Perfekcionizam u 10 grafičkih citata

Ne tako davno pisala sam o perfekcionizmu i o tome kako se on može prevazići. Tekst je pisan delimično sa stanovišta struke, a delom i iz ličnog iskustva. Perfekcionizam je nešto sa čime se još uvek ponekad suočavam, ali generalno uspevam da izađem na kraj sa njim, naročito od kada sam postala majka.

Puno je tekstova koji dele savete, jer je puno različitih potreba kod ljudi, pa samim tim i mogućnosti koje im se mogu ponuditi da se te njihove potrebe zadovolje na pravi način. Međutim, pitam se koliko u današnjem užurbanom životu ljudi zaista imaju vremena da se posvete detaljnom čitanju i proučavanju nekih svojih problema? Odlaganje je često naš najveći (ne) prijatelj u tim situacijama, te se neretko dešava da ostavljamo rešavanje problema za sutra, prekosutra ili neki tamo drugi dan kada će možda i sam od sebe nestati „jer sad baš nemam vremena da se mučim oko njega“. Taj dan možda i dođe, ali vrlo često se nikad ni ne desi. A problemi ostaju i često se još i nagomilavaju.

No, da ne krenem ja sad ovde da pričam o problemu odlaganja, jer bih tome vrlo rado posvetila jedan zaseban post. Hajde da se opet vratimo na perfekcionizam. Meni su u određenim problematičnim situacijama vrlo često za osvešćenje bile dovoljne neke ključne rečenice koje su mi dale potreban šamar stvarnosti. Bilo da su to neki citati, zaključci nekih stručnjaka, neke meni bliske osobe ili (što je još i najbolje) neki lični zaključci, ako su „uboli u suštinu problema“ bili bi dovoljni za otrežnjenje i za dizanje iz pepela. Pa još kada sam ih imala kao podsetnik negde kod sebe pri ruci, da ih se podsetim u kriznim situacijama, njihova delotvornost je tek onda imala efekat.

Tim povodom sam za vas pripremila 10 grafičkih citata na temu perfekcionizma. Možete im se vraćati čitajući ih u okviru celog posta, možete svaku sliku sačuvati zasebno, a možete zapamtiti samo neki od ovih mojih zaključaka, ukoliko vam se učini bliskim.

Da li se slažete sa ovim mojim „citatima“? Koji vam se učinio najbliskijim?

sam

perfekcionizam i lek

krajnji rezultati

ishodi kakve nisi zeleo

hilltop-hideaway-free-stretch-blog-background-wood-1000x500

DSCN4313_Fotor

DSC_0712

ako pogresim

1

DSC_0562

Aleksandrin izbor

posao iz snova aleksandra birta

Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.

Ljudi-češće-znaju-šta-ne-žele

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

8 Responses

  1. Pokušala sam da biram – ali svaki je na svoj način dobar. Davno sam odustala – tj. dopustila sebi da ne budem ja, nekad dobra, nekad manje dobra… u stvari najbolja u datom trenutku! 🙂

    1. Ovo „najbolja u datom trenutku“ mi se bas svidja. To je ono sto sebi mozemo priustiti i tu se zaustaviti sa daljim zahtevima.

  2. Apsolutno se slažem sa Marinom, -u stvari najbolja u datom trenutku!- mislim da će to biti novi citat 😉 Inače im nešto ne pridajem značaj ali znaju da budu podsticaj ako su izloženi oko vas u trenutku kada radite na nekom bitnom projektu ili studirate ili slično.

  3. Dobro, ruku na srce našla sam se u svakom bar onu trunčicu što uvek verujemo da nije tu! 🙂 Koliko bi nam život bio lepši, smisleniji i radosniji kad bismo znali da je tako malo toga isključivo u našim rukama!
    Hvala ti na ovom podsećanju… Sada ću redom, polako da pregledam ostale tvoje postove… 🙂

  4. Kad sam imala 18 godina htela sam da budem super devojka i da sve radim dobro i to sama, zavrsila sam tako sto sam postala blago psihicki poremecena. To ludilo je prestalo kad mi je dever ispricao kako u Japanu jedan covek uvezba samo jednu disciplinu do savrsenstva a da pritom ne ume da radi nista drugo, tada sam shvatila da je nemoguce biti savrsen u svemu i da svaka krajnost vodi u ludilo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite sajt, smatraću da se slažete sa prethodno navedenim.