U životu često moramo malo trpeti da bismo posle dugoročno uživali!

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

  • Jaooj, Saška, blago tebi. Imaš to tvoje pisanje, lepo ti ide, zarađuješ od njega, ispunjena si…
  • Možeš i ti slično sebi organizovati život. Potrebno je samo malo više da se posvetiš toj priči.
  • Ma, ne mogu ja. Ja sam jako loša u organizaciji, nemam ni puno slobodnog vremena.
  • Slobodno vreme? Šta je to? No, sve se to da srediti. Time management je veština koja se uči.
  • Ti i taj engleski znaš dobro. Uff, da ga i ja bolje govorim, sve bi bilo drugačije.
  • Ne moraš se ti baviti pisanjem. Imaš puno drugih talenata. Popiši ih na papir, napravi uži izbor i kreni da praviš planove.
  • Ma ne ide to tako…

I potom je ponovo krenula da priča o lošim stvarima na svom poslu.

Da li vam je poznata ovakva situacija? Da li ste nekad i vi govorili stvari slične mojoj poznanici?

Ja jesam. Iako sam među prijateljima poznata kao neko ko je „dobro organizovan“ i ko zna šta hoće, i ja sam se par puta našla u situaciji da pomalo kukam i ništa ne preduzimam. Razlog je bio jednostavan:

Ljudi češće znaju šta ne žele

Šta ja u stvari želim?

Neretko su ljudi nezadovoljni karijerom, izgledom, društvenim životom, itd., ali ne znaju kakva konkretna promena bi im godila. Da li da peče kolače za novac, da šije, da uči programiranje? Da li da se baci na dijetu ili da se ošiša na kratko? I tako se pitanja iz dana u dan nižu u beskraj, a ciljevi ostaju nedefinisani.

A nekad je u pitanju opšte nezadovoljstvo. Znate ono kada kažemo „nezadovoljna sam svojim životom u celosti“? To se dešava kada se ljudi udalje od toga koje vrednosti su njima najvažnije. Nekom je to ljubav ili porodica, nekom karijera, a drugima to može biti uspeh, moć, materijalno bogatstvo.

U jednoj takvoj situaciji kada i ja više nisam znala čemu u stvari težim u životu, meni je pomogla sledeća vežbica:

Zamislila sam sebe kako ležim u samrtnoj postelji i razmišljam o svom ispunjenom i srećnom životu. Šta je to što ga je učinilo takvim? Koje su to oblasti života kojih se najradije sećam? Postignuća? Da li ima nešto za čim žalim što nisam probala?

Napisala sam 5 najvažnijih vrednosti i poređala ih po prioritetima. Najvažnije su mi bile porodica i (intimna) ljubav, a tada sam svoju energiju najviše trošila na karijeru i društveni život. Odmah mi je bilo jasno u kom pravcu treba da idu promene u mom životu.

Nikako da krenem!

Neki ljudi znaju šta žele i imaju jasno postavljen cilj, ali nikako ne mogu da se nateraju da krenu sa realizacijom. Iz iskustva kažem da je razlog tome neki njihov strah. Strah od promene, stah od neuspeha ili strah od gubitka komfora, jer svaka promena sa sobom nosi dozu odricanja, napora i neizvesnosti, jer ne znamo u potpunosti šta nas čeka i da li ćemo uspeti. Koliko često nam se u životu desi da nam se prosto ne mili da počnemo neku aktivnost? Mrzi nas da se pomerimo sa nulte tačke, odlažemo i tako lako krenemo da kukamo.

12039149_10207877193587074_1247298006762144689_o_Fotor

Međutim, kada nam je jako važno da nešto promenimo i kada nas nezadovoljstvo izjeda, traženje izgovora nas samo još više ukopava u mestu i pojačava naš doživljaj bespomoćnosti. Sve majke će me razumeti kada kažem koliko mi je bilo teško da se vratim na posao posle jednogodišnjeg porodiljskog odsustva. Čak sam i kukala nekoliko dana, otvoreno pokazivala otpor prema poslu i želela da ga menjam. No, sopstvenim lavovskim snagama sam izašla iz tog kruga i uz puno upornosti i istrajnosti došla do tačke gde mogu da kažem da sam baš zadovoljna pravcem u kojem ide moja karijera. Pored redovnog posla na kojem sam već više od 10 godina, posvetila sam se pisanju od kog sam počela i da zarađujem. Proglašena sam za oficijelnog Coca Cola blogera za 2016., priključila sam se Upwork platformi na kojoj polako nižem poslove i reference, sve više profesionalizujem svoj blog i ponude za saradnju su krenule da pristižu. A što je najvažnije, sve to kombinujem sa moje osnovne dve pomenute vrednosti: porodicom i mužem, koji uopšte ne trpe i nisu zapostavljeni.

Ono što sam uradila je sledeće: dala sam sebi dozvolu da kukam i da budem nezadovoljna par dana. Živ sam čovek, neka me. Važno je sebi dozvoliti i neprijatna osećanja i ne forsirati uvek da nam sve bude „cveće proleće“. Naravno, samo na neki period. Onda sam jednostavno rekla Dosta je! i kao na filmu pre početka snimanja neke scene vizualizovala ono Action! Krenula sam da kujem planove i svašta lepo me je dočekalo iza ugla.

Hoću sve i hoću odmah!

Čak i kada ljudi znaju šta žele i kada su spremni na promene, lako se javi jedan veoma čest problem: žele ostvarenje svojih ciljeva odmah i u celosti! A istina je samo jedna:

Koliko god često želeli ekspresno da dođemo do cilja, život nas iznova uverava da je to teško ostvarivo. Potrebno je puno konkretnih planova, truda i strpljenja da bismo došli do ispunjenja svog sna!

Iako ima onih koji misle da je planiranje za dosadne ljude i da to samo kvari uživanje, ja nikad nisam bila tog stava. Smatram da u odraslom užurbanom svetu uspevaju samo oni ljudi koji imaju jasan cilj i konkretan plan kako do njega da dođu. Ovde pre svega mislim na oblasti kao što su ostvarivanje uspeha u karijeri/hobijima, putovanja, generalna organizacija života i opšte psihičko i fizičko zdravlje.

Taj plan ostvarenja cilja nije ništa drugo nego skup sitnih koraka koji će nas odvesti do krajnjeg odredišta. Što detaljnije sve isplanirate, bliži ste svom cilju. Moja želja je da jednog dana promenim zanimanje. Trenutno od pisanja ne zarađujem dovoljno da bih mogla ostaviti redovni posao, ali polako ga usavršavam i gradim reference, pa ko zna? Možda mi to uskoro bude jedini posao, baš kako bih volela.

Krajnji, dugoročni cilj je taj koji je obično od veće važnosti i značaja za nas, ali zato što je on u dalekoj budućnosti mi prema njemu brže gubimo pozitivan stav i ranije odustajemo. Zbog toga je važno da budemo zadovoljni svakom malom promenom koju napravimo i da sebe ponekad i pohvalimo zbog toga. Što da ne!?

Da na kraju sumiram ono što je najvažnije u ostvarenju ličnih ciljeva:

  1. Osvestite vrednosti kojima težite u životu. Tako ćete lakše moći da definišete i konkretne ciljeve.
  2. Nakon postavljenog cilja pokušajte da otkrijete šta vas sprečava da krenete u realizaciju: strah od promene, strah od neuspeha ili strepnja zbog gubitka komfora. Zapamtite da u životu najčešće moramo malo trpeti, da bi posle dugoročno uživali.
  3. Ne može sve u životu biti „odmah sad i ovde”. Put do cilja popločan je sitnim koracima, koje ćemo uspešno preći samo uz puno strpljenja, učenja i istrajnosti.
  4. Pohvalite i nagradite sebe za svaki mali uspeh. Sve se računa, nemojte biti strogi prema sebi.

Nije sramota sve potanko isplanirati. Možete sve čak i zapisati i nositi kao podsetnik u novčaniku. Neka vam to bude motivacija koju uvek imate pri ruci kada želite da odustanete.

A kada svoj san ostvarite, samo nebo je granica!

Ovo je moj peti tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege blogeri iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

43 thoughts on “U životu često moramo malo trpeti da bismo posle dugoročno uživali!

  1. Slazem se sa svim sto si navela ali cesto je ljudima tesko da se drze “teme”. Pocela sam da pisem iz licne potrebe i kada je blog dosegao nivo da ga cita neki broj ljudi meni vise on ne drzi. Smatram da ne znam da pisem a da ono sto imam da kazem ili ispricam nije nesto sto je ljudima interesantno. Ljudi vole samo lepe, upakovane stvari i Fejs netrpi nista drugo. Lajk je mera svega i meni je to dosadno i sve cesce danima ne palim komp. Sta u stvari zelim da kazem 🙂 Da kada razmisljam o blogovanju i komercijalizaciji istog, nemam nikakvih ideja i zelja, cilj ni smisao. Jednostavno se ne vidim ni u jednom pravcu 🙂 Mozda je moj blog vec ispunio svrhu za mene. Druge ciljeve nisam ni imala niti sada upornim mozganjem nalazim sebi neki drugi.

    1. Mene isto nervira to “sve mora da bude lepo i upakovano”. Generalno sam optimisticna osoba i cesto i pisem tekstove koji podsticu na akciju, ali svima nama ponekad treba samar realnosti – da nije sve sareno i cvece prolece. Otud povremeno i ovakvi tekstovi kod mene. Ja obozavam tvoje pisanje, tvoj vrcavi i inspirativni pristup temama. Ako vise nemas potrebu da pises, moguce je da si zasad ispunila svoj cilj – pisala si dok si imala potrebu i inspiraciju. Kada opet dodje, mozda ces nastaviti sa pisanjem, mozda se i posvetiti komercijalizaciji. A mozda i ne. Ciljevi se menjaju sa nama svaki dan. Oni nisu nikad konacni i nepromenljivi.

  2. Sjajan tekst! Ja sam u nekoj fazi ne nezadovoljstva ali želim da promenim neke stvari, da ih radim drugačije, možda ne bolje, ali drugačije, da probam, da ispitam svoje granice. Ti si mi dala dobre ideje i dobre smernice. Svi kao znamo, ali ipak dobro je kad neko zapiše i pogura nas. Hvala!

    1. Drago mi je ako sam ti pomogla. Odlicno je sto zelis da menjas neke stvari i da probavas cak i ako te ne izjeda nezadovoljstvo. Ucimo do kraja nasih zivota, svaki dan!

  3. U dahu sam pročitala, jer činilo mi se da čitam nešto o čemu sam juče razmišljala ( Izuzev ličnih momenata 😉 ! Postoje ljudi sa planom, sa organizacijom, sa idejom, postoje ljudi koji se još uvek traže, postoje večiti depresivci, prikolice, a postoji i jedan čovek sa svim tim fazama. Nekako je najvažnije u svemu koliko nas te faze drže i koja će prevladati.

    1. Mislim da svi mi manje-vise imamo svaku od tih faza. Neke cesce, neke mozda samo jednom. Osim tih vecitih depresivaca koji ocigledno imaju samo jednu trajnu fazu, koja svakako nije funkcionalna 🙂 Slazem se da je vazno koje faze nas drze i kojoj cemo dozvoliti da prevlada.

  4. Divan, konkretan i inspirativan tekst. Često se dese situacije da strah pomalo izjeda, ali on ne sme da preovlada, kao ni da nas sputava. Hvala i pozdrav! 🙂

    1. Tako je. Strah je neminovan, ali ga valja iskoristiti za ucenje i napredak. Hvala vam na komentaru! Srdacno, Aleksandra

  5. Tekst je krajnje inspirativan i motivišući – hvala!
    Ali šta nakon niza pokušaja promene i stalnog udaranja o isti zid gde malo toga zavisi od vas tj nas a skoro sve od spoljnih faktora? Kako zadržati motivaciju za promenom, upornost i optimizam nakon kucanja na sijaset vrata i uvek dobijanja istog odgovora?
    Učlaniti se u stranku i postati aktivan član 🙂 ?
    Nekako verujem da mora postojati način, ali treba sačuvati mentalno zdravlje do ostvarenja cilja i izbeći zamke melanholije nakon niza poraza

    1. Prvo, hvala Vama na lepim recima. Drago mi je da tekst pronalazite inspirativnim.

      Ono sto Vi opisujete je nazalost istina mnogih nas koji zivimo u Srbiji i ja saosecam sa Vama. Melanholija i gubitak motivacije i vere u takvim situacijama su neminovni, ali u mom slucaju ja ih sebi dozvolim samo na kratko i vrlo brzo pocnem da smisljam sta JA mogu menjati. Da li vec imam neko konkretno znanje ili vestinu u rukama na kojima bih mogla da pocnem da zaradjujem, ako vec redovno trazenje posla ne ide. Raspitajte se po Internetu, istrazite, niste ni svesni sta sve vec umete a niste ni znali da neko od toga zivi. Ako nema bas nista, polako ulazem u dodatne edukacije, pa tako prosirujemm broj mogucnosti zaposlenja sa svojim novim vestinama. Na Internetu postoji toliko puno besplatnih eduakcija i webinara, ili onih koji kostaju svega par hiljada, koji nam mogu pomoci da pocnemo da zaradjujemo, cesto radeci i od kuce. A za sve to zajedno potrebno je puno strpljenja i izdrzljivosti, jer nista ne moze da se promeni preko noci.

      Uskoro bas o tako necem planiram da pisem, pa pogledajte taj tekst. Mozda dobijete neku novu ideju.

      Veliki pozdrav iz Novog Sada

  6. Divan tekst..u zivotu nam dodju ti momenti kada osecamo da smo spremni za promenu i da zelimo vise,da smo se zasitili,da imamo volju da napravimo neke drugacije korake.Mozda skrenemo ,zalutamo nekim nepoznatim stazama i pronadjemo bas to sto ce nam stvoriti sansu.U zivotu samo sami sebi mozemo pomoci i sebi uvek dugujemo sansu ali treba da budemo hrabri pa da vidimo sta je to sto bi moglo da nas inicira na promenu.Trenutno sam takodje u nekoj fazi promene i zaista mi je bio inspirativan i ohrabrujuci vas tekst.Hvala!

    1. Izuzetno mi je drago da Vam je prijao tekst i da je naisao u pravom trenutku. Sve ste lepo rekli. Ja Vam zelim sto uspesniju promenu koju spominjete, sa puno zadovoljstva i mogucnosti za ucenje.

  7. O Saška, neizmerno sam ti zahvalna na ovom tekstu. Ja se, evo, već treću godinu ne oporavljam od povratka s porodiljskog :/… Pronađoh se najviše u “Nikako da krenem!” koraku, pa ovo “samo” iz poslednjeg komentara za mene je zaista SAMO (pa još boldovano). A imam plan ;). Hvala na dašku “vetra u leđa” <3

    1. E bas mi je drago da je do tebe stigao u pravom momentu. Znam tacno o cemu pricas. Taj transfer sa porodiljskog na posao je jedan od tezih perioda u zivotu svake majke. Ja sam se nakon toga intenzivno posvetila pisanju, i mnogo se bolje od tada osecam. A i moj dugogodisnji posao, na kom sam vec i bila sagorela, mi uz to pisanje mnogo lakse pada. Eto ideje 🙂

      1. Upravo tako sam i ja počela da pišem. No, kod mene malo obratno. Ne pišem intenzivno, ni onako kako bih volela, a što više pišem sve mi se manje radi posao koji radim :/. Na kraju ne radim ni jedno ni drugo kako meni valja. Sagorevam svakodnevno i plamtim u želji: “Hoću sve i hoću odmah”. Planiranje mi nije problem, ali zaglavim kod realizacije. Problem s disciplinom :)… A i onaj dijalog iz tvog uvoda vodim sama sa sobom neprestano. Sorry na ovo malo kukanja, tek da znaš koliko sam se pronašla u ovoj temi :). Nego, znaš šta? Odoh da podržim prokreaktivni deo mog unutrašnjeg dijaloga:). Odmah! 😉

        1. “Hocu sve i hocu odmah” mi je tako dobro poznato 🙂 Pa se onda rasplinem na 100 strana. No, vidim da i sama znas sta treba raditi tada: trk na proaktivni deo dijaloga 🙂 Pa u krug!

  8. Retko dobar tekst, razumljiv bez puno filozofiranja.. mnogo je istine u tvom tekstu ali imam utisak da nam je veci deo nacije, da ne kazem cela, upao u zescu letargiju i prebacivanje krivice na druge..tu mislim drzavu, sefa, muza, decu..nema kraja..da ne ispadnem arogantna ili nesto slicno- ja spadam u tu kategoriju TESKIH pokretaca a lakih izgovora.. potpuno si u pravu u tekstu.. ja ga nisam tumacila kao bloger, jer to nisam..ali vec izvesno vreme podsticem sebe na doskolovavanje, strucno usavrsavanje i slicno.. to traje vec preko 5 godina.. kao sto si u tekstu napisala.. odlaganje..e sad sam konkretizovala jedan cilj da se ne rasplinem ili ne odustanem i idem ka tome.. tvoj tekst sam slucajno ( mada smatram da u zivotu nista nije slucajno), procitala i isprovocirao me je pozitivno, da ti napisem komentar.. samo napred.. i hvala..?

    1. Tekst je upravo i bio inspirisan tolikom letargijom i kukanjem kojim sam svakodnevno okruzena. Odlicno si ovo definisala: teski pokretaci, a laki izgovori. Moracu to zapamtiti – sve govori! Drago mi je sto cujem da radis na sebi i da si sebi zacrtala cilj. Naoruzaj se stpljenjem i odlucnoscu, i sigurna sam da ce ti se jednom sve isplatiti! Zelim ti uspeh na tom putu!

  9. Zdravo Saska i hvala na ODLICNOM tekstu. Danas je malo ljudi koji imaju taj pokretacki impuls. Na mene je tekst ostavio bas dobar utisak, samo se pitam kako da kod sebe ponovo pokrenem nesto slicno jer sam ranije imala bas dosta te pokretacke enrgije. Ja bih samo za razliku od saveta za rad od kuce da promenim nesto bas suprotno i izadjem iz kuce jer od kad sam ostala bez posla (pre 3 godine), radim iskljucivo od kuce (prevodilac sam). Zato bih da pokrenem nesto gde cu imati susrete sa ljudima i satnicu za ustajanje i posao, tj.disciplinu, jer ovako se jedva teram i potpuno sam se olenjila i smorila. I ne volim kukanje, samo sto sam sad u takvom nekom periodu malo zaglavljenom i pomalo ne znam odakle da napravim novi korak ( pre svega na tom emotivnom planu). Ali bez obzira, u tekstu ima nesto sto me je podstaklo na razmisljanje u drugom pravcu, o hrabrosti za nove korake i promene, a ja razmisljam da mozda napravim nove korake i van sredine gde sad zivim (Bg). Pozdrav i sve najbolje u daljem pisanju.

    1. Hvala na lepim recima. Drago mi je da te je tekst pokrenuo.
      Meni u tvom slucaju na pamet odmah padaju coworking spaces, tj. zajednicki prostori za rad. Poneses svoj laptop, platis im koriscenje prostora za tih par sati/dana/mesec i sedis u divnom ambijentu i radis svoj posao, zajedno sa drugim ljudim koji rade isto. Taman moras da se spremas da bi izasla i imas susret sa drugim vrednim i kreativnim ljudima, a opet radi, ne gubis vreme. U NSu je takav prostor Pionirska, ima i Mokrin house u Mokrinu, sigurno ima nesto slicno i u BGu. Proveri njihove FB stranice da vidis o cemu se radi.
      Da li trazis redovan posao prevodioca? Sigurno si navukla dosta referenci za te tri godine rada od kuce, mozda su ti sad vece sanse da se negde zaposlis kao prevodilac?
      Ne znam da li si ukljucena na neke inostrane platforme za prevodilacke poslove: Upwork, People per hour?

      Eto, imas vec tri predloga o kojima mozes razmisljati.

  10. Uh, ja sam na Upworku i znam engleski odlicno, prijavila se za brdo poslova i ni na jednom nisam angažovana.Mada, fali mi obuka za rad sa novijim altima za dizajniranje npr. Vise sam se prijavljivala za pisanje i prevodjenje, ali nista za sada.Kako si ti i posle koliko dobila prvo angažovanje?

    1. Sto se tice tih alata, pogledaj npr. Coursera ili neke slicne sajtove sa puno besplatnih edukacija. To ce ti biti jos jedna dobra referenca na tvom profilu i jedan plus vise kada konkurises. Ja sam dobila vrlo brzo jedan posao, ali jako sam dobro napisala motivaciono pismo i ponudila jedan clanak besplatno (u pitanju je bio set od 30 clanaka, pa je to bilo ok). I cena po satu mi je bila dosta niza od proseka, a opet veca od silnih Bangladesa i sl. Ovako nesto ti mnogi ne bi preporucili, jer uglavnom savetuju da krenes sa dobrom cenom. Meni je bilo bitno da krenem i upalilo je. A motivaciono sam napisala u fazonu: Mislim da sam bas ja prava za vas, zbog toga i toga. Vole kada vide da si sigurna u sebe.
      Budi uporna. Kazu da bi trebalo bar 10 prijava dnevno slati. Ja imam redovan posao, pa ne stizem nekad ni 1 nedeljno da posaljem.

  11. Odlican tekst. Mene je posebno odusevilo to sto daje konkretne korake koji se moraju preduzeti. Tekst nije uopsten tipa “budi samo svoj” i tome slicno. Odlican rad. Samo nastavi.

    1. Hvala puno na podrsci i lepim recima. Iskreno, planiram jos konkretnije tekstove, sa detaljnijim koracima. Na ovu i druge slicne teme. Nadam se da ce Vam se svideti. Srdacan pozdrav, Aleksandra

  12. Moje misljenje kad sam.procitala tekst- kao da si mene opisala.Isto zelim da promenim zanimanje, ali jos nisam otkrila cime bih se bavila…mozda isto pisanjem?! Jel ti sebi zadajes teme ili ih neko postavlja- Coca cola npr.- mozda glupo pitanje
    U svakom slucaju nastavi i ukljuci jos ljudi jer ti dobro ide! Napred! Pozdrav

    1. Hvala na lepim recima, Stasa. Teme sama biram, u skladu sa trenutnom isnpiracijom. Zadate su samo teme koje su pisane u saradnji sa CCBNA projektom, a to je jednom mesecno i naznaceno je na kraju teksta, bas kao i u ovom.

      Tu sam ako ti trebaju odgovori na jos neka pitanja. Topli pozdrav od mene

  13. Evo jos jedne koja kuka zbog povratka na posao posale porodiljskog :/ I jos jedna koja se nasla u tekstu 🙂 koji je, btw, fenomenalan 🙂 Jedno vece me ponese entuzijazam, osmislim sta sve treba da uradim da bih promenila to sto zelim da promenim, a onda sutradan se izduvam kao balon jer ne znam kako i kada da uklopim… Ali, bice, valjda… 🙂

    1. Kod nas mama je za sve potrebno mnogo vise strpljenja i svesti da nam treba mnogo vise vremena za sve te ciljeve i realizaciju. A posto iznova shvatate da ne mozete sve da uklopite, to onda mozda znaci da treba praviti bolje prioritete. Bice i o tome uskoro tekst.

      Svako dobro i ne dajte se,
      Aleksandra

  14. Zahvaljujem se mojoj drugarici Miri koja mi je prosledila ovaj tekst. Bas mi je trebalo da porcitamo ovo sada, a citacu ga opet i opet…

Volela bih čuti tvoje mišljenje: