Slušaj svoje telo i hranićeš se zdravo

Verujem da mnogima već na pomen reči “zdravo” izlaze rogovi. Sa jedne strane, problem je u tome što često ne postoji jasna definicija “zdrave ishrane” (da li je to bezmesna ishrana, konzumiranje homemade hrane bez industrijski prerađenih namirnica ili možda raznovrsna ishrana? (Više o tome sam pisala ovde.). Sa druge strane, ljudi su neretko izloženi preteranoj količini informacija, često oprečnih, kada je u pitanju zdrava ishrana i pravila pridržavanja iste. Dr Google nam je često prijatelj u takvim situacijama jer na samo jedan klik on ponudi sijaset rešenja, u smislu gotovih saveta, sajtova ili grupa kojima se možemo obratiti sa konkretnim pitanjima, ali često nam je i neprijatelj jer se desi da kad odemo po savet kod doktora (ili neke druge referentne osobe) mi dobijemo potpuno suprotne informacije od one koju smo izguglali. Šta sad? Koga poslušati?

Tekst koji sledi se odnosi na osobe koje su zdrave i kojima nije prepisan specifičan režim ishrane usled zdravstvenih smetnji. Kako je nezahvalno ulaziti u definiciju zdrave ishrane, naročito zato što nisam nutricionista, naredne redove sam pisala na osnovu zaključaka do kojih sam došla istražujući, kao i na osnovu sopstvenog iskustva i iskustva meni bliskih ljudi.

Ako je teško definisati zdravu ishranu, koja su onda njena pravila kojih se valja pridržavati?

Imati puno informacija je ponekad gore nego nemati nijednu. Mislim da to pravilo često važi i kada je u pitanju zdrava ishrana, jer nas preterano istraživanje o uvođenju zdravih navika u ishrani često ogluvi za poruke koje nam sopstveno telo šalje.

Svaka odrasla i zdrava osoba sama može kreirati opšta pravila zdrave ishrane u svom životu, samo ako nauči da sluša svoje telo i navike.

Na svom blogu i društvenim mrežama često pišem i fotkam hranu, i to su uglavnom neki zdravi doručkovi. Razlog je taj što mi je doručak omiljeni obrok u toku dana i on me najviše inspiriše. Ali, to mnoge ljude navodi na pogrešan zaključak da se ja isključivo tako hranim, pa se iznenade kada kažem da volim da gricnem kulen, picu ili da sam slaba na čokoladu i sireve. Drugim rečima, moja ishrana je balansirana – trudim se da konzumiram raznovrsne namirnice i pratim principe zdrave ishrane, ali pošto je u svakodnevnom i užurbanom životu  nemoguće pridržavati se nje 100%, povremeno sebi dozvolim “kiks”. Dođu nekad periodi kada je to više nego povremeno, ali onda dođu i periodi kada zdravoj ishrani dam primat.

Iz sopstvenog iskustva došla sam do nekih opštih pravila zdrave ishrane koja se u manjoj ili većoj meri mogu primeniti kod svake zdrave osobe.

  1. Zdrava ishrana je ona koja je prilagođena sopstvenom telu, ali ne uvek i navikama.

Loše navike su te koje nam u ishrani često prave probleme. Na primer, navikli smo da pojedemo celu čokoladu uveče dok gledamo film ili da svako jutro započnemo sa velikim, masnim burekom. I znamo da nam to smeta, ali mislimo da  je to „jače od nas“. E pa nije. Ako nam telo govori da nam to smeta, treba ga poslušati. Svako otprilike zna šta bi trebalo da promeni kako bi počeo zdravije da se hrani. I to kod različitih ljudi podrazumeva različite stvari. Ne postoji univerzalna dijeta koja svima odgovara. Nekom će prijati da svaki dan započne sendvičom ili jajima, a nekom će to biti previše težak početak dana, pa će doručak da mu se sastoji od žitarica ili voća. Ono što je važno je da oslušnemo govor svog tela i organizma i da pratimo njihove instrukcije.

DSC_0560

  1. Zdrava ishrana je raznovrsna ishrana.

Iako moja primarna porodica i ja konzumiramo meso, nisam pristalica toga da se raznovrsna ishrana definiše kao ishrana koja nužno mora sadržati i meso. Naprotiv, poznajem ljude koji jednostavno nemaju potrebu za mesom ili su odlučili da ga više ne jedu, i imaju perfektnu krvnu sliku  i odlično zdravstveno stanje. Raznovrsna ishrana podrazumeva unošenje svih sastojaka koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma, a mnogi od njih se mogu naći i u namirnicama biljnog porekla, a ne samo u mesu ili jajima. Potrebno je samo istražiti i raspitati se, i naravno videti da li to prija vašem organizmu.

Istina je da ljudska creva imaju ograničenu sposobnost ekstrakcije nutrijenata iz biljaka, jer su se hiljadama godina unazad adaptirala pre svega na varenje mesa, ali postoje različite metode obrade i gajenja biljaka koje mogu povećati unos hranljivih materija iz biljaka: klijanje, fermentacija, natapanje, kuvanje na pari. Takođe, vođenje računa o pravilnoj kombinaciji određenih namirnica i o količini unosa može samo poboljšati unos neophodnih nutrijenata i iz biljaka.

  1. Konzumiranje isključivo ishrane sa lokalnog područja ne mora uvek biti pravilo.

Sa jedne strane, logično je da kolektivno nasleđe donekle određuje vrstu namirnica koje se unose u tom području. U mediteranskoj kuhinji dominantne su riba i morski plodovi, dok su u nekom planinskom području ljudima sigurno neophodniji meso i npr. mlečni proizvodi. Dostupnost namirnica je uslovljena klimatskim i kulturološkim uslovima, i naš organizam se od malih nogu prilagođava takvom režimu ishrane pa traži hranljive materije koje se nalaze u hrani koju smo najčešće konzumirali.

Međutim, čak i na istom području će se naći puno ljudi kojima prija različita ishrana, često ne samo ta koja je lokalno gajena. Razlog je taj što na potrebu za određenom vrstom i količinom namirnica utiču i mnogi drugi faktori: konstitucija, nivo stresa, godišnje doba. Meni na primer baš prijaju tropsko voće, kinoa, chia semenke, a živim u Srbiji. Više o svemu ovome, kao i o mnogim drugim korisnim informacijama vezanim za zdravu ishranu možete pronaći ovde.

DSC_0553

  1. Pravila kombinovanja hrane imajte na umu i trudite se da ih primenjujete, ali nemojte imati apsolutistički zahtev da ih se 100% pridržavate.

Pravilna kombinacija namirnica je izuzetno važna kako za bolje varenje, tako i za bolju apsorpciju nutrijenata iz namirnica koje ste konzumirali. Kažu da mleko i ostale namirnice bogate kalcijumom ne bi trebalo kombinovati sa namirnicama bogatim gvožđem, jer oteževaju apsorpciju upravo tog gvožđa. Za isto to gvožđe važno uneti i neki vitamin C kako bi se pojačao njegov unos u organizam. Nutricionisti kažu da bi voće valjalo jesto isključivo samo, jer otežava varenje ako se kombinuje sa drugim namirnicama – brže se vari, pa praktično fermentiše na vrhu želuca, čekajući da se druge namirnice svare. I tako još hiljadu pravila…

Kako ih se pridržavati kada život šamara i ne dozvoljava nam ni da zastanemo, a kamoli da non stop pravilno kombinujemo namirnice? Mislim da su retki ljudi koji se 100% mogu pridržavati svih pravila kombinovanja hrane, i pritom raditi puno radno vreme, razvijati porodicu, baviti se hobijima. Ponekad nemamo vremena da kupimo sve namirnice koje su nam neophodne za pravilno iskombinovan obrok, ili u datom trenutku nemamo novca za to, pa se kreativno dovijamo kako da od postojećih namirnica u frižideru napravimo ukusan i jestiv obrok.

Neće biti problem ako zdrav čovek povremeno pojede krompir i meso, žitarice i voće ili neku drugu „nikako ne to“ kombinaciju. Ali, ako veći deo obroka nepravilno kombinuje, verujem da će ubzo osetiti neki problem – ili u višku kilograma, ili u vidu narušenog zdravlja.

  1. Trudite se da sami pripremate hranu, sa što manje (ili uz potpuno odsustvo) industrijske hrane.

Da, ako si zaposlen, pa još roditelj, bez pomoći šire porodice, nemoguće je isključivo se hraniti homemade hranom. Ali, nije nemoguće težiti tome. Kada nešto voliš i kada ti je to važno, ti ćeš naći vreme da to sebi i priuštiš. Već sam spomenula da je meni doručak jako važan obrok u toku dana – od kada sam to shvatila, nije mi teško da svako veče sebi unapred smutim doručak za sutradan. I tako 5x u toku nedelje, svake nedelje. Ujutro krenem sa limunom u čaši mlake vode, pa uradim 5 Tibetanaca jer mi pokreću metabolizam i podižu nivo energije. I da, neki dan preskočim nešto od ta dva, ali spojim i nekoliko nedelja da se svakodnevno posvetim tim ritualima. Zato što mi prijaju, zato što ih moje telo ište.

I naravno, postoji jedno opšte i univerzalno pravilo sa kojim će se svi nutricionisti i drugi stručnjaci složiti:

prejedanje

Ovo je moj treći tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege blogeri iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

5 thoughts on “Slušaj svoje telo i hranićeš se zdravo

  1. Draga Aleksandra,
    Pišem komentar koji predstavlja reakciju na nekoliko tvojih tekstova. Mislim da sjajno pišeš, kao i da su ti stavovi vezani za zdravlje i zdravu ishranu prijemčivi za veći deo “neosvešćene” 🙂 populacije. Manje fanatizma – više dozvola…mislim da je to odličan recept da inspirišeš ljude da pokrenu “projekat” zdravog života, kako je to neko na tvom blogu već komentarisao…
    Sve najbolje – mnogo sreće, lepih tekstova i recepata…
    Odnedavno sam nepušać i odnedavno sam ponovo počela da trčim,, vežbam, kao i da se “zdravo” ili “zdravije” hranim…Jedno je sigurno, telo nam samo govori šta mu prija i to je 100% tačno…Iz svog kratkotrajnog “zdravog” iskustva mogu reći da su mi se koža oporavila, da su mi se creva pokrenula, a o stanju duha i da ne govorim – kao da sam konstantno na nekim stimulansima 🙂

    1. Draga Milice,

      hvala ti puno na lepim recima i podrsci. Drago mi je ako ti moje reci znace.

      Ne volim fanatizam, ali ne volim ni slepo prihvatanje navika koje svi upraznjavaju, bez da se priupitas i sam istrazis ono sto tebi odgovara. Inace sam zakleti nepusac i podrzavam tvoju odluku da prestanes sa tim porokom. Verujem da su ti se sad otvorila silna neka nova vrata ka zdravijem zivotu 🙂

      A taj termin “zdrava ishrana” je po meni dosta rabljen, cesto pogresno. Zato ja vise volim da koristin termin balansirana ishrana, jer i sama volim da pojedem cokoladu, picu, slaba sam npr. i na kulen. No, to je samo ponekad i nije moja bazicna hrana. U tome je sustina.

      Sve najbolje i tebi zelim i hvala ti na javljanju.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: