Skroz je OK

Pre neki dan sam pročitala predivan afirmativni tekst o dojenju. Podstakao me je da napišem nešto slično po pitanju roditeljstva. Možda će se neko od vas pronaći u ovim afirmacijama koje slede. Ja neke od njih sebi ponavljam svaki dan.

OK je da ponekad pomisliš da je tvoje dete najgore.
OK je da pomisliš kako je tvoje dete najbolje.
OK je da poželiš da nešto drugačije radi.
OK je da osećaš ponos jer nešto radi baš tako kako radi.

OK je da te ponekad mrzi da mu spremiš još jedan odvojen obrok, pa mu ponudiš siku.
OK je da ga izvedeš u šetnju u prljavoj majici. Jer si ga baš tada presvukla po 100. put tog dana.

OK je kad se iznerviraš jer ne znaš kako ćeš sve postići.
OK je kad osetiš ponos, jer si sve postigla.

OK je da posle 100. buđenja u toku noći, malo podvičeš.
OK je i ako te posle zbog toga grize savest, pa ga ljubiš isto tako 100 puta.
OK je ako veruješ da će baš to ispraviti stvari.

OK je da ponekad imaš osećaj da bi ga „bacila sa terase“.
OK je i da ponekad hoćeš da zaplačeš jer misliš da ćeš puknuti od ljubavi prema njemu.
OK je da osećaš kako bi dala sve za njega. I kako bi ga baš slatko razmazila.
OK je ako je počeo da plače, a ti kažeš „Evo mame“, dok završavaš poruku na Viberu.

OK je da poželiš da izađeš, da se napiješ i ni o čemu ne razmišljaš.
OK je i da osetiš da ti u stvari ne fali ludi provod, i da ti je najbolje baš tu pored njega.

OK je da pomisliš kako je roditeljstvo baš naporno.
OK je da pomisliš kako bi ti trebao samo jedan dan da budeš sama i da „dušu odmoriš“.
OK je i da ti on nedostaje i da ne znaš šta ćeš od sebe kada napokon na par sati ostaneš sama.

Sve je to OK. Sve je to očekivano. Ti si ljudsko biće. Ti grešiš. Roditeljstvo nije uvek „cveće proleće“. Prihvati povremene ispade. Svoje, I detetove. I tako ćeš na kraju dana ipak moći sebi da kažeš „Da. Ja u roditeljstvu baš uživam.“

Aleksandrin izbor

posao iz snova aleksandra birta

Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.

Ljudi-češće-znaju-šta-ne-žele

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

16 Responses

  1. To si dobro rekla: u klincu sa sobom, i drugima. Da nema drugih, njhovih ocekivanja i pitanja, mnoge stvari b nam bile lakse. No, ne zivimo na pustom ostrvu, pa se moramo adaptirati 🙂

    1. Hvala puno na tekstu. Slazem se sa vecinom napisanog, obzirom da je REBT psihoterapijski pravac koji sam i ja izabrala. Hvala puno sto si svratio i ostavio link. Citamo se.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite sajt, smatraću da se slažete sa prethodno navedenim.