Mantra za danas (ili: kako da volite sebe?)

Kada ste poslednji put bili blagonakloni prema najvažnijoj osobi u vašem životu? Kada ste je izveli u šetnju ili častili nekom sitnicom tek onako, bez povoda? Da li ste joj skoro rekli Volim te i obećali joj da ćete biti uz nju no matter what? I ako mislite da pod “najvažnijom osobom” ja podrazumevam vašeg momka/muža/devojku/ kuče/mače ili neku drugu osobu za koju mislite da vam je najvažnija u životu, varate se. Pričam o jednoj osobi na koju svi često zaboravljamo i negde usput je zapostavimo. A trebalo bi da nam je svima jako važna. Da li znate o kome govorim? O VAMA SAMIMA! (Ovde ne govorim o deci, ukoliko je imate, jer se podrazumeva da su ona uvek najvažnija. Sa druge strane, tek kada ste roditelj ne valja da sebe zapostavite, jer će to neizostavno negativno uticati i na vašu roditeljsku kompetentnost. Dakle, i u tom slučaju nastavite sa čitanjem!)

Koliko često su nam samo misli i akcije usmerene ka nečemu ili nekom, pa tako lako sebe zaboravimo. “Opet mi je prošao ceo dan. Sutra ću. Nemam sad vremena.” itd. I onda nastavljamo u tom maniru, dok ne zaboravimo ko smo, čemu težimo i šta želimo. A tada smo često već u velikom problemu. A nekad se i suzdržavamo da budemo to što jesmo, ne bi li se uklopili ili kako bi sprečili da upadnemo u konflikte. Ima nas raznih. A kako bi bilo lepo da baš te različitosti svi pokažemo. Klonova je ionako previše, zar ne?

Lako nam je da savetujemo druge i da njih podržavamo da ne pokleknu, da budu neustrašivi i da veruju u sebe, a kada smo u pitanju mi sami tako lako postavimo previsoke zahteve pred sebe ili pak, podrazumevamo da ćemo nešto uraditi ili u nečemu uspeti, pa to ni ne vrednujemo puno. A kako očekujemo da drugi cene ili pohvale naš trud i rezultate, ako ni mi sami za sebe to ne uradimo?

Reći sebi “Odlično si to uradila. Baš se ponosim tobom. Bravo!” nije uopšte teško, a znači puno. 

Sa druge strane, desi se da nekad previše i izbegavamo neke situacije i izazove, jer nemamo garancija da ćemo uspeti. Pa šta ako “padnemo”? Ustaćemo i nastaviti dalje. Nije li čar života upravo u bezbroju mogućnosti koje nam se pružaju. Naše je samo da ih isprobamo i zadržimo one koje nam odgovaraju. Utabane staze znaju biti dosadne. Uspavaju i postanu previše tvrde. One pune rupa i kojekakvih uzvišenja su izazovnije. One su često i neotkrivene, pa je veća mogućnost da vode i do zanimljivijih destinacija.

Ne mislimo na sebe ni kada trpimo negativne ljude oko sebe, tzv. emotivne vampire. Ljude koji stalno kukaju, koji očekuju da ste uvek tu za njih, koji ne slušaju, koji se ne interesuju za vas. Šta će vam to? Niste dužni to da trpite. Postavite granice, sačuvajte sebe. Oni sigurno neće žaliti za vama ako se psihički istrošite – previše su zauzeti svojim brigama, a vi im to i dopuštate.

Kao što negujemo i mazimo druge u svom životu, tako bi trebalo da se ophodimo i prema sebi.

Pohvalite sebe.

Pomazite sebe.

Častite sebe.

Dozvolite sebi grešku. Lenjost. Tugu.

Nemojte biti toliko blagonakloni prema negativnim ljudima oko sebe. Povući će vas u svoj ponor.

Budite tu za drage ljude, ali pre svega, budite tu za sebe.

Sami sebi smo često najveći (ne) prijatelji.

Niko vas ne poznaje kao vi sami. Niko vam ne bi trebao želeti bolje do vas samih.

Recite sebi Volim te i ne štedite tu ljubav. I nemojte zaboraviti najvažnije:

Tek kada volimo sebe možemo voleti i druge!

(A ako zaboravite na ovaj tekst, setićete se narednih grafičkih citata. Svaki dan ponovite sebi barem jednu od ovih mantri i bićete na pravom putu. Na putu ljubavi prema sebi!)

danas kažem da budućnosti, i ne nerešenoj prošlosti!

ENERGETSKI VAMPIRI

kiseonik

klonovi

neustrasiva

POGRESI

prepusti se

voli

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Jedan sam od oficijelnih Coca Cola Bloggers Network Adria blogera za 2016. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

14 thoughts on “Mantra za danas (ili: kako da volite sebe?)

  1. Ranije sam sebe često častila dugim cunjanjem po knjižarama. Sad više nemam toliko vremena i, pošto radim od kuće, teško mi je da uskladim sve. Ranije su knjižare bile usput, pa i ako se zadržim tri sata, niko nije imao primedbi jer me niko realno nije ni čekao kod kuće. :) Ali evo, radim na tome, pa sam juče častila sebe sa 100 strana knjige, uprkos svim ometanjima. Odoh sad opet da se častim. :) Hvala na divnim porukama!

  2. Evo, upravo sedoh da sebe častim jednim filmom! 😉 Tekst je odličan. Žene se posebno daju mnogo više svima nego sebi same. I da, posle znamo da kukamo 😉 Ne isključujem tu ni sebe čak iako znam da kad to radim, radim protiv sebe. Ipak, učim, stalno :)

    1. Da, najgore je ono kada radis i ono sti ti niko nije trazio, pa posle prebacujes ili kukas. Sve smo se ponekad nasle u toj situaciji :)

      A ucimo svakog dana. Pogresimo, pa onda opet!

  3. Sve mogu, samo emocionalnog vampira nikako da se oslobodim :/ jedan jedini, ali kao da ih je cijela četa, koliko izmori. Kažeš mantra je “Odbij!”? Sviđa mi se :)
    Hvala na korisnom tekstu i porukama :*

    1. Cesto je bas jedan i dovoljan, narocito ako puno vremena trosimo na njega. Eto sad imas kratak podsetnik kako da mu manje vremena posvetis. Ako ne naglas, onda barem u sebi reci: Odbij :)

      Puno poljubaca iz NSa ti saljem

  4. Često puta se nađem u situaciji da nemam vremena za sebe i kažem sebi – sutra ću. Također si često puta zaboravim čestitati i pohvaliti samu sebe. Zamjeram si na pogreškama. Sve više sam toga svjesna, a ovaj tvoj post mi je baš nekako lijepo sjeo. Sviđa mi se i kako se Olja počastila filmom. To je to <3

    1. Zivot je takav da cesto bas sebe zapostavimo. Zato treba zapamtiti neku od ovih mantri, da povratimo sebe u tim trenucima.

      Drago mi je da ti je prijao tekst. I meni svasta iz tvoje knjige inspiracija zna bas da lepo legne. Hvala puno na javljanju

  5. Kada sam počela čitati ovaj post krenule su misli “vidiš, stvarno bi mogla mamu odvesti malo u đir po gradu” a kad ono nastavak teksta ide u smjeru da trebam počastiti sebe i misliti na sebe :). Toliko o tome u kakvom sam stanju kad sam sama ja u pitanju :). Oduvijek sam funkcionirala tako da bih tuđe potrebe stavljala na prvo mjesto, uvijek mi je bilo važnije ugoditi drugima a ja…poslije ću, sutra, ima vremena… Po malo sam, na trenutke počela to mijenjati ali onda su me ovi blagdanski dani totalno rasturili i nisam uopće mislila na sebe. Došla sam do ruba iscrpljenosti i sada čitam ovaj tvoj post (koji je očito došao u pravo vrijeme) i mislim si – e nećeš više! Dosta je bilo :). Hvala ti za ovaj podsjetnik, vrijeme je da se stvari počnu mijenjati :)

    1. Drago mi je da ti je legao u pravom trenutku. Socijalna smo bica, nekako je ocekivano da s vremena na vreme zaboravimo na sebe. Zato sluze ovi podsetnici da to ispravimo kad zaskripi :)

      Hvala puno na komentaru i sve najlepse u Novoj!

Volela bih čuti tvoje mišljenje: