One day, baby, we`ll be old…

Shvatila sam da se u životu puno bavim temom ljubavi i veza. Možda zato što je to svojstveno ženama, možda zato što sam psiholog, zato što sam analitična? U svakom slučaju, često sa poznanicima razmenjujem mišljenja na ovu temu. Nekima je to patetično, nekima gubljenje vremena, ali ima li životnije teme od ljubavi?

I kada tako pričamo o njoj, često se dotaknemo pitanja: kako održati ljubav kada se ona već desi?

 U početku ljubavi prvo doživimo zaljubljenost, ili po naški rečeno: zaljubljeni smo do ušiju ili zaljubljene kao ćurke. Ne vidimo loše strane druge osobe, vidimo samo njega i nikoga drugog i teško prihvatamo bilo šta ili bilo koga ko može da nam umanji tu silinu predivnih osećanja koja nosimo u sebi. Usmereni smo samo na to kako da se dobro provedemo sa tom osobom, kako da nam bude lepo, i trudimo se da održimo sva ta osećanja. Neminovnim neprijatnim stvarima tu nekako nema mesta. Ili ih ignorišemo. Leptirići u stomaku, žmarci u rukama. Kao da smo u nekoj drugoj dimenziji. Onda dođe ljubav, koja nije baš toliko intenzivna, ali je dugotrajnija, sigurnija, funkcionalnija. U takvom opisu ljubav ispade dosadna, za ne poželeti i verovatno će neki od vas reći “ljubav treba da bude spontana, na njoj ne treba raditi”. Da, ona se DESI spontano, ali da bi trajala, treba je zalivati, negovati, i tu nema ničeg ružnog. Jer u suprotnom, svako od nas će, kad se jednog dana probudi i pomisli “Bože, pa da li ga ja danas volim” (što je normalna pojava), pobeći glavom bez obzira, zbog pogrešnog uverenja da ljubav mora biti jaka svakog dana, i da je to 100% stihijska pojava.

Pa kako je onda održati? Šta to tačno znači “raditi na njoj”?

Mislim da su osnovna dva stožera ljubavi: komunikacija i intimnost. Ako jedno nemate, ljubav ne može opstati. Pod komunikacijom podrazumevam puno toga. Poštovanje, poverenje, dogovaranje, zajedničko pravljenje planova, podrška, rad na problemima. Postoje veze u kojima partneri imaju sve to, ali nemaju kvalitetan intiman život. To su onda drugari, za koje se samo kaže da su zajedno, i koji verovatno neće moći dugo tako da opstanu. Ili hoće, ali sa nečijim izletima u poligamiju. Sa druge strane, znala sam parove u kojima sve pršti od strasti, ali oni jednostavno ne dele ništa više od toga. To su one zavisničke, hormonske veze koje, kao i svaka zavisnost, nikako nisu funkcionalne.

Jedna starija žena mi je jednom rekla: “Aleksandra, sve se svede na to da on, posle toliko godina, ume da te nasmeje!” I ja se slažem sa tim, jer je to samo drugim rečima rečeno ono od malopre. Ako nemate komunikaciju, nećete ni znati kako jedno drugo da nasmejete. Ako nemate intimu, bićete previše frustrirani da biste i znali iskreno zajedno da se smejete.

Naravno, život nam ne dozvoljava svakodnevno da zasmejavamo svog partnera. Ali, ako to sebi postavimo kao opšti cilj (sa uspešnom komunikacijom i intimnošću kao nužnim preduslovima), znaćemo kuda da vodimo svoju ljubav, i kako da na njoj radimo!

 I zato vam želim puno smeha. Onog iskrenog, iz duše!

A kako vi održavate vašu ljubav?

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

28 thoughts on “One day, baby, we`ll be old…

  1. Ne znam :))))
    Znam samo da volim to čupavo stvorenje i da bi mi život bez njega bio nezamisliv.
    Sa mojim suprugom sam 28 godina ( 26 godina u braku) i nekako od samog početka se činilo da smo suđeni jedno drugom. Sve što smo prošli, sve što je kasnije došlo, što danas prolazimo i što će nas tek sačekati u životu – nije nas ni mrvicu udaljilo, već još više zbližilo. Nismo od onih parova koji misle isto i sve rade zajedno, imaju isti krug prijatelja i ne odvajaju se ni sekund. Čak smo toliko različiti da je ljudima neverovatno kako uopšte komuniciramo, a kamoli nešto drugo. Možda je tajna u tome što se nikada nismo trudili da promenimo ono drugo, da mu nametnemo ono što on nije tražio ili jasno dao do znanja da mu se ta ideja ne sviđa, petljao mu se u izbor prijatelja i uskraćivao mu slobodu kretanja, određivao vreme ili šta već. Meni se moj Laki sviđao takav kakav jeste i želim da takav ostane za ceo život. Ima mana, ali….niko nije savršen, a i te mane… sestro slatka, on je jagnje, ja sam veštica, ako ćemo pravo :))))
    Ono gde smo se našli je porodica i dom. To nam je oboma najvažnija i najbitnija "stvar" na svetu. Ako tu sve funkcioniše kao švajcarski sat onda smo srećni, ispunjeni, zadovoljni i s mirom možemo "u svet". A ako zaškrpi, onda se sve ostalo, istog momenta ostavlja i rešava se problem ZAJEDNIČKIM snagama. Nema osuđivanje, svađanja i zakeranja jer je to samo gubljenje vemena i ništa ne rešava, a kad se upustite u tako nešto – onda tome nema kraja i dovodi do kraja, a i takav kraj je …niko ga ne zaslužuje.
    Oboje smo teške mazulje i nikad nam nije dosta, tako da nam taj deo veze uopšte ne nedostaje. Čak i naši sinovi (25 i 23) umeju da nam dobace : " Aman, više! Ko deca ste. " Hmmm…možda i jesmo. On za mene još uvek ima 20, a s'obzirom da on ne primećuje moje bore,opuštene obraze i još ponešto…mislim da i ja za njega još uvek imam 16.:)))
    I da !!! Ta starija žena je u pravu. Posle 28 godina još uvek spustim pogled, pocrvenim i napravim čudnu facu kada me nasmeje, onako kako samo on ume ♥

    1. ''Ima mana, ali….niko nije savršen, a i te mane… sestro slatka, on je jagnje, ja sam veštica, ako ćemo pravo.'' 🙂 Umemo mi nekada da priznamo da možemo biti veštice, ali to je sasvim OK; sve dokle god to i vidimo. 😉

  2. Divan tekst.
    Na žalost, kod mene nije tako dobro, ali ima stvari koje nas vezuju, pa eto, niti zajedno, niti jedno bez drugoga.
    Ništa se tu više ne može popraviti, samo se može preseći, jednom zauvek, što otvara neka druga ni malo prijatna pitanja. I tako, dani prolaze…

  3. Puno smo moj F. i ja pričali baš o ovoj temi. I došli smo do istih zaključaka – prvo i najvažnije: komunikacija. Bilo je razdoblja kad se još nismo snašli (ili našli) u međusobnoj komunikaciji i tada je bilo teško, jako teško. Nismo se razumjeli jer nismo razumjeli da u razgovoru treba slušati obje strane, da u životu treba stvari sagledati iz više kutova, da ljubav nisu samo leptirići u trbuhu i brzo kucanje srca.
    Ljubav je i zajedničko gledanje filma, ljubav je kad se on usred noći probudi da mi kuha čaj jer me boli zub, ljubav je i kad vodimo neke svoje razgovore i smijemo se toliko da ostajemo bez zraka, a najviše – kad se podržavamo u sretnim i tužnim trenucima.
    I da, budući da nismo samo prijatelji, tu je i onaj intimni dio. Koji je najljepši ako ti je najdraži prijatelj ujedno i onaj koji te najbolje poznaje u intimnom smislu 🙂
    Drago mi je kad vidim da sretne veze dovode do istih zaključaka. Puno puta je jaaako teško, ali bez te osobe mi ne bismo bili takvi kakvi danas jesmo. I na kraju se isplati 🙂

    1. I meni je uvek drago kada cujem da imam istomisljenike. I ja mislim da svaki dan ucimo nesto novo. I o sebi, i o partneru, i o vezi. I kada se uhodamo i mislimo da smo sve skontali, opt dodje neka nova situacija, za koju je vazno da nesto novo shvatimo. Ljubav je nesto najlepse i, kad se desi, treba je zgrabiti i ne pustati!

  4. Pa ne znam…sve što si rekla dobro si rekla,s neke tvoje profesionalne strane,kao i ljudske,tj. ženske…Takvi kakvi ste sada imate šanse da još dugo godina opstanete zajedno srećni.Što vam ja od srca želim <3 Sve je u osnovi koja je zdrava i sve je u snažnoj volji da vas razne prepreke i životne smicalice ne učine drugačijim ljudima…Drvo bez jakog korena se suši,nekad sporo,ali ipak se suši,nema u njemu života..a ipak stoji…
    Odlutala sam u temu koja je i meni draga i bliska,sve s ciljem da ako mogu poboljšam,održim i sačuvam sve ono na čemu sam godinama radila i do čega mi je stalo.To je danas veština i umetnost u često bezveznoj svakodnevici…Što kaže Barbara,i sama sam često veštica i treba me trpeti :)) Moj muž je po tim pitanjima ćutolog,ali da ume da me zasmeje – ume pa nekad i bezobrazno;)) Sad da ovo pročita,rekao bi:..dobro,bre,da l si normalna pa pišeš to..c,c,c.. ….:D:D:D

    1. Hihih Ja sam mog jos tagovala na fejs linku za ovaj post, cekam komentar 🙂 Hvala na lepim zeljama i davanju svog misljenja. Ja sam puno od ovog izrecenog iskusila pre svega na losem iksustvu, ili na nezeljenim preprekama, koje smo uspeli zajedno prebroditi. Narocito one koje nisu bile uzrokovane od nas samih, ali su nas jaaako pogodile. To je bio pravi test, i drago mi je da smo ga prosli!

  5. Pre neki dan smo se igrali sa Njanjom, nešto smo ga čikali čudnim pogledima i zvucima. U jednom trenutku, Njanja se okrenuo ka nama (iako je do tada samo glumatao kako nas ne vidi, pa sve onako viri u nas perifernim vidom), i imao je najsmešniju facu na svetu, potpuno otvorena usta i razgoračene oči! M i ja smo se toliko smejali, da su nam pošle suze na oči. Nakon toga smo se samo zagrlili i u tišini gledali. Nismo ni morali da kažemo naglas, ali jesmo mislili upravo ono što si ti gore napisala. :*

  6. sretan brak je čista lutrija, ja smatram da sam imala više sreće nego pameti, što se toga tiče.
    smijeh je, definitivno, znak da sve štima, isto tako i maženja.
    ali, treba se znati malo uzmaknuti sa strane, promisliti, kad je neka krizna situacija, ostati "hladne glave", neke odluke prespavati, ponašati se diplomatski, ne reći baš sve što misliš, izvagati okolnosti, možda čak se i složiti sa nečime s čime se ne slažeš. izbjegavaj svađanje. prebacivanje. prepucavanje. to je znak da želiš manipulirati, a ne ljubav.
    ne slušaj tuđe savjete (pa ni ovaj hehehe) jer ne postoje na svijetu dvije iste situacije.
    ne daj da ti se familija petlja previše, drži razumnu distancu, poštuj običaje njegove obitelji, poštuj i svoje, pa napravi neki miks za vašu zajedničku, novu obitelj. dogovarajte se oko djece, od imena do izbora škole, ako on to želi, naravno – moj je muž sretan da sam ga zaobišla sa tim tehnikalijama.
    i nikako, baš nikako, ne reći neke ružne riječi (bez obzira što se vrzmaju po glavi) jer uvijek ostaju u "eteru", jednom izrečene, ne mogu se povući.
    i nemoj nikad ići leći ljuta, ili u drugi krevet. to mi je najveća glupost koja postoji. treba se sutradan i pogledati u oči, zar ne?
    nigdje ne piše da je brak lak. ali može biti zabavan. i može trajati cijeli život, pod uslovom da to obje strane žele od srca, a ne radi navike, društva, djece, "što će ljudi reći" i sl.
    p.s. savjet od moje svekrve – "kad te muž onako čudno hmmmm pogleda, odmah se ostavi svega posla što si tog momenta radila i …" jasno ti je, što ne? 😀

    1. Sta reci posle ovakvih saveta?! Narocito ovog poslednjeg, hihih Dosta toga i lepog i ruznog sto si navela smo na zalost vec iskusili, ali mislim da smo izveli potrebne zakljucke. Ostavicemo ono sto nam prija, a ono ruzno iza nas. Blago je imati nekog sa kim mozes sve polagano graditi!

  7. nisam znala da si psiholog 🙂
    ja ponosna moram da kažem da i posle 12 godina kada ga ujutru pratim na posao on ima još deset stvari da mi ispriča na vratima. da se nikad ne rastajemo bez poljupca i 'vlm te'. da se nikada ne cmačemo u društvu i ne govorimo volim te da neko čuje, to je samo za nas.
    znamo se od osnovne, u srednjoj smo bili 'najbolji drugari', a na kraju srednje više nismo mogli jedno bez drugog i sve tako do danas 🙂

  8. Da, bzvz je cmakati se puno u drustvu. Uvek sam mrzela one sto su kao crevca i sto se ne pustaju ni pred drugima. No, obzirom da nam je tako stalno kad smo sami, moram priznati da mi nekad tesk padne kada se u drustvu par sati zaboravimo pa budemo u pricama na razlicitim stranama. Jedva docekam momenat kada cemo se barem ovlas poljubiti ili pomaziti. Kao prvi put 🙂

  9. lijepo je ovo rekla tebi ta starija teta.
    ja bih samo dodala da je važno i da možete da šutite zajedno.
    možda čak i važnije od nasmijavanja.

    želim ti lijep i sretan brak ispunjen ljubavlju i razumijevanjem 🙂

  10. Pravu profesiju si izabrala, cim sa toliko dubine i iskrenosti pises ove redove!!!
    Najbitnije je da se dvoje pravih nadju, a zatim i ono najteze da odrze iskru ljubavi zauvek. Komunikacija, tolerancija, podrska, poverenje, postovanje su presudni elemanti, a ako tog ne manjka sigurno je da ce i strast za nasim covekom biti ako ne ista kao prvog dana, onda mozda samo veca i potpunija :))

  11. Meni je ovih dana jako tesko da pisem bilo sta, pogotovo na ovu temu, ali nisam mogla da se otmem jakom utisku koji me drzao nakon sto procitah tvoj post. U pravu si za sve gore napisano! <3

  12. Lepo, baš lepo poentirano. Često mi se desi da zabodem temu odnosa i kako ga negovati sa raznim ljudima, kupim tako iskustva i životne priče. Jedna starija prijateljica mi reče: "A što te toliko to sve interesuje?! Pa, daaaa, sveža si u braku". 😀 Mislim da nije to, ipak je odnos dvoje ljudi stožer mnogim stvarima, svi se mi negde pitamo kako ga održati u godinama koje tek slede. Mislim da je ključ raditi na ovome što nam je dato sada, zbližavati se i u muci i u blagostanju. Teško je prizvati prošlost i "srećne momente" zarad sreće u vezi, uspomene i "nekada si bio/bila…" Mora čovek svakodnevno sebe prevazilaziti i u odnos ulagati… To ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, skoro pa nikada, valja onako "izdubinski" gledati partnera i sebe. Kontam da je to neki put. Ka negde. 🙂 A nisam htela da se raspisujem, maajke mi. 🙂 Samo šibaj i piši o ovim temama, kao psiholog imala bi još svašta da kažeš… :* ♥

Volela bih čuti tvoje mišljenje: