Izgradite dobre navike u ishrani svog deteta od prvog dana

U prethodnom postu o zdravim prehrambenim navikama pisala sam o ishrani odraslih. Glavni zaključak je bio da je često dovoljno da slušamo svoje telo pa da krenemo zdravo da se hranimo (to se naravno odnosi na ljude koji nemaju prepisan poseban režim ishrane usled narušenog zdravlja). Kada su deca u pitanju, taj savet baš i ne može da se primeni, obzirom da su ona još mala da slušajući svoje telo određuju šta i kako će jesti. No, da li je uvek tako? Da li smo mi u potpunosti odgovorni za izgradnju zdravih prehrambenih navika kod naše dece, ili ponekad valja poslušati i njih i njihove potrebe po pitanju ishrane?

Iz sopstvenog iskustva naučila sam da je najbolje rešenje kada se kombinuju oba faktora. Roditelj je taj koji u velikoj meri utiče na izgradnju dobrih navika u ishrani svog deteta, ali to ne treba nikad da bude na silu. Korisno je da usput slušamo i potrebe deteta za količinom i vrstom hrane koju želi i da uklonimo stalnost straha da nam je dete gladno i bolesno. Ukoliko je dete aktivno i raspoloženo, ukoliko lepo napreduje i nema drugih pokazatelja da je bolesno, verovatno radimo pravu stvar. I verovatno i dete želi nešto da nam kaže po pitanju svoje ishrane. Potrebno je samo oslušnuti šta je to, i da li to ima smisla i primenljivost u praktičnom smislu.

ishrana dece

Korisni saveti za zdravu ishranu dece

Ja sam se ishrani svog deteta puno posvetila i tim povodom sam iščitala puno različitih izvora i učlanila se u mnoge grupe u kojima razmenjujem iskustva sa drugim mamama. Kako sam u tom svom učenju nailazila na puno oprečnih informacija, odlučila sam da izaberem samo jedan izvor kog ću se držati kako više ne bih lutala. U pitanju je FB grupa Zdrava hrana za naše bebe i, ako već niste, pozivam vas da joj se odmah priključite. Grupa broji nekoliko desetina hiljada članica koje na dnevnom nivou razmenjuju  ideje, jelovnike i recepte za zdrave obroke mališana i cele porodice. I to nisu samo mame koje tek tako razmenjuju iskustva, već one prate osnovne smernice koje su date od Svetske zdravstvene organizacije. A po meni je to vrhovna instanca svih medicinskih izvora.

Ovo su neki zaključci do kojih sam ja došla uvodeći čvrstu hranu svom detetu i spremajući mu obroke već godinu i po dana. Možda će vam pomoći da razrešite neke svoje nedoumice.

  1. Valja pratiti ponašanje i potrebe deteta i u odnosu na njih odrediti vreme uvođenja čvrste hrane.

Prosečan srpski lekar će forsirati uvođenje čvrste hrane već u 4. mesecu. Ne znam zašto je to tako i zašto se žuri, jer se naša deca ni po čemu ne razlikuju od ostale dece u svetu, a poznato je da SZO preporučuje uvođenje čvrste hrane tek oko 6. meseca. Bez obzira da li dojite svoju bebu ili ne. Digestivni sistem bebe u 4. mesecu još uvek nije dovoljno razvijen i beba još ne zna da sedi u 4. mesecu. Da li vi jedete ležećki ili sedećki?

Ovo su znaci koji vam mogu reći da li je Vaša beba spremna za uvođenje čvrste hrane:

  • Može da sedi.
  • Može samostalno da drži glavu i da kontroliše pokrete glave.
  • Pokazuje interesovanje za hranu i obroke, pokušava da žvaće.
  • Ne izbacuje jezikom hranu koju joj stavljate u usta (taj refleks „plaženja jezika“ je čest znak da vaša beba još uvek nije spremna za čvrstu hranu, jer joj digestivni aparat nije dovoljno dozreo).
  • Ima razvijen „hvat pincete“ – hvata hranu prstom i kažiprstom.

Moj sin je npr. „hvat pincete“ razvio tek mnogo kasnije, ali je sve ostale znakove pokazivao baš oko 6. meseca, te smo tada i uveli čvrstu hranu i lepo je išlo.

Ne žurite, ima vremena za pravljenje čvrstih obroka i prevazilaženje različitih izazova u istom.

  1. Majčino ili adaptirano mleko su bolji od kravljeg mleka, naročito u prvoj godini bebinog života.

Za majčino mleko se zna da je bolje od bilo kog drugog mleka, ali mnoge majke koje bebi daju adaptirano mleko posle nekog vremena pomisle da je bolje da ga zamene kravljim. Nemojte to raditi! Kravlje mleko nema dovoljno nutrijenata koji su potrebni bebi u prvih godinu dana, te bez brige nastavite da dajete bebi adaptirano mleko, kao glavnu hranu u prvoj godini. Više o raspravi Za i Protiv kravljeg mleka možete pročitati ovde (lično se slažem sa svim navedenim u tekstu, osim dela o tome da posle prvog rođendana morate bebu odvikavati od sike. To je već materijal za poseban post).

  1. Gvožđa nema samo u mesu.

Ovu stavku sam stavila zasebno da bih pokušala da razbijem jedan čest mit, naročito kada su u pitanju mala deca: Gvožđa ima isključivo u mesu. Ovakvo uverenje može biti čak i pogubno za nedozreli dečiji organizam, kada na primer lekari savetuju majku da još u četvrtom mestu pod hitno krene sa uvođenjem čvrste hrane i to isključivo crvenim mesom i džigericom, zato što će beba u suprotnom bolovati od anemije. Bez želje da ovde omalovažavam lekare i njihovu struku pozivam vas da uključite zdrav razum: da li vi jedete meso i isključivo meso svaki dan? Ja ne, zato što mi organizam ne ište da svaki dan unosim meso i zato što gvožđe unosim i kroz mnoge druge namirnice: zeleno povrće, žitarice u celom zrnu, cveklu, mahunarke, ribu, orašasto voće, sušeno voće. Zašto bih onda još nedozreo organizam malog deteta bombardovala unošenjem isključivo mesa na tako malom uzrastu?! Dakle, meso je OK, ali nije jedini izvor gvožđa. Više o gvožđu u ishrani možete pročitati ovde i ovde. U tekstovima ćete moći da vidite da je važno da pred obrok ili u toku obroka konzumirate i vitamin C kako biste povećali apsorpciju gvožđa (npr. popijte limunadu ili sok od ceđenog grejpa pred obrok).

  1. Nemojte prisiljavati dete na hranu/određenu namirnicu.

Iako biste voleli da vaše dete jede ono što ste zamislili ili što mislite da bi mu trebalo, ponekad ta vaša dobra namera neće moći da se realizuje zato što mališa prosto ne želi to da pojede. U tom trenutku ili nikad. Ako ga silite ili uslovljavate da nešto pojede, povećavate rizik da kod deteta izgradite averziju prema toj namirnici/jelu. Ono što možete uraditi je da smislite način na koji neku namirnicu možete „podmetnuti“ a da dete ni ne primeti. Odlično rešenje za „neželjena“ voća ili povrća su smutiji ili kaše, u kojima npr. može dominirati neki ukus koji vole, pa namirnicu koju ne vole neće ni primetiti. Ako je u pitanju konkretno jelo koje ne vole, možete se posvetiti lepom dekorisanju tog jela. Na primer, napravite čitava umetnička dela u detetovom tanjiru i onda napravite igru da prvo jede „sunce“, pa „drvo“ iz tanjira itd.  Na ovom sajtu možete naći puno ideja o zanimljivim i smešnim serviranjima dečijih obroka.

  1. Ako želite da vam dete usvoji zdrave prehrambene navike, morate ih prvo vi usvojiti.

Uvođenje zdrave i balansirane ishrane kod deteta je odlična prilika da istu uvedete i kod vas. Ukoliko vi svaki dan jedete pljeskavicu za ručak a picu za večeru, teško da će vaše dete hteti da jede brokoli. Mi smo osnovni model u životu deteta, kako za ponašanje uopšte tako i za ishranu.

Ukoliko ste planirali da promenite neke svoje navike u ishrani, eto odlične prilike da to učinite zajedno sa svojim detetom.

  1. I dete je individua baš kao i vi, tako da će i ono vremenom razviti preferencije ka određenim namirnicama/vrstama hrane.

Ovo posebno teško pada majkama čija deca jedu „lepo“ od prvog dana. Čim tamo negde oko druge godine počnu glasno da izražavaju svoj stav, nemojte se iznenaditi ako odjednom počnu da bojkotuju neku hranu koju su do tada voleli, ili joj se barem nisu protivili. Nemojte odmah katastofizirati. Polako. Probajte prvo da pronađete način na koji će opet zavoleti tu hranu. Pomenite način serviranja, način pripreme ili napravite pauzu sa čestim serviranje tog obroka – možda se dete prezasitilo.

A možda jednostavno ne voli neki ukusu ili namirnicu iz obroka koji ste mu spremili, a sad je naučio da vam to i kaže. Pa ni vi ne volite sva jela. Ni vi ne jedete baš sve. Sigurno i vi imate jela i namirnice koje favorizujete. Zašto tako ne bi i vaše dete?

Ovo je moj četvrti tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege blogeri iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

4 thoughts on “Izgradite dobre navike u ishrani svog deteta od prvog dana

  1. Odličan tekst, sve napisano potpisujem isto, a posebno pod 5. Za sve što želimo djecu da naučimo i usmjerimo, prvo moramo krenuti od sebe, i sagledati realnije situaciju, kada zaista budemo zadovoljni sa sobom, sa svojim načinom ishrane, sa svojim načinom života, onda nam je lako da stvaramo navike kod naše djece, tj da ih pustimo da nas gledaju i sami usvajaju šta žele.

    1. Tako je, draga. Ja evo vec planiram kako da od njega sakrijem to da nekad ne mogu da odolim celoj kutiji Jaffe 🙂 Raste i pocece da konta, a ja ne znam da li cu sve bas moci da izbacim zbog njega. Mozda da jedem posle 21h, kad on zaspi. I to je resenje 🙂

Volela bih čuti tvoje mišljenje: