Mi ljudi smo stvarno čudna sorta. Stalno se nešto zapitkujemo, tragamo, razmišljamo, predviđamo. Želimo da dodirnemo nebo. Da ostvarimo neostvarivo. Tražimo pukotine u moru jednostavnosti i uhodanih trasa. Hoćemo više, brže, glasnije, drugačije. Pa kad to dostignemo, onda opet iz početka. Krupnim koracima, bez stajanja.

 

 

Vrlo često u toj žurbi i ne vidimo ono lepo što se krije iza životnih ruševina. Svetost na zemlji, tu odmah pored nas. Pa šta i ako ne možemo da dodirnemo nebo? Toliko toga lepog je u vidokrugu dok nam je pogled uprt ka njemu. Čak i kada nam se ono čini daleko.

 

I zašto onda ne bi barem na trenutak zastali. Ne mislili. Ne brinuli. Našli sitne razloge da budemo zahvalni. Jer, budućnost ne mora biti tako daleko. Ona je tu iza ugla. Ponekad se prepliće sa sadašnjošću. Kao nešto što već sad možemo započeti. Ne iščekivati. Ne strahovati.

 

Prepustiti se. I sam sebe pobediti!

 

Aleksandrin izbor

posao iz snova aleksandra birta

Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.

Ljudi-češće-znaju-šta-ne-žele

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

9 Responses

  1. Videla sam da imaš novi post još pre neki dan, ali pošto sam već skapirala da pojedine blogiće volim da čitam natenane, kad sam i opuštena i nisam ujedno, kad mi nešto možda malko fali za.. nešto.. ili me žulja čak i sunčan dan (kao ovaj danas).. e tad je vreme da dođem ovde. Pretpostavljaš, uživala sam u tvojim rečima.<3

  2. Upravo tako. Ja to stalno pričam i sebi i drugima. Vrlo često uhvatim sebe kako sam srećna samo zato što je lep dan i sunce sija, a i obrnuto, budem neraspoložena bez razloga, ali se brzo vratim i kažem sebi da je život čudo u kome treba uživati svakog trena!
    Srdačan pozdrav i :*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite sajt, smatraću da se slažete sa prethodno navedenim.