Promenila sam samo jednu stvar i od tada mi je svako leto #zamedalju

Oduvek sam volela leto, ali mi je ono u jednom životnom periodu stvaralo i teskobu. Sa jedne strane tu su lepo vreme, putovanja, odmor i hiljade drugih mogućnosti koje se pružaju kada dan traje duže i kada možeš da boraviš na otvorenom. Valjda zbog svega toga od njega uvek puno i tražimo, i mislimo kako sve ima veću šansu da se desi baš u tim letnjim mesecima. Međutim, sa prvim suncem i polaganim skidanjem slojeva odeće sa sebe, godinama je kod mene dolazio i jedan mali neprijatelj, nazvala bih ga „crvić“ u glavi, koji mi godinama tamo negde početkom juna nije dozvoljavao da se u potpunosti opustim i da se predam blagodetima letnjih radosti.

Pitate se ko je to? Niko drugi nego – MOJA OČEKIVANJA! Da, ona su godinama bila moj najveći neprijatelj s početka leta.

Kada nisam bila u prilici da idem na more, zavidela sam ljudima koji putuju i koji dolaze preplanuli, sa koferom punim slika i srcem punim utisaka. Kada sam išla na more, onda mi je bilo krivo što je to neka Crna Gora, kada mnogi moji prijatelji idu u Tunis ili Egipat. Godinama sam bila sama, pa sam od leta zahtevala da mi donese i tog nekog pravog muškarca kog sam toliko želela i onda da i nas dvoje šetamo zagrljeni kao hiljade parova koji u Novom Sadu kao da odjednom izmile iz mišijih rupa sa prvim zracima sunca. Kada sam shvatila da se pravi partner pronalazi jednako teško leti kao i zimi, jednog juna sam patila što mi sestra odlazi na nekoliko meseci u Kanadu jer „sve je sad tako nekako setno: sama sam, sestra mi nije tu, pola ljudi putuje preko leta. Šta ću ja jadna raditi sve te mesece, šta će se meni dešavati u životu?“ I tako u nedogled.

A stizala sam da se sunčam već u junu, da idem na masaže za celulit, na treninge, da se viđam sa prijateljima. No, to se valjda podrazumevalo, pa mi tada nije privlačilo pažnju.

Da se razumemo, uživala sam ja u svim tim morima u Crnoj Gori ili Grčkoj, u svim provodima u koje sam išla bez sestre, druga koji nije tu ili bez momka za kojim sam žudela. Međutim, vremenom sam shvatila da mi nisu bili potrebni ni ti prvi setni dani leta. Zašto bih život traćila na njih.

SVAKI DAN ŽIVOTA SE RAČUNA,

I ne zvuči tako komplikovano, zar ne?

Stvar je jednostavna: prestala sam da se usmeravam na ono što nemam i što znam da neću moći da ostvarim. Pažnju i očekivanja sam usmerila na ono što u ovom trenutku imam i što mogu da realizujem.

Posvetila sam se planiranju koraka za aktivnosti koje mi tog leta predstoje. Ako je to letovanje, vreme sam trošila na to kako što kvalitetnije mogu provesti vreme u mestu u koje idem ili kako ću odvojiti što više novca da mi to bude letovanje za pamćenje. Ako nisam bila u mogućnosti da idem na more, vreme sam trošila na planiranje posete žurkama i festivalima kojih leti ima u izobilju.

To nije uvek bilo planiranje do sitnih koraka, već često samo i maštanje i usmeravanje pažnje na te aktivnosti koje su izvesne da će se desiti.

Setno očekivanje sam  pretvorila u srećno iščekivanje!

 Sada sam roditelj i nemam ni vremena za neko dugoročno planiranje pojedinačnih aktivnosti. Njih suprug i ja kreiramo praktično od danas do sutra, ili od vikenda do vikenda. Početak je avgusta, a ja se još nijednom nisam sunčala. O celulitu sada ni ne razmišljam. Oko mene se svi vraćaju sa godišnjih odmora, a nama more tek predstoji. Valjda će se na kraju i desiti, obzirom da novac još nismo ni skupili.

No, ja sam srećna i sa ovim letnjim mesecima koji su prošli i mogu reći da je leto 2016. još jedno od leta u mom životu koje je #zamedalju. Zato što ga ja takvim činim i zato što ne dozvoljavam svojim očekivanjima da mu oduzmu to zlato.

Šta se još može raditi u Novom Sadu pa da leto 2016. godine bude za pamćenje?

  1. Novi Sad je grad festivala. Muzika, filmovi i predstave uvek prijaju, kako deci tako i odraslima. Novi Sad nije samo Exit. On je pun i drugih važnih događanja, koji mogu da zadovolje različite ukuse. Više o gradskim festivalima možete saznati ovde.
  2. Za koji dan kreće Olimpijada. Bilo da je pratim u nekom kafiću ili porodičnom domu, Olimpijada je uvek bila dobar povod da navijam za #teamserbia u društvu mojih najbližih. Kada ne navijam za naš tim, ove godine ću navijati i za #teamrefugees. Da li ste čuli da na ovoj Olimpijadi po prvi put učestvuje i olimpijski tim sastavljen od izbeglica iz celog sveta?
  3. Vikend boravci u prirodi i na otvorenom. Ove godine se namestilo da još uvek nismo valjano otišli na plažu ili na bazen, ali smo sve nadomestili roštiljima na otvorenom i šetnjama po Fruškaću i pored reke.
  4. Dodatne edukacije. Iako leto asocira na odmor i lenstvovanje, ove godine on mi je odlična prilika i za dodatne edukacije, proširivanje znanja i uspostavljanje novih veština. Dan duž traje, imam više energije i inspiracije – valjalo bi to sve usmeriti u pravom smeru i maksimalno iskoristiti.
  5. Što više vremena provesti sa najbližima. Ne stižem redovno da se viđam sa svim prijateljima (jer: malo dete), ali svaki dan provodim vreme sa svojim zvrkom i mužem i to me trenutno čini srećnom. Doći će dan kada ću imati više vremena i za prijatelje i nove provode, ali sada se posvećujem ovoj sreći koju imam! Jer, biti i mama za medalju nije mala stvar:

Shvatila sam da sam ja ta koja letu daje tu zlatnu medalju i ja sam ta koja mu je može oduzeti.

Odlučujem da je stavim oko vrata i da je ne skidam ni kad zima počne da ledi. Sviđa mi se sjaj tog zlata koji se presijava na moj život i obećavam sama sebi da ću ga negovati i održavati dok god budem mogla!

Kako bi provodite ovo leto? Šta je to što činite da vam leto 2016. bude #zamedalju?

Ukoliko želite da pročitate predloge kako da provedete leto u Beogradu svratite na blog moje  koleginice Jovane.

Ovo je moj šesti tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

4 thoughts on “Promenila sam samo jednu stvar i od tada mi je svako leto #zamedalju

  1. Eto koliko malo treba, a mi si sami uspijemo i te kako zakomplicirati život očekivanjima. Super tekst, baš za medalju 🙂
    Ja sam se do prije koju godinu zamarala mišlju hoće li školsko ferje biti djeci nezaboravno, tražila ideje gdje ćemo i što ćemo, a zapravo njima trebamo samo mi, roditelji, vrijeme koje provedemo s njima pa makar samo zagrljeni na kauču i dani kada ne moraju u školu.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: