Koliko kontrole je previše kontrole? (grafički citati)

U prethodnim postovima smo pričali o preteranoj potrebi za kontrolom kod ljudi i o perfekcionizmu. Saznala sam da se puno vas, baš kao i ja, bori (lo) sa nekim od ovih problema, bilo da je to u roditeljstvu, u vezi, na poslu, ili nekim drugim relacijama.

Mi koji smo skloni potrebi za kontrolisanjem života i koji uvek želimo savršene rezultate možda nikad nećemo ni dostići suprotan kraj tog zamišljenog kontinuuma – da budemo relaksirani, „šano dušom“ i da nas baš briga za to kakvi će ishodi biti i kakve rezultate će postići ljudi kojima smo delegirali neke aktivnosti. Moguće je da ćemo na smanjenju potrebe za kontrolom čitav život raditi ili ćemo prestati onda kada nađemo zadovoljavajuću meru, koja nas ne koči i koja nam ne kvari odnose sa drugima.

Perfekcionizam i preterana potreba za kontrolom – ima li razlike?

Ono što je možda ostalo nejasno je da li je osoba koja je control freak isto što i perfekcionista? I ako te dve stvari nisu iste, u čemu je onda razlika?

Control freak može biti i perfekcionista, ali to i ne mora biti. Njemu je primarna potreba za kontrolom: sebe, svojih postupaka, drugh ljudi i njihovih postupaka, ishoda. Perfekcionista je usmeren isključivo na rezultate sopstvenih postupaka i svoj zahtev da ti ishodi budu savršeni. Ukoliko perfekcionista ne dobije rezultate kojima je težio, on će to povezati sa sosptvenom vrednošću. Control freak će zbog toga neretko odgovornost pripisati drugim ljudima. On želi da ima kontrolu i nad postupcima drugih ljudi, dok perfekcionista ne ide tako daleko.

Šta vi mislite o razlici između ovakve dve osobe? Da li ste to možda izjednačavali?

Ovde bih za sad zaokružila celu priču oko ljudi sa ovakvim tipom visokih zahteva. A nema lepšeg kraja, nego kada ga vizuelno zaokružimo sa nekim osnovnim zaključcima. Slobodno ih pojedinačno sačuvajte i podelite sa onima kojima mislite da su potrebni.

koliko kontrole NAPREDAK neizvesnost rizici što više zahtevaš kontrolu (1)

Aleksandrin izbor

posao iz snova aleksandra birta

Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.

Ljudi-češće-znaju-šta-ne-žele

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite sajt, smatraću da se slažete sa prethodno navedenim.