Šta je preterana potreba za kontrolom i kako sa njom izaći na kraj?

Šta vi podrazumevate pod terminom “control freak”? (Ne znam za najsrećiniji prevod na naš jezik. Ako imate predlog, volela bih ga čuti.) Za mene su to osobe koje prenaglašeno vole da je sve (ili da su svi) pod njihovom kontrolom. Ove osobe zahtevaju da su sva dešavanja oko njih pod njihovom kontrolom, jer ukoliko tako ne bude doći će do haosa. Pa onda ovi control freakovi neretko preuzimaju poslove i odgovornosti i drugih ljudi, jer “ovi to neće uraditi kako treba”; oni su ti koji uglavnom znaju najbolje; oni su ti koji treba o svemu da odlučuju jer će to biti najvaljanije odluke, itd.

Njima primarni cilj nije da kontrolišu druge ljude, ali se to neretko dešava zato što nemaju veru da će, ako delegiraju drugima neke poslove, oni to uraditi dovoljno dobro. Drugim rečima, u tom slučaju neće moći oni da budu ti koji vuku sve konce, pa će samim tim rasti njihova nesigurnost i strah da rezultati neće biti onakvi kakve bi oni želeli. Sigurno znate za bar jednu osobu kojoj nije teško da samoinicijativno preuzme i deo posla kolege iz tima ili koja sama realizuje i vodi projekte (dok drugi to rade u timu). Takvi su često i poželjni za kolege, jer baš je super imati nekoga pored sebe ko će odraditi tvoj deo posla i pritom biti srećan zbog toga, a ti siguran da će rezultati biti zadovoljavajući. Međutim, ukoliko je to osoba koja se tako ponaša u svim oblastima života, onda se može reći da ona ima problem sa preteranom potrebom za kontrolom i takvo njeno ponašanje već prevazilazi opis “uviđavnog kolege”, a postaje njen potencijalni problem.

Meni je prva asocijacija na control freak-a Monica Geller iz čuvene serije Friends: od njene opsesivno-kompulzivne potrebe da joj stan bude čist i superduper organizovan, preko potrebe da ona bude ta koja vodi i organizuje sve zajedničke aktivnosti, pa sve do (ne) svesne potrebe da pod kontrolom drži ponašanje svog muža i prijatelja.

5761bf70873e3d7f22caf32ccbebab44

I znate šta: mene često po nekim stvarima porede sa Monicom. To znači da vam ovaj tekst delimično pišem i iz sopstvenog iskustva.

Tri P

Ljudi sa velikom potrebom za kontrolom troše puno energije na: planiranje, predviđanje i preveniranje. Oni žele da planiraju sve unapred jer žele da se pripreme za sve što se eventualno može desiti. U ovome leži ironija, jer niko od nas ne može 100% znati kada i šta će se desiti. Onda, control freakovi žele da predvide sve ishode kako bi sprečili one koje su neželjeni. Kao da je to uvek moguće?

Drugim rečima, ove osobe imaju strah da nešto neće biti onako kako oni žele/kako su zamislili. Upravo je taj strah suština njihove potrebe za kontrolom. Iako je on često skriven na nesvesnom nivou, on je uvek taj koji upravlja njihovom potrebom za kontrolom. A kad nama upravlja strah, vrlo je verovatno da ishodi neće biti pozitivni (osim kada smo u realnoj životnoj opasnosti, tipa: napada nas medved usred velike šume, jer nam tada strah pomaže u opstanku). Zbog toga je preterana potreba za kontrolom negativna i toksična za nas.

Preterana potreba za kontrolom vrlo često pogoršava naše samopouzdanje, utiče na pojavu depresivnosti ili paničnih napada, a nereko ugrožava i naše odnose sa drugim ljudima. Jer, kome prija da ga kontrolišemo i da mu ne dozvoljavamo da “on bude on”?

Monica-Geller-I-Tell-You-What-To-Do

“Koliko kontrole je previše kontrole?”

Svakodnevni život gotovo svake osobe je obojen izvesnom dozom potrebe za kontrolom.  Postoje određena moralna i društvena pravila koja treba da poštujemo, pravila firme/škole, i sl., i upravo nam ponašanje u okviru tih pravila daje osećaj sigurnosti i kontrole nad životom i nad odnosima sa drugima. Roditelj koji vaspitava dete i treba da ima određenu kontrolu nad svojim čedom, u smislu da mu pruža bezbednost i mogućnost usmeravanja na njegovom putu učenja i samootkrovenja. Međutim, kada taj isti roditelj ne dozvoljava detetu da pogreši, da sam nauči ili da ponekad sam odluči, onda ta kontrola postaje preterana – i za njega samog, a i za to dete. Kada u razgovoru sa drugima nastavljamo da po bilo koju cenu forsiramo svoj stav samo zbog cilja da “isteramo svoje”, to već prelazi u igru moći i kontrolu samo radi kontrole, što neminovno ugrožava dalje odnose sa drugima, pa i naše blagostanje.

“Dozvoli stvarima da se dese, pre nego da zahtevaš da se one dese”

Ovo je suština koju ljudi sa preteranom potrebom za kontrolom treba sebi da ponavljaju. Ili ona čuvena krilatica: “Daj, da bi dobio!” Ako pustite neke stvari da se dese i pristanete na rizike, možete naći mnogo više radosti i slobode. Iako možda mislite da nećete ispasti dovoljno OK osoba ako nešto ispadne onako kako niste želeli, upravo suprotno je istina: OK osoba ste zbog hiljadu drugih stvari, a ne samo povodom željenih ishoda nekog tamo vašeg izdvojenog postupka. Kada prigrlite takav način razmišljanja, otkrićete čitav jedan novi svet različitih mogućnosti.

Ponekad je potrebno pustiti da stvari idu svojim tokom, a vi jednostavno da se prepustite i da se nadate najboljem.

Dozvoli nekim stvarima da se dese. Nemoj zahtevati da se one dese, samo im se predaj i nadaj se najboljem!

Ovo naravno nije primenljivo na sve oblasti. Ako ste roditelj malom detetu, ne možete ga pustiti da po ceo dan sam odlučuje da li će gledati tv, igrati se sa nožem ili vas možda ujedati jer mu rastu zubići. Neke stvari vi kao roditelj morate (direktno ili indirektno) držati pod kontrolom. Ako ste zaposleni u nekoj firmi, morate se držati postojećih pravila i očekivanja, jer ćete u suprotnom ostati bez posla. Svugde gde vi ili neko pored vas osećate da vas vaša potreba za kontrolom ugrožava, tu trebate da zastanete i da odlučite da li ćete nešto menjati.

Kako se prepustiti?

Ovo su neki od načina na koji sebi možete pomoći da umanjite potrebu za kontrolom i da se jednostavno prepustite:

  1. Čega se plašiš? Postavite sebi ovo pitanje. Već je spomenuto da je preterana potreba za kontrolom bazirana na strahu. Da li se plašite da će nešto ružno da se desi? Da li se plašite da nećete znati da se nosite sa tim? Da li mislite da će tada drugi misliti loše o vama? Imate li neki dokaz da će biti tako? Čak i ako tako bude, šta je najgore u tome? Šta je toliko loše vezano za to? Kako znate da vi nećete znati da se nosite sa tim?
  2. Prihvati neizvesnost! Život je pun neizvesnosti na koje često ne možemo uticati i svakodnevno se suočavamo sa manjim ili većim promenama u životu. Jednostavno je tako i mi tu ništa ne možemo uraditi.
  3. Imaj više strpljenja! Ljudi sa preteranom potrebom za kontrolom često nemaju dovoljno strpljenja da sačekaju ishode. Žele sve da znaju unapred i ako je to moguće “sad i ovde”. Ali, nažalost, ne – to uglavnom nije moguće.
  4. Veruj da će sve biti OK na kraju. I znate kako kažu: “Čak i ako nije OK, nije kraj”.

CEGA SE PLASIS

Ja sam na svojoj potrebi za kontrolom posebno poradila od kad sam postala roditelj. Htela, ne htela, svakodnevno se suočavam sa 1000 situacija koje su izazovne i koje sa sobom nose puno neizvesnosti. I mogu vam reći da je baš lepo kada se prepustim. A naročito kada budem svesna da sam u tome uspela!

Imate li vi preteranu potrebu za kontrolom? Koliko vas ona ometa u svakodnevnom životu?

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

17 thoughts on “Šta je preterana potreba za kontrolom i kako sa njom izaći na kraj?

  1. Uh, i ja patim od te boljke 🙁 Svesno moram da se primoram da prepustim kontrolu u nekim situacijama i zaista nije lako. Ali, pretpostavljam da se i to uči i da će vremenom biti lakše.

    1. Hoce sigurno, ako stalno radimo na tome 🙂 Citav zivot smo ucili da tako pristupamo dogadjajima i ljudima, pa je potrebno puno vremena da to umanjimo. E taj momenat je bas nezahvalan!

  2. gde me nadje… 🙂 naravno da imam problem s tim. i bas me ometa u svakodnevnom zivotu. ali radim na tome vec mesecima. nekako sam iskulirala da babama i dedama govorim sta i u koje vreme da rade s decom 😉 a sad hocu da poradim na tome da prestanem muza da smaram. mnogo sam naporna. cim nije kako sam zamislila ili kako ja mislim da je najbolje, drama. dakle, ne podnosim da nije po mome. tako da cu odstampati ovaj tvoj deo sa preispitivanjem i postavljacu sebi ta pitanja i leciti se 🙂 jer znam koliko je vazno prepustiti se. odlican ti je tekst!

    ps ni ja nemam rec na srpskom. osim opsednut kontrolom. sto je stvarno bvze…. a to sto nema reci na srpskom tera me da se zamislim jesu li i nase bake mogle da budu kontrol frikovi ili je to neka modernija boljka 🙂

    1. Ahahahah. Ma patile su i one, samo se to nekako drugacije zvalo. Mozda: “zena koja drzi sve konce u rukama” ili “vladarka iz senke”. Muzevi nam nazalost najvise stradaju jer su prvi na udaru. Svaka njima cast ponekad 🙂

    1. Sigurno da ometa puno i njih, a sigurno da i da trpe. Nekad nemaju izbora 🙂 Ima nas dosta sa izrazenom ovom potrebom. Cini mi se da je to posebno na testu kada postanemo majke, pa treba uskladiti sve te uloge, a zelja za drzanjem svih konaca u rukama je i dalje tu.

  3. Ja imam problem sa starijom sestrom koja je uvek nadmena, uvek želi da vlada i ima kontrolu nad nekim ili nečim. Kad god izbije neki problem ili pogrešim nešto ona me šikanira i drži mi bukvice, inače odavno nismo adolescenti. Ona je tip osobe koja želi da sve bude pod konac i sve ona da organizuje i u sve ima uvid. Npr ako napravim nešto loše čime naštetim samo sebi odmah će osetiti potrebu da mi kaže kako treba ili kako sam trebao to raditi iako je niko nije pitao za mišljenje niti bilo koji vid pomoći. To se odnosi čak i na stvari koje ne zna, npr u vožnji voli da na svakih pet sekundi panično vrišti šta i kako treba da radim a ona nikada nije sela za volan.
    Inače je takva i na poslu. Kad je vidim da ima službeni, poslovni telefonski razgovor uvek saosećam sa njenim sagovornikom što mora da trpi histerisanje. Inače nema decu.

    1. Dragi Miroslave, po ovome sto ste napisali, sestra ponekad ne razaznaje granicu izmedju zelje da pomogne i da drzi stvari pod kontrolom, a sa druge strane koliko joj Vi to dozvoljavate kada ste Vi sami u pitanju? Drugim recima, ukoliko Vam njena pomoc ili mesanje nisu potrebni, to joj trebate svaki put i reci i pokusati objasniti na vise nacina. Vezano za prvo sto sam rekla, a uzevsi u obzir da Vam je ona starija sestra i da verujem da brine, i za Vas kao mladjeg brata bi bilo korisno da razlucite kada Vam ona govori nesto zato sto brine i zato sto je to “na mestu”, a kad to prelazi u bespotrebno “zvocanje”. To ce Vam ustedeti puno nerviranja.

      1. Postoje situacije za koje je u pravu ali postoje i one gde od muve pravi slona ali je uhvatim nekad da mi zvoca za ono što sigurno nije tako. Više me nervira što imam osećaj da me nadzire i što se to jako često ponavlja. Najgore je što je i ona svesna problema ali se ne trudi previše da ga reši, verovatno ne oseća potrebu ili jer joj je to donelo rezultate na karijernom planu. Srbija je raj na zemlji za kontrol freakove na radnom mestu, biti control freak ovde donosi brzo napredovanje u karijeri što sam primetio na mnogo primera, valjda nas je mnogo poslušnih.
        Drugi moj problem je što u prisustvu takvog control freaka stvarno često grešim jer sam pod pritiskom i ogromnim stresom, takve greške su bezazlene ali se dešavaju i control freak osoba sve to slaže u glavi da upotrebi protiv tebe kad joj dođe žuta minuta.

        Ps hvala na brzom odgovoru.

        1. Naravno, kada nas neko “posmatra” nismo opusteni i pritisak cini da lakse kiksnemo. Sestri naravno odgovara takvo stanje stvari, jer joj se “moze”. Ostaje na Vama da povucete nove granice kada je u pitanju Vas zivot i da u tome budete uporni. To ce biti svojevrstan izazov, jer ste i Vi vec dugo u ulozi nekoga koga ona proverava i nad kim ima izvesnu kontrolu.

          U situacijama u kojima kao glavni problem vidimo ponasanje druge osobe, a ona ne zeli da ga menja, ne preostaje nista drugo nego da menjamo svoja razmisljanja i svoj odnos u odnosu na nju. Tesko je, i mozda zvuci nefer, ali tako je.

  4. Auuu! Ta sam izgleda i ja:) . I mnogo me to zamara. Ponekad uspem da ne budem takva, ali mnoogo cesto jesam. Kako da to prevazidjem…:( . Hvala na tekstu i dodatnim pitanjima.

    1. Sve je stvar vezbe. Ovde sam navela neke primere kako da to prevazidjes, ali potrebno je vreme i upornost. Kao i za sve ostalo u zivotu. I realna ocekivanja – meni je cilj bio da kontrolu malo umanjim. Nerealno bi bilo da sam je u potpunosti uklonila. Mozda bi tako trebala i ti 😉

  5. Društvo moje, pa gde ste vi čitavog mog života?! 😀 Hvala na ovom postu. Ovo je jedna od stavki kojima želim da se pozabavim, ali ta boljka je uporna.

    1. Ta boljka mora biti uporna. Gradimo je citav zivot 🙂 Samo polako, treba nam onda isto puno vremena da je “sredimo”.

  6. Nisam ni znala da imam ovaj problem dok nisam procitala. Da, ja sam u principu osoba koja ne voli iznenadjenja. Volim da tacno znam kad, sta i gde. Sve dogadjaje, drustveni zivot, deca, odluke, oblacenje moram dobro da procenim, razmislim i donesem odluku koje se svi moraju postovati. To sad kad ovako napisem zvuci grozno, ali nisam razmisljala o tome. I da, ne planiram stvari samo za sebe, vec i za porodicu (muza i decu). Npr. idemo negde. Smislila sam sta cu da obucem, pa sam onda izabrala sta ce muz da obuce (bez da sam bilo sta ga pitala) i za decu, pa to se u nasoj kuci vec podrazumeva. A, to vezano za cuvanje dece… Niko ne moze i ne zna da ih cuva, hrani kao ja i kada treba da ih ostavim babama na cuvanje to je zlo. Ne mogu da se kontlolisem kada pocnem da dajem instrukcije (kao da ce cuvati robota, a ne dete). Da li ima izlaza za ovu moju “bolest”?

    1. Uvek ima, ako zelite da menjate 🙂 U tekstu sam dala neke pocetne smernice. Moguce da je potrebno menjati i neka dublja uverenja, to vec na uzivo razgovorima.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: