Dojenje – najveći, ali i najlepši izazov!

Kada zatrudniš, svi ti uglavnom pričaju o tom “strašnom” porođaju. Do detalja ga opisuju i ti brzo postaneš svestan svih mogućih problema koji te mogu čekati vezano za taj čin. Možda i više nego što je to potrebno. Za period koji sledi nakon porođaja ti isto pričaju, ali uglavnom ne tako detaljno, već rečenicama tipa “Jaoj, šta te čeka posle! Samo da preživiš prvih par nedelja… Pripremi se na nespavanje..” I to je to. O dojenju ne pričaju puno. Da li zato što je puno njih odustalo od njega? Ili zato što se nadaju da i ti nećeš proći kroz ono što su i oni?

Još pre nego što sam zatrudnela, shvatila sam da mi je dojenje jako važno. Meni i mojoj bebi. I donela sam odluku da istrajem u njemu. Za vreme trudnoće išla sam na radionicu o dojenju, imala kućno predavanje o njemu. Pa, kako više jedna trudnica može da se pripremi za ovaj izazov? Ono što nisam znala je šta sve dojenje podrazumeva, i koliko je zaista teško ostati uporan i istrajan u njemu. Ali, i koliko je zaista lepo dojiti, onda kada svi problemi prođu!

U mojoj glavi je to izgledalo ovako: porodiš se, prođe nekoliko dana dok beba nauči pravilno da prihvati dojku, onda možda malo ragada, mastitisa, i to je to. Uživancija može da počne! Kad ono…

Kažu da 50% žena odustane od dojenja u prvom mesecu nakon porođaja. Psihički i fizički su slabe, neispavane, često u postporođajnoj depresiji. I vrlo često bez adekvatnog znanja o izazovima dojenja, kao i bez adekvatne podrške. Ragade, mastitisi, skokovi u razvoju, štrajkovi dojenja, odbijanje dojke, menjanje poza. Ma čitava enciklopedija bi mogla da se napiše o dojenju. A tu je i jedan od najvećih neprijatelja na putu uspešnog dojenja  – moderan strah da beba ne ostane gladna. Namerno kažem “moderan”, jer danas uz taj strah ide viđenje jednog jedinog rešenja problema – dohrana! Neću zalaziti u to da li je to nastalo sa razvojem moći proizvođača veštačke dohrane, ali je činjenica da se pre nekoliko decenija problem zvani “Joj, šta ako je beba gladna?” rešavao tako što se beba češće stavljala na dojku. Kako bi i trebalo da bude. A mnogim majkama danas se govori suprotno: “Moraš uvesti dohranu. Nemaš dovoljno mleka.” Pa se onda navuku na dobre strane dohrane – beba više spava, ređe mora da ga hrani, dojke će im lepše izgledati, i sl. I brzo zaborave na sve dobrobiti dojenja, a celu sagu završe uglavnom sa zaključkom “jednostavno nisam imala dovoljno mleka”. Na kraju ga zaista i jeste imala manje, do toga da je vremenom skroz nestalo. Ali, vrlo često ove majke nisu ni znale šta je to sve bilo potrebno da urade pa da pobede izazove dojenja. I vremenom su zaista počele da okrivljuju sebe i svoj “nedostatak mleka”.

“Tužno je što je dojenje postalo alternativa, kad je ono u stvari norma. ” – rekla je Marija Taraba, savetnica za dojenje. I zaista je tako. Svi te čudno gledaju ako kažeš da isključivo dojiš, jer se očekuje da su svi na barem malo dohrane. A dohrana je prvobitno bila uvedena kao alternativa.

U mojoj okolini je postojao veliki strah da nam je sin gladan, što je u velikoj meri bilo podstaknuto neprofesionalnošću patronažne sestre i lekara kod kojih su nas bespotrebno slali u prvim danima nakon izlaska iz porodilišta. Od merenja bebe na nebaždarenim vagama na svaka tri dana, preko forsiranja da eksperimentalno dojim pod stresom u memljivoj prostoriji pored ordinacije, pa preko rečenica tipa “po izgledu vidim da u ovim grudima nema dovoljno mleka za bebu od 4kg” ili “šta će ti faliti – moja oba deteta su bila na dohrani od prvog dana”. Iako sam svo vreme bila puna informacija o ispravnom dojenju, a zarad mira u kući, dozvolila sam da ubacimo dohranu. I obećala sebi da ću istrajati i dokazati svima da ja u stvari imam dovoljno mleka dok god mi je beba na dojci, da beba neće biti gladna od mog mleka i da za nju nema bolje hrane. I uspela sam. Nakon pet nedelja strpljenja i istrajnosti, došli smo do željenog cilja – moj sin je isključivo dojen! Taj osećaj koji dobijam na svaka 2h kad ga hranim ne bih menjala ni za šta na svetu. Momenat jedinstva i smiraja. Trenutak koji je samo naš! I svest o tome kakvu injekciju zdravlja moja beba dobija sa svakim gutljajem!

Negde sam pročitala da “dojenje dolazi iz glave, a mleko iz grudi”. I zato majke, i vi koje ćete to postati – budite uporne, ne odustajte. Ono što na kraju cele sage dobijate je nemerljivo i neprocenjivo. I za vas, i za vašu bebu!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

35 thoughts on “Dojenje – najveći, ali i najlepši izazov!

  1. Ja sam dojila Bozu 13 meseci i sigurno bih jos,ali iz zdravstvenih razloga sam morala da prekinem..Takodje podrzavam dojenje i potpuno si u pravu da "dojenje dolazi iz glave, a mleko iz grudi". Ljubim vas tako nezne i preslatke! Uzivajte!

  2. Imate čime da se hvalite! Bravo, svaka čast! Drago mi je da ste uspeli! Sve što si napisala je tačno, ja sam se u pojedinim momentima naježila. Poslednja slika vam je za ram! <3

  3. Saskic, nisam ni blizu ove sage o dojenju i bebi, ali apsolutno se slazem sa tobom, divim se na tvojoj upornosti i smatram da je danas sve tako instant, da me je strah da pomislim kako majke pristaju tako olako i na instant hranu za bebe.

    Ti si primjer kako se boriti protiv neprofesionalnosti, predrasuda i provincijalnosti u najgorem smislu.

    Ljubim vas, divni ste mi <3

  4. Da, smatram da treba da se bude uporan i svim silama trudi da mleka bude dovoljno! Ne treba odustajati posle prve prepreke..
    Nema niceg lepseg nego kad svom novorodjencetu pruzis takav dar :)) Divni ste tako srecni zajedno :*

  5. draga saška, ja kadgod napišem nešto pametno, blogger to ne "uhvati" 🙂
    pohvaljujem tvoju želju za dojenjem, bravo za tebe i za njega! za maloga je to najsavršenija hrana koja postoji na ovoj planeti, a za tebe je to trenutak odmora, ali i način da se još više povežete. da ne spominjem da nema dizanja iz kreveta, podgrijavanja, pranja bočica i sl. pored svih tih činjenica, nije mi jasno kako se neke mame odlučuju na adaptirano mlijeko. ja sam dojila svih troje, i to najkraće godinu dana, a najstariju puno, puunooo duže. niti jednom mi nije bilo teško, dapače, uživala sam u tim momentima mira. moje su prijateljice bile toliko vješte da su dojile u javnosti, pod maramom, ali je meni to vrijeme bilo rezervirano za našu intimu, u sobi, bez ikoga, samo nas dvoje. nema ničeg slađeg do onog zvuka kad beba cmače dok guta, ajjjj…. jednom sam brojala koliko sam mjeseci provela dojeći moje mališane, ispao je to dooobar radni staž :))
    dojenje je normalan slijed događaja. uživaj u tome!

  6. Svaka čast, ovo je lektira i pomoć za sve buduće mame! Moje iskustvo je, nažalost, drukčije. Sad, kad mislim o tome, sigurna sam da bih uz stručniju pomoć period dojenja mogao da potraje duže, ali neiskustvo, mladost, vjerovanje da "nemaš mlijeka" dovede te do toga da ga, zaista, i nestane 🙁 Svako dobro tebi i tvojoj bebi, slijedi svoj instinkt!

  7. jAO jao sto mi je zao sto nemamo kopm, pa da lepo mogu da citam tvoj blog i da t lepo pisem.
    Ja sam na poceku imala isto probeme, jer sma iz Betanjije dosla sa užas tvrdim grudima, pa mi je Sale plaćao super patronažnu koja me je masirala i puno sam od njen naucila, ačo u prvih pet dana nisam imala dovoljno mleka, pa je pet dana imao dohranu sa vestackom hranom.U tom periodu sam te htela i zvati, ali nosam stigla, a i bilo mi je loše smaratiti te.Daca mi je bila davala njenog mleka isto na pocetku, ali to je bilo samo prve nedelje.Posle sam rekla gotovo, ima da mi bude stalno na grudima i da samo sisa.I eto bila sam jako uporna i beba Viktor mi je samo jeo prirodno.

    1. Bravo, draga. Ponosna sam na tebe! Ja postujem to da svaka majka ima pravo da odabere nacin ishrane za svoju bebeu, i ne mislim da je to odraz kvaliteta njenog majcinstva, jer se ono meri na hiljade drugih nacina. Ali, zene koje su istrajale u dojenju imaju moje posebno postovanje i divljenje!

  8. preslatki ste 🙂 vidi male mrvice kako se stisnuo us svoju mamu.

    totalno mi je čudno čitati ovakve teme, jer su dani dojenja davno iza mene. ali hajde kontam pročitaću šta fali. drago mi je da si ustrajala. dojenje je isto dobro iz razloga što kada beba malo poraste i postane aktivnije to znaju biti jedini trenuci kada ćeš moći sjesti ili leći i malo se opustiti haha.

  9. Prelep post! I fotke 🙂

    Žalosno je to što je naša okolina u fazonu "dete ti je gladno, daj mu dohranu" i što se to toliko forsira da čak i majke koje imaju znanje i stav kao ti popuste, zarad mira u kući, kako si rekla.
    Ja imam tu sreću da su u mojoj okolini svi bili protiv dohrane- doktorke, patronažna, i što je još bitnije, muž, majka i svekrva, pa mi niko nije nikad nabacio to iako je možda bilo situacija. I sama sam se uverila da dojenje dolazi iz glave jer sam prošla kroz situacije u kojima većina majki pomisli da nema dovoljno mleka ili da nije dobro i doda malo dohrane. Pa to malo pređe u malo više, pa u isključivo hranjenje adaptiranim mlekom. I tako uskrate i dete i sebe svih koristi od dojenja, ali i divnih trenutaka. Ponosna sam što joj ni kap dohrane nisam dala od kako smo izašle iz porodilišta. I jeste bilo naporno, i nisam spavala, i bolele su me ruke i leđa, ali smo pregurale. Uživala sam i tad, a sad uživam još više, jer su ti trenuci kad siska, cokće, gleda me i osmehne se kao da mi zahvaljuje neprocenljivi!

    1. To je retkost, blago tebi. Mislim posebno na doktore i patronazne. Barem ovde 🙁 I onda zato cujem da svi uglavnom placaju pivatno, sto smo na kraju i mi uradili. I sto cu sigurno i sledeci put!

  10. Najlepši trenuci u životu dodju kad muka prodje.Najčešće je teško prebroditi taj početak.Ja sam imala neprijatno iskustvo jer sam bila sama u stanu kada sam u 22 godini dobila prvo dete.Muž bio u vojsci Majka u bolnici imala infarkt.Ja neispavana,zaspem i dobijem strašan mastit i temperaturu.Tako da je dojenje za mene bilo najstrašniji period posle porodjaja.Posle sa drugom i trećom trudnoćom sam nešto malo imala mleka.Verovatno je to što kažeš iz glave …tačno.Mojaćerka je dugo dojila oba deteta.I srećna sam što je usšela da izdrži početničku muku.Čak je do druge godine dojila drugo dete.Svaka čast majkama dojiljama.Tebi pozdrav veliki i ljubac u dušu bebinu. 🙂

  11. Cestitam na prinovi sa malim zakasnjenjem.Neka je sincic ziv i zdrav i sretan.
    Ne razumijem se mnogo u mjacinstvo i dojenje ali iz prica znam da je majcino mlijeko najzdravije i da dijete treba dojiti dokle god se moze.Nazalost moja mama nije imala dovoljno mlijeka pa je morala koristiti razne suplemente a kasnije i kozije mlijeko.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: