Da li želiš besplatne savete iz ličnog razvoja/roditeljstva u tvom inboxu?
Prijavi se na newsletter!
Svakog utorka po jedan koristan savet direktno u tvoj inbox.
Nula dinara, oko 5 minuta vremena, a puno mogućnosti za napredak u svakodnevnom životu.
Budi deo ekipe od 10 000 ljudi koji svake nedelje čitaju moje mejlove.
Hvala na prijavi. Uskoro očekuj mail dobrodošlice u svom inboxu.

15 lekcija koje sam naučila o dojenju

Ovaj tekst je namenjen tebi koja želiš da uspeš u avanturi zvanoj dojenje.

I tebi koja nisi u tome uspela sa prvim detetom, a želiš da ponovo probaš sa drugim/trećim detetom.

Ali, i tebi koja si odlučila da ne želiš da dojiš. Pruži šansu redovima koji slede, možda ti promene mišljenje. I ako se to ne desi, biće ok. Ti zbog toga nisi loša majka. Jer dojenje nije jedino merilo kvaliteta roditeljstva.

Primetila sam da se kampanje dojenja u velikoj meri oslanjaju na motivisanje majki da doje, pa ih bombarduju razlozima zašto je to dobro, i za majku i za bebu. I ja sam pre nekog vremena napisala tekst u sličnom duhu.

Ali, takođe sam primetila da povodom takvog pristupa kod majki koje nisu uspele u dojenju samo rastu gard i neprijatne emocije, jer im opet fali ono zbog čega najčešće i nisu uspele – pravi i konkretan savet.

Zato bih i ja da budem deo tih potpunih kampanja za uspešno dojenje, i u narednim redovima da opišem lekcije koje sam ja naučila o dojenju, i koje su meni pomogle da izađem na pravi put, te da još uvek izuzetno uživam u tom jedinstvenom iskustvu.

Nadam se da će nekome biti od koristi, jer ni moj početak ovog putovanja nije bio nimalo lak.

1. Da li ti zaista želiš da dojiš?

Nekima dojenje ide lagano od samog početka, ali postoji veliki broj majki koje iščekuju dani/nedelje nespavanja, puni izazova, tako da će im biti potrebna velika snaga i strpljenje da sa svim tim izađu na kraj.

Mislim da u tome mogu opstati samo one koje zaista žele da izguraju celu priču (naravno, uz adekvatnu podršku i savete, koji su takođe mnogim majkama falili).

Po meni si veća carica ako priznaš da nećeš da „se bakćeš“ sa dojenjem, nego ako kao nešto pokušavaš, a u stvari jedva čekaš da pređete na flašicu.

A sve zbog pritiska okoline. Mani okolinu, već još jednom dobro razmisli da li i zašto želiš da odustaneš od izazova zvanog dojenje?

2. Pripremi se za dojenje i pre porođaja.

Ako si odlučila da želiš da dojiš, značiće ti pripreme i pre samog porođaja.

Ja sam imala kućni čas od strane savetnice za dojenje, a posetila sam i besplatnu radionicu o dojenju.

Takođe, koristan mi je bio filmić koji je udruženje Roda snimilo o uspešnom dojenju – Mlečna staza, put do uspešnog dojenja. Tako ćeš znati kako treba da izgleda pravilan hvat bebe, tvoj položaj, o izmuzavanju i sl. Pa i ako sestre u porodilištu to ne znaju, ili nemaju vremena da ti objasne, ti ćeš biti spremna.

3. Prvi dani su izuzetno važni.

I zbog podsticanja produkcije mleka, i zbog pravilnog hvata bebe.

U porodilištu je to često svojevrsan izazov, jer ili ti odvode bebu da se ti odmoriš, ili im je cimanje da ti je dovode ako ležiš npr. posle carskog reza. No, ako insistiraš da ti dovode bebu na redovne podoje, iznenadićeš se kada u stvari pristanu.

Ja sam 24h bila na leđima, na kateteru, i bez pitanja su samo krenuli da mi odvode bebu. Da ih nisam zamolila da mi je redovno donose na podoje, oni to ne bi ni uradili.

Primetila sam takođe da praktikuju da te tih par noći ostave da se naspavaš, a bebu oni hrane AD-om. Ja svakako nisam mogla da spavam, ali sam i znala da je to šaržer mnogih problema sa dojenjem kada dođem kući, pa sam insistirala da mi bebu ostave u sobi. I redovno sam je dojila.

Bilo bi idealno da bebu odmah po rođenju stave na majčine grudi, jer je prvi sat najvažniji od svih. No, sve se to nekako može nadomestiti i posle 2 sata kada kod nas u porodilištima donose bebu kod majke.

4. Dojenje ne bi trebalo da boli.

Čim boli, znači da nešto nije u redu. Ili imaš ragadu, ili beba nije dobro uhvatila siku, ili ti nisi u dobrom položaju.

Postoji puno sajtova i foruma koji detaljno objašnjavaju pravilan položaj majke pri dojenju i pravilno postavljanje bebe na dojku, i o tome bi se valjalo raspitati još pre porođaja.

Takođe, ako imaš ragade, beba i dalje može sisati. U tom slučaju ćeš jedno vreme morati trpeti bol.

Meni su se ragade javile par puta, i već posle jednog dana su prestajale. Minimalno sam ih mazala lanolinom, ponekad aktivnim kiseonikom, a najviše sopstvenim mlekom. Ono je zakon za sve tog tipa!

I puno sam luftirala sike na vazduhu.

5. Pripremi se na dane nespavanja.

I ne žuri sa izbacivanjem noćnih podoja.

Nivo hormona koji podstiču proizvodnju mleka je najveći noću i u ranim jutarnjim satima, pa je dojenje tada u stvari najvažnije.

Brzo će proći ti dani, ponuda i potražnja mleka će ti se uspostaviti, pa ćeš imati vremena da se naspavaš. Naravno, ako si dobila dete koje je „dobar spavač“ samo po sebi.

U početku je poželjno da navijaš alarm i da dete pustiš da spava najviše 3-4h. I zbog same bebe i mleka koje je najkaloričnije noću, a i zbog prethodno objašnjene produkcije mleka.

Takođe, ako ostavljaš sebe da u početku spavaš po celu noć, velika je šansa da ćeš si stvoriti mastitis.

A to su tek posebni problemi.

6. Nemoj uobročavati bebu.

Meni je generalno logično da bebi dajem da jede kada ona hoće, a ne kada ja mislim da bi trebalo.

No, na stranu to.

Ovaj savet je posebno važan ako si majka kojoj mleko ne curi na sve strane od prvog dana, i ako ono tek treba da nadođe u većoj količini.

Nijedna pumpica ti neće izvući mleko kao beba. I zato je jako važno da je prvih dana stalno stavljaš na siku. Kad god to poželi.

A u početku će to želeti stalno. Mnogo češće nego na 3h koje većina patronaže preporučuje.

Kasnije će se već beba sama uobročiti, ali sada ti je potrebna njena pomoć da se što više pokrene ta proizvodnja mleka.

7. Nemoj se puno opterećivati merenjem bebe.

Gramaža bebe nije pravo merilo tvoje količine mleka.

Naravno, povremeno treba kod dr pratiti napredovanje, ali pritom voditi računa i da je oko 500g sasvim dovoljan mesečni napredak dojene bebe u mesec dana. Nekad čak i malo manje.

Iako će mnogi lekari u tom slučaju potencirati uvođenje AD mleka uz savet da „nemaš dovoljno mleka“, nemoj ih odmah poslušati.

Veliki broj njih se služi merama koje su u stvari rađene na bebama na AD mleku, a one su obično i krupnije od dojenih.

Ako tvoja beba izgleda zdravo i zadovoljno onda je verovatno sve u redu.

A bitno merilo svega toga je broj mokrih pelena (oko 5-6 u jednom danu).

Usredsredi se na njih i svoju bebu, pre nego na stalno merenje. Čak i kaka nije merilo, jer dojene bebe znaju i po nekoliko dana da ne kake.

Meni je poseban stres bilo merenje pre i posle podoja, što je bila potpuna besmislica jer ni majka ne proizvodi istu količinu mleka u različitim dobima dana, kao što ni beba ne pojede uvek isto.

Još jedna besmislica je pretpostavka o količini majčinog mleka u odnosu na količinu koju je uspela da iscedi. Probaj samo da se iscediš noću/rano ujutru i posle podne. Videćeš da ni tada nećeš dobiti istu količinu.

Pa kako onda odrediti u kom dobu dana je pravo merilo stvarne količine mleka kod majke?!

8. „Ja imam dovoljno mleka za svoju bebu!“.

Mantra koju treba sebi ponavljati stalno.

Samo 1-2% žena zaista ima problem sa produkcijom mleka. A koliko njih ostane u uverenju da su bile u tom malom procentu?

Ako si stalno pod stresom „da li je sada gladna? da li da joj sad dam i flašicu?„, velika je šansa da se na neki trenutak dotok mleka pomalo i blokira.

Napomenuću – blokira otpuštanje mleka, a ne njegova proizvodnja. Jer, adrenalin od stresa može uticati isključivo na otpuštanje, a ne na proizvodnju mleka.

A da ne pričam o prenošenju majčinog stresa na bebu, i o daljem uticaju i na nju i na uspešnost sisanja. Ja sam sebi ponavljala i „neću biti jedna od 50% žena koje nakon prvog meseca odustanu„. Čak sam to htela i da napišem na papiriće i da polepim iznad kreveta i po krevecu, ali smo ubrzo uspeli u dojenju, pa nije bilo potrebe.

9. Konsultuj se isključivo sa ženama koje su uspele u dojenju.

Razumem da znači da sa ostalim majkama koje nisu uspele u dojenju podeliš sve o pritiscima na koje si naišla, na probleme i sl., ali puno više ti može pomoći majka koja je kroz isto to prošla, ali i uspela sve da prevaziđe.

Takva majka će znati i neki konkretan savet da ti da, pored tešenja i onog „razumem te“ ili „grozno je“.

Meni su puno pomogle FB grupe kao i privatni kontakti sa ženama koje su ili stručne za laktaciju, ili koje su uspešno savladale dojenje. Iako neke od njih ni lično nisam upoznala, bile su veoma predusretljive.

Svaka žena koja uspe u dojenju ima potrebu da svoje iskustvo podeli sa drugim majkama, da o tome priča i tako možda i pomogne drugima.

10. Nikako, ali nikako, ne ubacuj AD dohranu.

To je još jedan čest savet naše patronaže, kod onih majki kojima mleko tek nadolazi. On ide uz ono „hrani ga isključivo na 3h“.

I onda čekaš i čekaš da ti se količina mleka poveća, a kao da ga ima sve manje. Jer mu u stvari nisi pravilno pomagala da više nadolazi.

A beba se sa druge strane navlači na flašicu, jer je tu potrebno samo da zabaci glavu i da guta mleko koje curi, a kod mame mora da se pomuči i da vuče. Pa da čeka refleks otpuštanja mleka.

I onda dođe dan kada odluči da više uopšte ni ne želi da se druži sa sikom.

dojenje

11. Refleks otpuštanja mleka.

Imaš dovoljno mleka i ono je tu, samo nemoj očekivati da ono non stop teče u jednakim mlazevima, kao na flašici.

Neka majka ima prejak refleks otpuštanja, pa beba može i da se zagrcne ili halapljivo da jede, a neka mama može imati preslab refleks, pa i ona i beba moraju malo sačekati da se to mleko otpusti.

Beba će se unervoziti u tom slučaju. Gladna je i htela bi odmah da guta. Zato je važno da majka zna o čemu se radi i da ne paniči.

Topli tuš pre podoja je meni tu pomagao, kao i stalne ručne kompresije dojki dok beba sisa.

12. Sika nije tu samo za hranu, već i za utehu i ljubav.

Moj sin ne voli ni dudu, ni flašicu. Sam je tako odlučio.

Priznajem da bih npr. noću ponekad i poželela da mu stavim dudu u usta umesto sike, jer je lakše.

Ali, ta duda nikad ne bi mogla da mi zameni osećaj spokoja i ponosa koji imam kada vidim kako se u sekundi umiri kada ga prikačim na svoju siku. Pa me zahvalno pogleda i u momentu prestane da plače. I posle par sekundi se skine sa nje, jer mu je bilo dovoljno.

A dudu bi sigurno nastavio da drži u ustima još dugo, dugo.

Ukoliko sika služi i za utehu i ljubav bebi, mnogo je veća šansa da dojenje duže traje.

Ako si ti ipak odlučila da mu tvoja sika služi isključivo za hranjenje i ništa drugo, i to je ok. Ta hrana je svakako nezamenljiva i ti činiš super stvar za svoju bebu.

13. Ti i beba ste tim. 

Uspeh u dojenju zavisi od vas oboje.

No, pošto beba puno toga ne razume, važno će biti da je u mnogo čemu ti usmeriš na pravi put.

Pored važnosti informisanosti i obraćanja pravim izvorima, važno je i da se opustiš i osluškuješ svoju bebu.

Sećam se da sam tih prvih dana bila toliko sluđena, u strahu da li imam dovoljno mleka, da li je sin gladan, da sam se na neki način i udaljila od njega i nisam dovoljno pratila ono što ima da mi kaže.

U momentu kada sam počela da osluškujem njegove potrebe i znake koje mi daje, uspela sam u dojenju!

14. Ne gledaj na sat.  

Ako si odlučila da bebu dojiš na zahtev, sat ti ne treba. Samo će ti stvarati dodatno opterećenje i konfuziju.

I udaljavaće te od bebe, u smislu da ćeš otežano učiti koji su njegovi signali gladi, kada je sit, koliko mu je dovoljno da pojede.

15. Vrlo brzo će doći dan kada ćeš zaista uživati u dojenju.

I kada ćeš biti zahvalna jer ne moraš da se bakćeš sa flašicama, grejanjem, sterilisanjem.

Vrlo brzo više nećeš razmišljati o ragadama, mastitisu, izmuzavanju, pranju dojki, grejanju, pogledavanju na sat. B

ebi će biti dovoljno samo da izvadiš siku, i posle par minuta ona će već završiti. Ti ćeš spustiti majicu, i nastaviti sa onim što si radila.

Srećna jer si shvatila da si opet uživala, i da ti nije bilo teško, i da nisi pomišljala ono „jaoj, kad će da završi?“, jer te možda boli, jer imaš osećaj da je non stop na siki. Zato što su hormoni učinili svoje.

Pa si napokon doživela i shvatila ono o čemu se u kampanjama o dojenju priča.

Srećna i ponosna na sebe i bebu, jer ste uspeli!

32 Odgovor

  1. Hvala. Ja sam po izlasku iz bolnice ostala bez mleka i jako sam teško psihički to podnela.a onda sam tako restorana i sludjena od patronazne dobila uputstvo da ću mučiti bebu neuspesnim dojenjem te da se izučava i preko toga dohranjujem bebu.nemaš pojma koliko je to bilo fizički naporno,nisam gotovo ni imala kad da spavam. I jako sam patila i proces vezivanja sa detetom je bio sporiji. Potpuno traumaticno 🙁
    A nisam imala nikog kraj sebe ko bi mi eventualno pomogao. Trebali su mi meseci da se otrgne od osećaja krivice.
    A sa odstojanja sam sada sigurna da sam mogla da izguram samo da sam umela,imala prave osobe uz sebe,bila pripremljena…
    Da ne napominjem da su mi u porodilistu pričali kako sam puna mleka a precutkivali da u boksu dohranjuju bebu.a tražila sam da je dojim.i dok je bio na sunčanje zbog zutice na moje insistiranje su ga donosili redovno na dojenje.
    Sad razumem i svoje slabosti i nesnalazenja i znam da nisam dete uskratiti za nešto suštinsko ali i da l je žalim po malo.volela bih da žene koje ne žele da doje znaju koliko će im biti naporno konstantno izmuzavanje,pripremanje formule,pranje,sterilisanje flašica, pumpice pa opet izmuzavanje…i opet svako ima pravo na izbor…ali verujem da je pošteno da imamo i jednaku šansu da biramo.
    I da dodam,da mi je i sad bolno prisecanje na taj period jer sam bila gotovo na rubu depresije od krivice umora i ludhiana hormona

  2. Mila moja 🙁 Kako su te izvozali i pogresno savetovali. Mucices bebu neuspesnim dojenjem? Sacuvaj me, Boze, te podrske. I meni je pocetak bio tezak. I naterali su me da i ja dajem AD, sva sreca ohrabrila sam se da je posle 3/4 nedelje ukinem zauvek. Ali, secam se: dojenje, cedjenje, podgrevanje. Na 2,5/3h. Uf, kad se samo setim. Ali, ja sam imala srece da sam imala adekvatne savete i informacije, i uspela sam. Ti sacuvaj ovaj tekst, i svoje naucene lekcije za sledecu bebu 🙂

  3. Sve si super napisala. Bravo.
    Ja sam nekako uspjela pobjediti u 'ratu' oko dojenja sa prvom bebom. sa svih strana su me zapitkivali pa jel imas mlijeka, pa cim bebe zaplace mora da je gladan (ne moze nista na svijetu drugo biti), i vecina je davala 'savjete' da ipak predjemo na flasicu. 2-3 mjeseca smo bili samo na siki a onda smo kombinovali, kod kuce dojenje, vani flasica. super je bilo sto bebac nije uopste pravio probleme oko toga. sa 11 mjeseci, sam odustao 😉
    beba no 2… ta ne zeli nista osim sike. nikakave flasice i cucle. samo sika 😉 ima 20 mjeseci i jos uvijek doji 😀 iako njeno dojenje niko iz porodice nije doveo u pitanje, imala sam fight sa pedijatricom koja je iz cista mira rekla 'ja mislim da bi je trebali dohranjivati' na sta sam odmah odbrusila 'ja mislim da ne bi' jer zaista nije bilo nikakvog razloga za to osim sto je bila mrvicu mrsavija beba, dojene bebe su iglavnom takve i da nije sa mnom bio muz da smiri situaciju svasta bi bilo 😉
    uglavnom, svaka mama treba imati pravo da odluci da li ce, kako, koliko dojiti ali je to definitivno nesto za sta se apsolutno vrijedi boriti.

  4. Zakazan mi je carski rez i pomalo se i plašim da razmišljam i čitam o dojenju da ne bih sebi nesvesno stvorila strah ili odbojnost. Ali, ovaj tekst me je barem malo opustio i otvorio me u smislu da sada ipak mogu da se bavim time i negde sebe pripremim za ono što me čeka… Hvala ♥

  5. Drago mi je ako ti je pomogao tekst. Ukoliko si sigurna da zelis da dojis, samo im trazi da ti bebu redovno donose na podoje, i velika je sansa da cete uspeti. Nema razloga za strah, ako imas prave informacije, strpljenje i volju. Ukoliko jos nesto bude trebalo slobodno mi se obrati. Ako nista drugo, znacu gde da te uputim za pravi savet. Zelim ti sto lepsi porodjaj i uspesno dojenje! Hvala sto si svratila!

  6. Hvala ti na lepim recima i komentaru. Svaka cast na stazu, i zelim vam bar jos toliko 🙂 Pa u inat svima onima koji ce te sigurno gledati popreko, uz komentar "jos sisa?" 🙂

  7. draga saška, nema ničeg lipšeg od dojenja. mojih svih troje su dojeni od prve minute, doslovno. svi su rođeni u bolnici "prijatelj djece" – to je isto jako važno; dobila sam sve moguće informacije i podršku tako da nije ni postojala niti jedna druga opcija. kad sam jednom brojala mjesece provedene u dojenju – ispale su godine haha! ali, ništa zato 🙂 ja sam imala sreće i radila sam u svojoj kući pa sam dojila kad god je bilo potrebno. u tim momentima je telefon bio ugašen, vrata zatvorena, dijete bi papalo, a ja bih čitala, a ponekad i gledala tv. nikad ih nisam požurivala, nikad gledala na sat. što god sam imala za napraviti, napravilo se poslije toga. svi su odlično napredovali, nisam bila opterećena ni gramima ni kilogramima. a da ne spominjem kako uopće nisu bili bolesni. bočice su im služile za vodu i sl. nisu koristili ni dude varalice. sve je to tako brzo prošlo, nažalost. uživaj u svakom momentu.

  8. Ti si mi u tim trenucima puno pomogla svojim iskustvom, i to mi je bas znacilo. Tu smo da se podrzimo i posle da se razumemo kada "pobedimo"!

  9. Draga Ana, pre svega bravo na stazu. Nemereljivu stvar si im dala, svaka cast. U pravu si za bolnice "prijatelj dece". To je jako bitan faktor, ali na zalost kod nas jos uvek jedva da postoje takve bolnice. Prvi dani su jako vazni za uspostavljanje pravilnog dojenja, i upravo zbog odsustva takvog sistema u bolnicama, u velikom broju majke oko mene i ne uspeju u dojenju. Prepustene su same sebi, a prave informacije i saveti do mnogih ne dodju. Nadam se da cu barem nekima ovim tekstom pomoci.

  10. Odlični saveti! 8. pročitati više puta, i ponavljati i onda kad krenu kašice 🙂 Jer tad tek kreću sveti "Više joj ne treba tvoje mleko, sad JEDE."

  11. To je tek posebna prica. I posle prve godine, kad pocnu popreko da te gledaju: "on jos sisa!". Hej, kao da ga trujes i da mu to steti!

  12. Prije svega da kazem da sam presretna sto sam naisla na ovaj blog, ima pola sata da beba spava a ja scroll-am 🙂 predivan blog, jao kako se ja obradujem na ovako raznovrsan blog, kao malo dijete cokoladi 😀
    Post je divan i tako ohrabrujuci, iako ja nisam imala problema ni sa prvim djetetom a ni sada sa bebom, drago mi je kad pronadjem istomisljenika/cu, a u lekciji 12 i 15 sam se bas pronasla. 🙂

  13. Ovo je stvarno tekst za isprintati i podijeliti svakoj prvorotkinji prije poroda, pronalazim se u svakoj točki. Rodila sam prije sedam mjeseci i hvala Bogu sisa još uvijek mada nam je početak bio težak. Mislim da je odmah prva i jedina pogreška bila u bolnici kad su nam prvu noć odvezli bebe da se mi naspavamo…meni su sise toliko otvrdnile, skamenile se doslovno da ni sestre nisu znale što da rade, masirale su mi svakih nekoliko sati dan noć pet dana dok nisu razbile kvrge, boljelo je skoro kao i porod, prestrašno i imala sam ragade tako da je to dodatno otežavalo dojenje…jednostavno se ne smije dopustiti da žena cijelu noć prespava, pogotovo prvorotkinja, ne znajući kad će mlijeko krenuti i kako se to može toliko stvrdnuti i začepiti kanalići, to je vrlo opasno. Meni su prvi dan govorili, ma nemate još mlijeka, vi ste provorotkinja, može vam nadoći tek treći ili četvrti dan..malo bi stisnuli bradavicu i otišli dalje…ali na kraju sam ipak zahvalna što su uspjeli spasiti stvar…bome sam se i ja namučila i kod kuće još s ragadama i izdajanjem…ali na kraju se isplatilo. Puno je lakše, mlijeka ima kad god beba zatraži i samo treba odgovarati na djetetove zahtjeve, nema gledanja na sat, a ni pravila. Nekad se nasisa za pet minuta, nekad za deset. Nisam nikoga slušala, samo svog sina.

  14. Hvala ti na divnim recima. Dobro mi dosla 🙂 12 i 15, znaci? Pa te su sustinske. Bravo! Znaci i vi uzivate kao i mi, hehehe

  15. Drago mi je da vidim da ima toliko i majki koje su bile informisane i koje se nisu plasile da im donose bebe, da im pokazu. Bravoa za vas i za uzivanje za koje ste se izborili. No, na zalost bilo je majki kojima ni to nije bilo dovoljno, pa i kad su ih dovodili, bilo je to uz pogresne savete. No, ni tada nije kasno da se nakon izlaska iz porodilista obrate pravim osobama. Hvala sto si svratila i ostavila komentar. Veliki pozdrav od mene

  16. Divno, Katarina. Vidim da ste bili uporni, a i da ste imali pravu pomoc oko sebe. Nisam skoro cula da se u nasem porodilistu ovde neko toliko trudio oko trudnice. Bilo bi mnogo lakse da su Vas informisali jos prve noci os mogucim rizicima, pa da nije ni doslo do zacepljenja. Ja sam samo jedan dan, kasnije, imala zacepljenje i secam se koliko je samo bolelo to cedjenje. Uf, uf… I moj sin ima seda meseci. Da ste iz Novog Sada, mozda bismo se i znale 🙂 Hvala na poseti i komentaru. Veliki pozdrav od mene

  17. Ovaj komentar je bio jos jedan divan i poucan tekst pravi. I njega bi trebalo stampati i deliti. Ja sam isto imala problem sa sorom, kao i mali, ali nam ni soda nije pomogla, pa smo uzeli onad Dactanol. Evo i ja sam cula za te flasice i podoje. Ee, da sam to znala. A njima je tesko to da ti predoce, ocigledno. Da sam sad tamo, logicno bi mi bilo i da se sama setim to da pitam. Da mi je ove pameti, hehehe Ali, kad se porodis tak osi pogubljena i pod adrenalinom, da je to jedno potpuno drugo stanje svesti. I u potpunosti se slazem sa ovim za drugu trudnocu i dojenje. To je jos jedan siroko rasprostranjeni mit. Koliko vidim, ti si imala dobro upoznatu dr sa tom temom, sto na zalost nije tako cesto slucaj.

    Hvala ti puno sto si svratila i ostavila komentar.

  18. Sve je to super, ali sam ja imala problem sa dojenjem u smislu da beba nije vukla dovoljno jako i nakon 10 sekundi na siki zaspi. Budila sam ga na sve moguce nacine, ali bezuspesno. Nakon mesec dana je napredovao samo 150 grama a bio je non-stop na siki. I morala sam da uvedem ad. S’ tim da sada pije ad, a izmedju obroka siki obavezno. I uz siku se uspavljuje. Nece dudu a ni vodu da pije. Sa prvim sam imala problem da kada oseti moje mleko pocne da vristi. Niko ne ume da mi objasni problem ni kod prvog ni drugog deteta. Pa bih Vas zamolila ako imate neki savet sada za drugo dete sta bih mogla da uradim, bila bih Vam zahvalna.

  19. Ne znam koliko je stara Vasa beba, ali u prvim nedeljama skoro sve bebe spavaju na siki. Na to utice puno toga: nacin porodjaja, zutica, nadolazak mleka, to sto beba tek uci da siki, a kad se uvede flasica tek onda bebe postanu lenje, zato sto u flasici mleko konstantno curi, a na siki moraju da cekaju refeleks otpustanja, pa onda mleko krene odjednom, pa malo, i tako u krug. Ono sto sam ja radila da ga razbudim je: stipkanje po obrazima, ledjima, stipkanje po dlanu. Pomazu puno i kompresije dojki dok beba sisa – sami kao da masirate dojke i tako pospesujete curenje mleka. Pomaze i promena poze. Sto vise da ga stavite u neki kao uspravan polozaj u kom ce najteze moci da zaspi.

    Pogledajte ovaj koristan link: http://superbeba.com/2015/01/24/pospana-beba-kako-je-razbuditi-za-podoj/

    Inace preporucujem taj Terezin sajt za sve vezano za dojenje, kao i njenu grupu na FB Moja podrska dojenju. Ako budete ukidali flasicu, Tereza ima dobre savete kako da postepeno to uradite.

    Zelim Vam puno srece i uzivanja u dojenju,
    Aleksandra

  20. Draga Aleksandra, nedavno sam otkrila vaš blog i svi tekstovi koji su u vezi sa zahtevnom decom su mi od izuzetne koristi – jer imam jednog takvog mališana od godinu ipo. Trenutno se mučimo sa prestankom dojenja – tek smo pre mesec dana izbacili noćne podoje, a bila je velika drama oko svega toga, plakanje koje je trajalo i po sat vremena. Ali postalo mi je neizdrživo da se budim na svaka tri sata i da ga dojim, jer on jednostavno nije znao drugačije da se uspava. Elem, kako smo ukinuli noćne podoje, tako se broj dnevnih povećao! Imam utisak da me stalno juri sa željom da sisa. Čini mi se da mu to znači na više nivoa, najviše kao neki vid podrške i sigurnosti, i da nema veze sa time da li je gladan. Baš zbog toga sam i sama nesigurna i u dilemi kako da prekinem dojenje, jer ne znam na koji način da mu nadomestim to što mu podoj predstavlja. Ako imate savet za moju situaciju, već sam veoma zahvalna!

  21. Ja nažalost nemam prave savete oko prestanka dojenja, jer je naše dojenje prestalo tako što je on sam postepeno ostavljao siku. Nisam ga ja ukidala jer nisam došla do tog momenta da mi je naporno. Pošto Vi jeste, podržavam ideju da polako prestajete, ako Vam je postalo naporno. Pogledahte na sajtu superbeba ili na IG profilu Mama iz magaerece klupe. Ono što je sigurno je da je prirodan taj osećaj nesigurnosti – ipak mi naviknemo da ih smirujemo sikom i da im tako lako pružamo osećaj sigurnosti. Ali, verujte da se to sve polako vremenom namesti – zagrljajima, poljupcima, posle i razgovorom, i sl.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *