Nekli ljudi ostave trag u tvom životu, a da toga nisu ni svesni…

Sećam se svog prvog dana na poslu. Moja mama je radila u toj firmi tada već nekih 20ak godina, i plašila sam se kako će zbog toga ljudi reagovati na mene. Da li će me gledati kao maminu razmaženicu, kao “vezaru”? Da li će me zbog toga već u startu odbacivati? I da li će mi uopšte dati šansu da se pokažem? Posle par sati posla svi smo se spremali da idemo na slavlje u sali, jer je jedna starija koleginica išla u penziju. Sedela sam kod mame u kancelariji, kad je u jednom momentu ušla jedna mala vrcava ženica, mladolikog izgleda, kratke plave kose. Osmeh joj se širio od jednog uva od drugog. Upoznale smo se, ona me je odmah izljubila, uzela za ruku i bukvalno me odvukla sa sobom u salu. Tamo me je upoznala sa “svojim” ljudima, nudila me pićem i hranom, i nije me napuštala dok se nisam opustila. Od sledećeg radnog dana sam bila na jutarnjoj kafi i doručku kod nje i njene ekipe, i tako mi se vrlo brzo ukazalo pregršt prilika da kolegama pokažem sebe i svoje sposobnosti, van uloge ćerke njihove starije koleginice. Ovo je možda bila mala stvar za tu moju malu koleginicu, ali jednoj pridošlici u nov kolektiv poput mene takav pristup je značio mnogo. I to joj nikad neću zaboraviti.

Glavni junak ove moje priče je moja koleginica Mira, iz milošte zvana Mirka. To je jedna minijaturna žena, ogromnog srca. Uvek je tu da pomogne, da posavetuje, da pruži potrebnu informaciju. Voli da putuje, i nije joj nikad teško da skokne na kafu ili u Ikeu u Budimpeštu, u šetnju po Temišvaru, ili na kupanje na bazen negde u Jagodini. Ako se pitaš gde da kupiš neku stvar u gradu, ona će uvek imati pravi predlog. Ona je ta od koje možeš da saznaš i značenje nekih arhaičnih vojvođanskih izraza. Ondulacija je frizura, a simizet komoda. Osoba koja je amisana je pametna i promućurna, ajtasana je luckasta, a sanadanoj osobi ne bi dala ni dve guske da joj čuva.

Mirka uvek ima najjednostavnije, a najukusnije recepte da isproba sa nama. Ona je ta čije sam prve mafine probala, kao i pregršt slasnih pita i slanih đakonija. Sa nama ovde deli recept za vojvođansku picu sa krompirom, iliti poparušu/ladnjaču.

Ladnjača/poparuša

3 krompira
3 jaja
mleko
voda
brašno
so

Zamesiti testo kao za palačinke (malo mleka, vode, brašna, soli, 3 jajeta). Neka bude malo gušće od smese za palačinke. Tepsiju premazati uljem ili mašću ( ja koristim pravu svinjsku mast).

U tepsiju izliti umućenu smesu. Ne sme biti deblje od debljine prsta. Poželjno je i da bude tanje.
Posebno pripremiti krompir (količina zavisi od veličine tepsije, a i samog krompira). Za moj pleh oljuštim 3 krompira, i isečem ih na tanke kolutove. U posebnoj posudi pomešati krompir sa prstohvatom soli . Potom krompir ređati u tepsiji, jedan do drugog.
Do tada je rerna već ugrejana na 250 stepeni, ps se stavi Ladnjača i peče dok malo ne porumeni. Ako se tokom pečenja stvaraju mehurići od testa, to je dobar znak.  Znači da je tanko testo i da će biti odlična ladnjača. 

PS – Jede se vruće, jer kada se ohladi nije nešto.

Mirka je i jedna jako kreativna osoba. Ćerke su joj odrasle i polako svaka kreće svojim životnim putem, ali ona odlučuje da ne žali za tim i da ne tuguje za tim prošlim vremenima provedenim sa njima. Maksimalno koristi slobodno vreme i posvećuje se svojoj kreativnoj strani ličnosti. Od nje sam naučila osnove decoupage tehnike. Ona ju je usavršila i daleko je ispred mene. Pogledajte neke od njenih radova:

……………………..

 Nas deset na poslu svake godine međusobno izvlačimo jednog tajnog prijatelja, kojem spremamo poklon za novogodišnje praznike. Ove godine Mirka je moj tajni prijatelj. Za nju sam tim povodom dekupažirala jednu kutiju za nakit, i napunila je osnovnim priborom za ovu tehniku. Znam da ona najviše voli poklone koji su rukom napravljeni i koji su od srca.

A onda sam ih ovako upakovala (pakovala sam u poslednji momenat, u 6h ujutru, tako da su ovo najbolje fotografije koje su mogle ispasti pod veštačkim svetlom u to doba dana):

U kutiji se nalazi i jedan papirić sa linkom do ovog posta. Mirka će danas saznati da sam baš ja njen tajni prijatelj, i ovaj tekst će biti deo poklona. Jer je ona to zaslužila!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

34 thoughts on “Nekli ljudi ostave trag u tvom životu, a da toga nisu ni svesni…

  1. Wow, ovaj zadnji dio… ko kraj nekog dobrog filma, baš si me iznenadila:)))) Mirka mi se već sviđa, makar ju nikad nisam upoznala. Al podsjeća me na moju mamu koja je isto tako topla osoba. I odlično kuha 🙂
    Pusa i tebi i Mirki! 🙂

  2. Mirka je zena zmaj! Prelepo je to sto se divno druzite i postujete, kao i sto od nje mozes nauciti pregrst zanimljivih stvari!!!
    Svi bi trebali teziti da imaju sto vise ljudi kao Mirka u svom okruzenju da ih nauce pravim vrednostima zivota :))
    Puno pozdrava za Mirku !!! Ps. Nadam se da ce se oduseviti poklonom <3

  3. Divno, sigurno će se jako obradovati! Jako si lijepo zapakovala dar, a lijepo je kad imaš nekoga takvog da ti olakša vrijeme provedeno na radnom mjestu, to jaaako pun o znači!

  4. Saska je divna osoba i pravi prijatelj. Mnogo je volim, poklon me je raznezio i rasplakao, treba imati ovakve ljude oko sebe. Ljude koji znaju da te dotaknu, koji te cuju, osete. To su prijatelji koji ti pune baterije i koji su vetar u ledja. Nije ni cudo jer je Saska psiholog , mlada zena, prijatelj i dobar drug. Svima hvala na komentarima, MIRKA

  5. Jaoj,iz Pariza…..Ljubimo i mi tebe…lep provod..
    Ja htedoh da pitam..Je l joj pevate nekad: Miiirka,ljubavi jedina moja ti…..:)))) Pozdrav i za Miru,čim si je ti ovde nama predstavila,znači da vredi..;)

Volela bih čuti tvoje mišljenje: