Putešestvije ljubičanstvenog u trenucima dokolice

Ovde sam ja nekada davno živeo. Dok nisam iskorišćen za nečije trenutke dokolice…

To jest, to možda i nije “moja” saksija. Mislim da ovo na slici nisam ni ja nego neki sičan drugar, ali nema veze. Sve za smisaonu priču dokoličara koji ovo piše.

Ideja je bila da se izmestim iz svog doma. Da me smeštaju u nove kuće, isprobavaju, i vide koji mi dom najbolje stoji.

 

A bilo je naporno. Visio sam, trpeo suše, trnovita ležišta, vetrove. Pronalazio pukotine, i jedva živ ostajao. Sve zarad umetnosti! Zarad nade da ću naći bolji dom. Novi dom u kom će me napokon ostaviti. Nakon čega me više neće seliti.

Valjda su čuli moje vapaje, pa su me napokon počeli smeštati u udobne i prijateljske sredine. Kad već ne mogu da se vratim u svoj dom. Više se ni ne sećam gde sam finalno završio, ali to nije ni važno. Sećam se da sam na kraju baš uživao.Mažen i pažen ja vas sada sve pozdravljam i nadam se da ste uživali u mojim putešestvijama. I dokolici autora ovog posta!

*Sve fotografije su moje autorsko delo

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

18 thoughts on “Putešestvije ljubičanstvenog u trenucima dokolice

  1. Kako si dobro osmislila putesestvije malog cveta! Zaista savrseni trenutci dokolice 😉
    Tvoji postovi, slike i reci, bas znaju da od svakodnevice naprave mala remek dela! Bravo :*

Volela bih čuti tvoje mišljenje: