Recept: Mafini sa jabukama

Uz želju da malo napravim pauzu u pisanijama koja su me obuzela u poslednje vreme, a i da ne oteram u potpunosti stare čitaoce koji možda nisu zainteresovani za sve te roditeljske i psihološke teme, evo jednog jednostavnog recepta. On je još jedan u nizu koji je nastao slučajno. Vremenom sam ga dorađivala i dobila čak i vizuelno lepšu verziju, ali ovom prilikom vam predstavljam „basic“ varijantu recepta, koji po potrebi i sami možete dorađivati i kombinovati.

DSC_1211_Fotor

Tom prilikom sam pravila svoje omiljene mafine sa sirom i spanaćem i odlučila sam da pola smese odvojim i za slatku varijantu, kako bih potrošila jabuke koje su na stolu već počele da prezrevaju.

Jabuke su voće koje mi je možda omiljeno u poslasticama. Laganog ukusa, dovoljno slatkog, pogodne za hiljade kombinacija. Od torti, preko mafina i palačinki, pa sve do raznoraznih kolača. Ne moram naravno ni spominjati da lenja pita za mene nije lenja pita ako nije sa jabukama. Sa jabukom se, po meni, najviše vole cimet i orasi. Kad god pravim nešto sa ovom voćkom, na pult automatski stavljam i cimet i orahe. Tužni su nekako jedni bez drugih. Asocijacija na jabuke često mi je detinjstvo i ono mamino/bakino čuveno: „Uzmi jabuku!“, kao odgovor na tvoje pitanje „Jel ima nešto slatko?“. Koliko je samo taj odgovor znao da ražesti mene onako malu i nameračenu na neki konkretan slatkiš. Da li zbog toga (čitaj – moje tvrdoglavosti) ili zbog nečega drugog, ali do skoro jabuka nije bila među mojim omiljenim voćkama. Jela sam je praktično samo u kolačima. Trebao je neki smak sveta da se desi da bih ja uzela i zagrizla jednu jabuku. I dugo mi nisu bili jasni ljudi koji jedu jabuke svaki dan. Tako „na živo“. Mislila sam da ne postoji „dosadnije“ voće od jabuke. Daj mi bananu, maline, jagode. Nešto jako, konkretno! Tek kada sam zatrudnela, dobila sam specifičnu glad baš za ovom voćkom i tada je naša ljubav definitivno bila rođena i ovako jedan na jedan, a ne samo preko kolača. Ta ljubav traje i do danas. Konzumiram je više puta nedeljno, da ne kažem i svaki dan.

Recept koji sledi je prilagođen i jako maloj deci jer većinu hrane koju sada u kuhinji pripremam pravim tako da i moj mali zvrk može da je okusi, a da mene posle ne grize savest ukoliko mu se svidi pa navali.

DSC_1212_Fotor

DSC_1226_Fotor

Za 12 mafina potrebno vam je:

  • 2 jabuke
  • 1,5 šolja speltinog brašna
  • 6 kašika žutog šečera (ili 4-5 kašika meda)
  • 2 jaja
  • 150 ml biljnog mleka
  • 50 gr rastopljenog putera
  • 1-2 kašičice cimeta
  • 1,5 kašičica praška za pecivo/sode bikarbone
  • šaka sitno seckanih oraha
  • 2 kašike limuna

Jabuke narendajte ili ih iseckajte na sitne kockice. Prleijte ih limunom i ostavite da malo odstoje. U činiji prvo pomešajte suve sastojke, pa dodajte i vlažne. Sve dobro sjedinite. Dodajte potom i jabuke i seckane orahe. Napunite smesom modle za mafine i pecite ih na 180 C oko 20-25 minuta, dok na čačkalici kojom ih proveravate ne prestaje da ostaje trag. Suzdržite se da ih ne ćapkate već tada, jer je miris jabukocimeta neverovatno omamljiv.

Izgled ovih mafina je totalno običan. Basic, kao što prethodno rekoh. Narednih puta kada sam ih pravila sam eksperimentisala tako što sam dodavala sitno seckane listiće jabuke od gore ili sam pravila crumble od putera, oraha i šećera pa sam ga mrvila preko mafina. I tako su lepi – krckaju kad ih zagrizete. Za odrasle osobe mafine možete servirati posute šećerom u prahu, kao na slici ispod.

DSC_1232

DSC_1233

Napomena: na slici ćete možda primetiti dve vizuelno različite vrste mafina. Mafini koji su u prvom planu su ovi za koje sam vam napisala recept. Na poslednje dve slike je par mafina koje sam napravila sa nešto manje brašna i koji su po ukusu isti prethodno opisanim, ali po teksturi više liče na neke palačinke koje su ispečene kao mafini. Tu verziju sam pravila za sina, dok ih nisam posula prah šećerom za potrebe fotkanja. Onda sam naravno morala ja da ih pojedem!

Aleksandrin izbor

posao iz snova aleksandra birta

Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.

Ljudi-češće-znaju-šta-ne-žele

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

2 Responses

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite sajt, smatraću da se slažete sa prethodno navedenim.