Trenutak za zamrzavanje

Tekst sličan ovom sigurno ste čitali na nekom drugom blogu. Postoji trenutak u životu svake novopečene majke kad želi da zastane. Da zamrzne trenutak. Totalno mu se prepusti i doživi ga svim čulima. A ti momenti žive univerzalnim emocijama, pa otud možda i sličnim rečima ili fotografijama.

Koliko god sam bila upoznata sa tim šta me očekuje, i imala neke svoje okvirne ideje kakav bih roditelj volela da budem, nikako nisam mogla dovoljno da se pripremim na veliki deo stvari koje mi se sad dešavaju. I hiljade onih “ja ću ovako… ja neću ovo dozvoliti…” dok sam gledala druge roditelje, u trenu su pali u vodu, jer je realnost u stvari potpuno drugačija. Veza između roditelja i male bebe je toliko bogata i izazovna, da je dovoljan sekund da te iz cipela izuje, okrene za 360 stepeni i stvori kod tebe navike koje si mislio da nikad nećeš imati. A onda još uvatiš sebe kako u njima i uživaš.

Kad postaneš roditelj okolina (barem u Srbiji) od tebe očekuje pre svega da zadovoljavaš detetove biološke potrebe i da mu udaraš disciplinu od prvog dana. Pa onda pričaš sa drugim mladim roditeljima i slušaš kako se hvale uvek sličnim stvarima “moje dete spava celu noć.. moje dete lako zaspi.. moje dete samo zaspi i spava isključivo u krevecu… mi ga uopšte ne nosamo na rukama… moja beba uopšte ne plače..” Pa onda u trenutku izgubiš samopouzdanje i uplašiš se da je vaše dete najgore. Naša beba još uvek ne zadovoljava sve te kriterijume. Da li je naš sin već morao usvojiti sve te navike? Da li će posle biti kasno da ga odvikavam? Gde smo pogrešili?

A onda iznenada shvatiš da ti možda ni ne želiš sve te navike odjednom. Neke vaša beba možda nikad neće ni usvojiti, a neke ćete naučiti vremenom. Vi i vaša beba uživate u hiljade drugih stvari koje su podjednako važne. Bebu ne dobiješ samo da bi je nahranio, menjao pelene i uspavao. Njoj su podjednako važne i tvoja pažnja, dodir, uteha, sigurnost. I onda shvatiš da je sad pravi momenat da upražnjavaš ono “iskoristi dan”, jer će svi trenuci brzo proleteti, a ti ćeš žaliti jer “samo da sam ga više mazila.. samo da sam ga više nosala”. Dete će ti bežati iz ruku da bi otkrivalo svet oko sebe, i za tren će odrasti i otići od kuće.

Ne postoje reči kojima bi mogao da se dočara osećaj spokoja kada ti iz burnog plača zaspi u rukama. Ili na grudima. Miris i nežnost bebine kose dok ga ljuljam i nosom prelazim po njoj. Kada ugledam scenu usnulog muža i bebu koja spava. Na njemu! Pa se takmičimo ko će pre da još malo udahne onaj slatki pudingasti zadah iz bebinih usta. Jednostavnost i čistota u punom sjaju.

Ponos koji osetim kada ga uspavam nekom uspavankom. Bez obzira kakav mi je glas ili da li imam sluha. Pa kada vidim da je lakše zaspao sa mojom nošenom majicom, jer u tom trenutku nisam mogla da legnem pored njega.

Ispunjenost kada ležim i gledam sina dok spava. Pa pomislim kako sam zahvalna na tolikoj sreći i kako mi ništa drugo ne treba. Jutro koje počinje njegovim osmehom i gugutanjem. Jer on je srećan samo ako nas ugleda i ako oseti naš miris. Kada zna da nije sam i da je siguran. Ništa drugo mu više ne treba.

E tu želim da se zaustavim. Taj trenutak hoću da zamrznem. U njemu da ostanem. Ne želim da mene i muža zarobe hiljade štaako i “ovi i ovi to ne rade tako”. Dovoljno već poznajemo naše dete i može se reći da postajemo uigran tim. Onakav kakav nama odgovara. Stvari koje nam ne odgovaraju učimo da menjamo, a one koje nam prijaju učimo da cenimo i da ih ostavimo takvima. Ma kako one izgledale drugima!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

36 thoughts on “Trenutak za zamrzavanje

  1. Dobro došla u klub ponosnih, srećnih, "smarajućih" mama. To je, između ostalog, bio motiv da pokrenem blog – taj nezadrživi osećaj sreće koji te preplavljuje kada pomisliš na svoje dete, pa želiš da podliš sa celim svetom koliko je lepo, da podržiš, ohrabriš one koji možda pokleknu pod teretom okoline.
    Sve ove reči kao da sam i sama pisala, toliko te prepoznajem i razumem. Šta da dodam, osim – uživajte. I zapamti, sve što pružiš u prvoj godini svom detetu stostruko ti se vrati kasnije.

  2. Draga Saška, podeli sve što želiš da podeliš i sakrij sve što želiš da sakriješ, jer ova stopalca su tvoja i samo tvoja (dobro, i njegova su, i tatina su, al' onako figurativno).
    Znaš da nemam ovih slatkih prdavaca, ali dugo sam radila sa decom i kad bi me neko pitao 'Imaš decu?' ja kažem 'Imam jedno dvajs komada'. I svašta sam naučila za to vreme, a najviše sam naučila da ništa ne znam.
    Imam puno prijatelja sa klincima i ne volim da im kažem da nešto rade ovako ili onako, kako to kod nas vole, čak i ako znam da znam. Znam i da će sami shvatiti, to je njihov put i sve je to stvar zdravog razuma.
    Volim da kažem svojim drugaricama 'Ti si super mama', i vidim da im to mnogo više znači od bilo kog saveta.
    Dakle, Sale, ti si super mama i radiš najvažniji posao na svetu! A što se saveta tiče – filtriranje, na jedno uvo uđe, na drugo izađe, a od koga dolazi pravi, ne sumnjam da već znaš 🙂

    1. Jaoooj, kakav podsticaj. Ovakav vetar u ledja uvek prija. Hvala, draga. U pravu si, use i u svoje kljuse. Uvek je lako drugima govoriti, a kad se to desi tebi, eee onda je to druga prica…

  3. Odavno nisam čula neku zadovoljnu i srećnu novopečenu mamu. Svaka mi kaže samo ono poznato "čekaj pa ćeš da vidiš kako je". Ne želim da budem ta mama i kategorički odbijam da poverujem da će mi dete doneti samo nespavanje, umor i psihičku nestabilnost. Za pet meseci će na svet doći ovo čudo koje nosim u stomaku i toliko volim što mu se radujem i što neću spavati, što ću biti umorna zarad tako divnog osećaja koji će mi biti dat za uzvrat. Ovim postom si mi ulepšala svet i ugurala još nekoliko stotina leptirića u stomak 🙂

    1. Pre svega, drago mi je sto cujem da ce jos jedan andjeo doci na svet. Sad si u najlepsem periodu, a svasta lepo tek dolazi. Roditeljstvo je zaista najtezi zadatak u zivotu, ali i najlepsi. A ovo drugo na zalost sami sebi cesto kvarimo, pa ostaje samo ono "tesko je". Evo ja sam sad iskoristila jos jedan momenat – kad je vec trazio da ga opet nosam, pustila sam svoje omiljene lagane pesme i zajedno sa njima igrala. I on opet zaspao. A ja se napevala i naigrala 🙂

  4. Divan post Saška! Toliko ljubavi i zadovoljstva u tako malo ispisanih redova…
    Zavidim i sanjam dan kada ću osećati to isto i kada ću moći da potpišem svaku tvoju reč 🙂 Prelepo! Lidija

  5. Ja sam htela da ti kazem, da je i moj Viktor prvih mesec dva stalno hteo da se nosi, jer kada malo bolje razmislim on se i jeste nosio devet meseci i odjedno nema toga.Tako da ce sve to postepeno doci,pa ce i on biti slobodini.
    Meni je Viktor tezak, pa ga ja malo nosim, ali vise gledam da ga stavim u ljulju, kolevku, pa sada i GYM.
    Stvarno za sve treba vremena.

    Ja vec danima nosim pelene za vas i nikako da ih vam dostavim 🙂

    Bubim 🙂

    1. Upravo tako. Nosani su devet meseci – zasto im to silom oduzeti! I meni Mateo vec postaje tezak, pa nam je ljulja otkrice. Petnaest minuta – petnaest minuta 🙂 Uporni smo, pa je tih momenata u jednom danu sve vise. Opusteno za pelene, ali se svakako radujemo ponovnom vidjanju! Bubim

  6. Draga Saška, ti znaš znanje, nesumnjivo, makar se pod tim znanjem podrazumevalo da si svesna da tek treba da saznaješ i učiš. Ali najlepše je otkrivati svet zajedno sa svojim detetom. Ako nešto znam, to znam;) Divni ste vi roditelji i to se vidi po tom zadovoljnom usnulom biću <3

  7. Ovim postom si me vratila 3 godine u nazad 🙂 Uživajte u svakom trenutku, sve brzo prođe, ali dolaze još lepši trenuci. Divna si mama, slušaj sebe, osluškuj svoje dete i samo napred!!! Divni ste!!! Pozdrav i cmokić za dečaka 🙂

  8. Iako uvreženom mišljenju male bebe nije moguće razmaziti,. I tačka .
    Ili imaš ukalupljenu bebu ili zadovoljnu,moje su u ovoj drugoj kategoriji

    ps. a to kako beba spava il ne i sl. zavisi od bebe a ne od roditelja 😀

  9. Izgleda da su, na kraju, sve bebe slicne, a mi smo tu da ih volimo, cuvamo i prihvatimo onakve kakve jesu. Ja sam, priznajem, jedna od onih "mrgud" mama, pa ne mogu da se slozim sa svakom tvojom recenicom jer mi umor i nespavanje nikako ne prijaju, ali ko me pita :). Ipak, lepo je posmatrati ih kako se svaki dan menjaju i rastu.

    1. Da se razumemo, ovo su trenuci kojima sam odlucila da tezim u trenucima kada sam i ja mrgud. I umrona, i neispavana 🙂 I tih trenutaka definitivno mora biti!

  10. Bravo, u potpunosti se slazem s tobom, a i iz iskustva znam kako to sve prebrzo proleti, mom sinu je 5 godina, a kao da sam ga juce rodila, ali svaki period ima svoje cari, i ne, ne pokusavam sa cerkom da ispravljam nesto ili ganjam neku disciplinu, vec radim sve po osjecaju i uzivam. A tudje misljenje uvjek poslusam, i prihvatim ono sto mi se dopada, ili ne prihvatam 😉

Volela bih čuti tvoje mišljenje: