Anksioznost – kako da uspešno poradite na njoj?

U ovakvim teškim danima svima “normalan čovek bi poludeo” ili bar osećao anksioznost.

Iskreno, ko mi kaže da od februara nijednom nije osetio strah, napetost, anksioznost, ja bih pomislila da nešto nije u redu sa njim.

Realni su problemi svuda oko nas. Realan strah od Covid – 19.

I kao da sve to nije dovoljno, naš sistem i država nikad urušeniji, komrumpiraniji, nikad manju sigurnost nisu ulivali.

A baš taj osećaj sigurnosti nam nikad više nije trebao.

Kako sam i sama u nekim momentima osećala strah (možda i anksioznost) pišem ovaj tekst za sve vas koji mislite da ste sami u tom problemu.

Znajte da niste!

anksioznost covid19

 

Prvo napravimo razliku između straha, anksioznosti i paničnih napada

Kod sva tri su slični simptomi i to neki od ovih:

  • ubrzano disanje/nedostatak daha
  • ubrzan rad srca
  • slabost u rukama i nogama
  • knedla u grlu
  • pritisak u grudima
  • bol u grudima
  • nesvestica, vrtoglavica
  • mučnina
  • drhtavica
  • osećaj gušenja
  • prekomerno znojanje
  • i sl.

⁣Strah se odnosi na neku realnu opasnost. To je neprijatna, ali zdrava emocija. Ona nam pomaže da preživimo (bukvalno ili metaforički) u situacijama u kojima zaista postoji realna opasnost po nas.

Tada se aktivira urođeni “fight, freeze or flight” odgovor u našem telu, koji je evolucijski  nastao upravo kao mehanizam zaštite od opasnosti. Na primer, kada u šumi vidimo medveda, na ulici nas presretne neki napadač i sl.

Anksioznost je takođe neprijatna, ali i nezdrava emocija. Simptomi su slični, ali ona traje, kao da uvek tu negde lebdi.

Takođe, kod nje mi često ne možemo tačno da odredimo od čega strahujemo. Ona je difuzna i uglavnom nastaje u situaciji u kojoj nema očigledne opasnosti.

Ona često može krenuti sa realnim strahom (kao npr. u situaciji povodom Covid-19), ali onda naš um sam stvara nove i nove strahove/brige, i to je onda anksioznost.

Ne ide nam u prilog. Praktično je sami svojim razmišljanjima održavamo.

A telo?

Telo to stanje prepoznaje kao realnu opasnost, i baš kao kod straha aktivira “fight, freeze or flight” odgovor. To troši energiju i snagu našeg organizma, umanjuje njegove imunogene kapacitete.

A to nam realno najmanje treba u situaciji poput Covid-19, je l’ tako?

Panični napadi su iznenadi napadi strepnje ili intenzivnog straha koji se pojavljuju niotkuda, bez ikakvog očiglednog razloga. Obično ne traju duže od par minuta, a ponekad se u vidu talasa mogu vraćati u periodu od dva sata.

Šta raditi pa da se umanji ta anksioznost?

Imam dosta konkretnih saveta za vas.

(U ovom tekstu sam još u početku korona krize detaljno opisala šta sve možete raditi pa da pojačate mentalnu otpornost. Pročitajte i njega.)

  1. Ograničite vreme za anksioznost.

Odredite jedan isti termin svakog dana kada ćete se posvetiti svojoj anksiznosti.

Dakle, nije suština da o njoj ne mislite i da je potiskujete, ali isto tako ne valja da i stalno mislite na nju i da je produbljujete.

Na primer, svakog dana ujutro od 8-8:30 je vreme za vašu anksioznost. Tada konstruktivno radite na njoj, a kad god se u toku dana setite nje i osetite da vas uznemirava, podsetite se da ćete joj se posvetiti ujutru u 8h.

anksioznost korona

A kada dođe tih 8h tada radite nešto od sledećeg:

2. Neka mute i unfollow budu vaša omiljena kliktanja ovih dana.

Potrebno je da društvene mreže filtrirate i prilagodite novonastaloj situaciji.

Šta pod tim podrazumevam?

Jednostavnu stvar:

neka vam kliktanje unfollow i mute dugmeta bude svakodnevna zanimacija ovih dana.

Svi sad pametuju. Mnogi pokazuju veliki stepen netolerancije i nerazumevanja u panici.

Infodemija će većinu uništiti više od pandemije.

Nečiji sadržaj vas može samo još više uznemiriti.

Ja sam dosta ljudi otpratila u prethodnim mesecima, jer želim da mi feed na društvenim mrežama pomaže da lakše preživim ove dane, a ne da mi u tome odmaže.

Gledajte da vam feed nudi sadržaj koji će vam pomoći da “ostanete normalni” u ovim teškim danima.

3. Prihvatajte svoje neprijatne emocije.

Prvo je važno krenuti od činjenice da su sve emocije ok i dozvoljene. I prijatne i neprijatne.

Dešavaju se sve.

Samo je pitanje koje od njih vam kvare funkcionalnost a koje ne. Ove koje vas ometaju u svakodnevnom životu su te koje treba rešavati.

⁣A kako raditi na njihvom prihvatanju?

To naravno ne ide po principu “Ej, besna sam. OK, prihvatam taj bes!”

Potrebno je dosta vežbe da naučite kako da budete prisutni sada i ovde. Onda kada naučite da osvestite i prihvatite sebe u sadašnjem trenutku, lakše ćete prihvatati i sve svoje emocije.

U tome vam puno mogu pomoći razne vežbe yoge, relaksacije, meditacije, mindfulnessa.

U ovom tekstu sam  navela neke. Možete i na YT naći mnoge korisne vežbe za početnike.

⁣4. Radite na svojim uverenjima.

Jasno je da sva naša neprijatna osećanja i pogrešna ponašanja potiču od nekih naših pogrešnih razmišljanja i očekivanja.

Ona su neretko nama nejasna, jer smo ih odavno usvojili i deluju sa nesvesnog nivoa.

Ja puno pišem o njima i neke ideje o tome kako da radite na tome možete pronaći u ovim tekstovima.

Obzirom da se ovde radi pre svega o anksioznosti, u ovom tekstu sam dala ideju kako da se radi upravo na uverenjima vezano za nju.

5. Pojačajte fizičke aktivnosti.

Ovde ne mislim samo na konkretne i zahtevne fizičke aktivnosti.

Postoje mnoge svakodnevne aktivnosti u kojima redovno učestvujemo, a kojima nesvesno ni ne pridajemo značaj u umanjenju anksioznosti.

Tu su, na primer, duga i stalna grljenja sa ukućanima, bacakanje sa decom, rvanje sa njima, golicanje i kikotanje, itd.

Dokazano je da sve to takođe utiče na umanjenje proizvodnje stres hormona -a to je cilj!

roditelj korona

6. Povedite računa o ishrani.

U početku blogovanja najviše prostora sam posvećivala ovoj temi.

Na svojoj koži sam uvidela koliko je balansirana ishrana važna, kako generalno, tako i u suzbijanju anksioznosti.

Neke moje tekstove na temu zdrave balansirane ishrane možete pronaći na ovom linku.

Kada je u pitanju uticaj ishrane na anksioznost, povedite računa o ovome:

  • biljke koje opuštaju: nana, kamilica, kantarion, valerijana
  • koristite manje šećera i ugljenih hidrata, a više biljne ishrane i proteina (ima ga puno i u mesu, ali vodit računa o aditivima i hormonima u crvenom mesu koje nije domaće, jer oni negativno utiču na anksioznost)
  • manje kofeina i nikotina

Na kraju…

Jasno je da ovi saveti neće biti dovoljni nekima od vas. Ukoliko osetite da vam se anksioznost ne smanjuje, ili da se povećava i da kvari vaše svakodnevno funkcionisanje – možda je trenutak da se obratite stručnjaku.

O svemu ovome sam pričala i u liveu kod Marije Veljković. Ukoliko vam više leži video format, možete ga pogledati na ovom linku.

Do sledećeg teksta budite mi sigurni, zdravi i opušteni.

S ljubavlju,

Aleksandra

Volela bih čuti tvoje mišljenje: