju svako može biti vredan, to sve mnogo lakše ide onima koji nisu džabalebarili kroz ceo život.

Dok su deca mala, radne navike kod njih gradimo i kroz neke svakodnevne sitne stvari, kao npr. kad ih učimo da sklone igračke ili da pospreme sto.

Kasnije radne navike uspešno stiču kroz motivaciju da učestvuju u sportu i da redovno pohađaju školu.

Ako tu oblast ne zapostavljamo od ranog uzrasta, kasnije će im i na poslu biti lakše da prihvate radne obaveze, a bogami i da obavljaju i neke svakodnevne akivnosti kao što je vođenje domaćinstva ili majstorisanje po kući.

Ovde vam toplo preporučujem savete Sanje Rista Popić koja na veoma prijemčiv način objašanjava kako decu još na ranom uzrastu možemo naučiti raznim korisnim stvarima, pa tako i radnim navikama.

A briga o zdravlju?

Ovde mislim i na fizičku aktivnost, na ishranu, ali i generalnu brigu o svom telu i zdravlju.

Ako dete odrasta u kući u kojoj se ne izlazi napolje i u kojoj se krka brza, ekspresna hrana, neće sigurno on sam reći “Hej, baš bih sad mogao da krenem na neki sport!”.

Ako ga za svaku sitnicu nagrađujemo slatkišem i pritom ponosno govorimo kako “baš slatko ručka tu čokoladicu”, nemojmo očekivati da će dete samo jednog dana povezati da takva ishrana može kasnije negativno da utiče na naše zdravlje.

U ovom tekstu sam pisala o tome kako da od prvih dana gradimo pozitivne navike u ishrani deteta.

Takođe, Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke CHESS upravo pokreće veliki projekat o zdravim izborima kada je reč o fizičkoj aktivnosti i ishrani namenjenim dugoročnom unapređenju zdravlja. Preporučujem vam da pratite njihova dešavanja, jer će sa velikim brojem stručnjaka organizovati brojna predavanja širom Srbije.

I koji je zaključak svega ovoga?

Ako ste ovaj tekst čitali iz lične perspektive i imali ste detinjstvo u kom vas nisu naučili pozitivnim navikama, imam da vam kažem samo jedno:

Nemojte ga koristiti kao izgovor za još jedno “takav sam kakav sam, ne mogu se menjati”.

Možete i valjalo bi da to uradite, ukoliko želite kvalitetniji život sebe i drugih ljudi.

Da, bilo bi lakše da je sve na vreme urađeno, ali Bože moj. Idemo dalje.

A ukoliko imate dete reći ću vam čak dve stvari:

  1. Dete radi ono što i vi, čak i kad to ne primećujete.

Budite ono što biste želeli da vidite kod svog deteta!

    2. Iako je vaspitanje često naporno, ne odustajte. Ne zaboravite priču o vatri sa početka. Gasite je kod prvih naznaka, ne čekajte da se svi previše ispečete.

Ovo je moj dvanaesti tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da proverite i druge blogove mojih CCBNA kolega iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

4 thoughts on “Kakav si kao dete, takav će ti uglavnom biti i život!

  1. Sad si me uvjerila da cijelo vrijeme pogrešno govorim 😉 do sad sam mislila kako su sin i kćer različitog karaktera, ona oduvijek nasmijana, vesela, spremna na šalu, a on totalna suprotnost od nje. A o temperamentu je riječ!
    Baš se obradujem kad objaviš novi tekst, uvijek, ali baš uvijek nešto novo naučim, ili se neki novi vidici otvore 🙂

  2. Sjajan tekst! Ja nemam decu, ali se slazem u svemu sto si rekla! I rado cu proslediti sestri ovaj post jer voli da cita ovakve teme, a i ima dete i jos jedno je na putu 🙂 Pozdrav!

    1. Hvala na lepim recima. Nije ovo bio tekst samo za roditelje. Ima puno i odraslih koji govore da nece da se menjaju jer su takvi i takvi, ili da je kasno za bilo kakve promene. Ovo je tekst i za njih – da shvate da nije kasno 🙂

Volela bih čuti tvoje mišljenje: