Zašto se mnogima brak raspada posle rođenja deteta i kako to sprečiti?

Dolazak bebe je jedan od najvažnijih događaja u porodici.

Kada je planirana, beba predstavlja krunu ljubavi koju su izgradili roditelji. Logičan je korak dalje u njihovoj vezi/braku.

Nažalost, ona je i razlog zašto mnogi brakovi pucaju. Kroz svoj rad u Centru za socijalni rad svedočila sam tome da ili je najveća stopa razvoda u prvim godinama nakon rođenja deteta, ili se sam čin razvoda desi kasnije, ali razdor u međusobnim odnosima traje još od rođenja deteta.

Rezultati mnogobrojnih istraživanja takođe potvrđuju ovakve navode. Po čuvenom Gotman institutu čak 67% parova navelo je kako im je zadovoljstvo vezom/brakom u velikoj meri opalo nakon rođenja deteta.

Zašto je to tako? Kako jedno tako malo, slatko, željeno, nevino stvorenje može uneti toliko nezadovoljstva u do tada funkcionalne brakove?

7 razloga zašto dolazi do krize u braku nakon dolaska bebe

1. Vaš odnos je sada zauvek promenjen.

Hteli vi to da priznate ili ne, sa dolaskom bebe više nikad nećete biti isti. Vi sada niste samo muž i žena, vi ste i roditelj. I to ćete biti do kraja života, čak i ako se vaš brak raspadne.

Ukoliko vam neko kaže da je sve isto kao što je bilo – laže vas. Puno toga nije isto, niti će biti. Vaša porodica sada ima novog člana, koji u prvim godinama zahteva većinu vaše pažnje. Oboje dobijate puno novih zaduženja i prioriteta koje niste imali dok ste bili sami.

2. Vi sada imate još jednu važnu ulogu.

Prethodno već pomenuh da sada imate još jednu važnu ulogu – oboje ste sada i roditelji. A to je uloga koja će u mnogo čemu da vas promeni.

Vi ste sada odgovorni za jedno malo stvorenje koje u potpunosti zavisi od vas. Želite da ono izraste u jednog srećnog i korisnog člana ovog društva, a da svet u kom živi bude bezbedno i prijatno mesto gde će se razvijati.

Nije iznenađujuće da ćete zbog toga neretko u velikoj meri menjati svoje stavove, ubeđenja, vrednosti. Pa ćete se u nekim momentima zapitati ko ste sada vi a ko je vaš suprug. Još kada te individualne promene ne idu u istom smeru, šanse za probleme postaju još veće.

3. Bebu volite više od partnera.

To je istina, i od toga ne treba bežati. Iako su to dve različite ljubavi, intenzitet svih prijatnih osećanja koja osećate prema vašem čedu trebalo bi da bude nemerljiv sa bilo kojim drugim.

Roditeljska ljubav je jedina bezuslovna ljubav koja postoji na svetu.

Beba oboma treba da bude na prvom mestu. Ne bi trebalo da postoji bilo kakvo takmičenje sa njom u dobijanju ljubavi, jer je priroda namestila da je ona uvek jedini pobednik u toj igri.

Nažalost, postoje mnogi parovi u kojima neki članovi ovu neminovnost ne prihvataju, pa se sa bebom takmiče za ljubav partnera. Ili se povlače jer ne dobijaju količinu ljubavi koju su imali pre rođenja novog člana porodice.

brak i beba

4. Očekivanja od roditeljstva vam se često neće podudarati.

Pre bebe ste se voleli i verovatno pronašli u zajedničkim interesovanjima i osobinama. I to je super.

Možda ste pričali o tome kakvi ćete biti kao roditelji, maštali o tome i zamišljali svoje jedinstvo na ovom zadatku.

Onda je došla beba i vremenom ste krenuli sve više da se svađate oko načina njegovog vaspitanja. On hoće da ostavi bebu da plače, ona da “navikava bebu na ruke”. On hoće da dete malo pljesne po guzi jer je razmaženo, ona bi sve da reši razgovorom. Ili obrnuto.

I tako se sve više razilazite oko pristupa roditeljstvu, a to su sve stvari koje realno čine veći deo vašeg dana. Pa krenete sve više da se svađate, da prebacujete jedan drugome, neko se i sve češće povlači iz komunikacije, ali na kraju većina dođe do najvećeg neprijatelja braka -prezira.

Kad smo kod toga, gore pomenuti Gotman je u ovom kratkom videu opisao 4 najveća neprijatelja braka – nazvao ih je 4 jahača apokalipse. Odnosi se na ovo što sam prethodno opisala:

5. Tenzije će biti češće u prvim godinama nakon rođenja bebe.

Neispavani ste. Trošite mnogo više novca (koji nemate).

Ne snalazite se u svemu oko bebe. Puno je tu pitanja, strahova, odgovornosti.

A tu su i stotine novih dilema koje vam okupiraju dane:

Da li je beba kakila? Koliko? Da li sisa? Da li joj je toplo/hladno? Zašto ne spava? Iju, curi joj nosić. Kašlje, aaaaaa.

Gde je tu vreme za vas? A za partnera?

Čini vam se da su potrebne vanzemaljske snage da bar piškite na miru.

Ovo sve posebno dolazi do izražaja kod žena, jer one u prvih godinu dana 24h provode sa bebom. Nema više poslovne rasturačice od pre porođaja, niti zavodljive opasnice u koju se muž zaljubio.

Umesto toga puno žena sada po stanu hoda razjapljenih grudi koje se suše od krvavih ragada, sa podočnjacima do zuba i kosom u prirodnim masnim dredovima.

Muškarci uglavnom nastavljaju da rade, i bar u toku tih par sati nastavljaju da neguju svoje neke uloge koje su imali i pre rođenja deteta.

Lakše im je da se i za piće sa drugarima dogovore. Posle posla, u toku posla, kad ode u prodavnicu dok je majci beba non stop na siki ili u rukama. Za ženu u prvim mesecima viđanje sa drugaricom neretko podrazumeva pripreme i dogovore od par dana.

6. Seks će se dešavati sporadično ili će biti samo lepa uspomena koje se nostalgično sećate.

Iako ima onih koji tvrde da se svakodnevno seksaju odmah po rođenju deteta, ne lažimo se -redak su primer.

Većini žena trebaju nedelje da se oporave od porođaja. Potom tu dolaze meseci nosanja, nespavanja i brige.

Ako doje, problemi su još veći. U prvim mesecima beba okupira sike maltene 24h. Tu su i bolovi, ragade, mastitisi.

I kao što je Charlize Teron rekla u filmu Tully: “ne mogu ja da se od krave muzare tek tako uveče pretvorim u erotičnu zavodnicu”.

Ne lažimo se, ljudi. Teško je. Ubija.

A nekim muškarcima žena prestane da bude privlačna nakon porođaja, jer “je sada majka njihovog deteta”.

7. Desiće se da “izgubite sebe”.

Da se razumemo – posle porođaja vi gotovo uopšte nemate vremena za sebe!

Piškenje nasamo je sada merilo uspešnog dana.

I pored toga što nemate više vremena za sebe, vi se uporedo sa tim puno menjate. Menjate svoje uverenja, prioritete, navike, interesovanja.

Ne kaže se za džabe da se rođenjem deteta rađate i vi.

A nemate kada da se posvetite tom novom sebi. Ironija, ili šta li!

Pa još plus da to sve iskombinujete sa partnerom koji takođe možda ima “novog sebe”.

Teško je, ponoviću još jednom.

Dešava se svima koji dobiju dete.

brak se raspada

Kako onda biti onaj par koji se odupreo svim ovim izazovima i koji je sačuvao brak?

Tako što ćete početi da primenjujete neke od ovih šest saveta:

1.Promenite ugao gledanja.

Sedite i iskreno razgovarajte o svemu što ste bili i što ste sada, kao i o tome šta vas čeka. Neminovno je da ste se promenili i koliko god vi želeli da sve stvari ostanu iste, to nije dovoljno da tako zaista bude.

Prihvatanje takvih neminovnosti će ići lakše ako promenite ugao gledanja. Na primer, umesto misli o tome što baš sad ne možete da idete negde sa partnerom ili što on/ona sada izgleda baš oronulo i neprivlačno, vi se potrudite da fokus pomerite na nešto što sa bebom radi baš dobro.

Ja sam samo još više zavolela svog muža kada ga vidim kako smiri bebu ili je uspava na svojim grudima. U tim trenucima je bio još veći u mojim očima. Bonus za naš odnos je bio i kad ga naglas pohvalim za to ili mu u tom trenutku kažem kako ga volim. Em sam izrazila svoja osećanja, em sam dala insentiv za njegovo roditeljsko samopouzdanje.

Beba može još više obogatiti vaš odnos, samo ako vi dozvolite da bude tako.

Odnos postaje bogatiji kada pažnju usmerite na vaše zajedničke snage i na ono što je dobro kod vašeg partnera. Ne prepuštajte to slučaju i onom “podrazumeva se”. Kada redovno jedno drugo hvalite, iznova se podsećate zašto jedan drugog volite, održavate tu ljubav snažnom, a partner dobija poruku da ste i dalje tu, da i dalje za vas vredi.

2. Vežbajte “Ja poruke”.

To su rečenice koje se odnose pre svega na to kako se vi osećate povodom nekog zajedničkog problema. Više o tome sam pisala u ovom tekstu.

Iz ličnog iskustva znam kakvo čudo one čine i u roditeljstvu i u pratnerskim relacijama.

Ljudi su nekako navikli da kad im nešto smeta odmah krenu sa “ti porukama” u kojima neretko optužuju, kritikuju ili negativno vrednuju drugu osobu. Ona se dalje oseća napadnuto i sukob je neminovan.

Kod Ja poruka nema dominacije, degradacije niti optuživanja, pa se samim tim otvaraju vrata za dalju konstruktivnu komunikaciju.

Na primer:

“Značilo bi mi da malo pričamo o tome kakav je bio moj dan. I meni treba da se ventiliram.”

Umesto: “Ti si sebičan. Samo misliš na sebe. Gde sam tu ja?”

Osetite li razliku?

Takođe, jako je važno da sve važne razgovore ostavite za uživo. Ništa mailovi, ništa sms-ovi. I obični emoticoni mogu napraviti rusvaj, jer se mogu protumačiti na različite načine. Kada uživo komunicirate tu će biti i neverbalna komunikacija, a ona je ta koja nosi više poruka od onoga što zaista i kažete.

3. Uvek prvo razmišljajte o tome koji deo odgovornosti vi možete da preuzmete.

U svađi svašta kažete. Usmereni ste na to kakav je vaš partner bio u datoj situaciji i šta je to uradio pa vas je povredio.

Onda se on oseća napadnutim, pa vam uzvrati isto ili duplom merom.

Onda opet vi, i tako lako ode mast u propast.

Neko ima još suptilnije metode, pa iz uloge žrtve još više veliča svoju ispravnost, a dodatno naglašava grešnost partnera.

Učite da menjate ovakav vid komunikacije jer on ne vodi nikud!

Krenite od gore navedenih Ja poruka i usmerite se na konkretno ponašanje partnera koje vas je povredilo. A još je bolje kad pre toga kažete gde smatrate da ste vi pogrešili i koji deo odgovornosti vi preuzimate.

Tako će partner početi da sluša bar na jedno uvo, a povećaće se verovatnoća da i on razmisli gde je pogrešio. Ako ne odmah dok je u jakim emocijama, možda kasnije.

4. Pauza od pola sata, pa razgovor.

Nije uvek dobro odmah razgovarati, pa kud puklo da puklo.

Nekad je dobro napraviti kratku pauzu pa onda smirenije započeti razgovor.

Muž i ja smo npr. oboje impulsivni i izrazito osetljivi, pa vežbamo da iskuliramo koji minut dok se ne stišaju strasti, i tek onda krenemo u razgovor. Doduše, ne izdržimo dugo pa još uvek budemo pod jakim emocijama kad nastavimo sa pričom.

Psiholozi kažu da je ok razdvojiti se i iskulirati na nekih 20-30 minuta. Onda ćete biti dovoljno smireni da hladnije glave i širih vidika razgovarate o problemu.

Ono što je najvažnije da izbegnete je potpuni prekid komunikacije.

Udaljavanje, ignorisanje, “poslovno” komuniciranje u braku nikud ne vodi. Tačnije, vodi samo u jednom pravcu – tamo gde se stvara prezir prema partneru. A prezir je prema gore pomenutom Gotmanu najbolji prediktor razvoda.

Čak i ako imate partnera koji je sklon ovakvoj reakciji u problemskoj situaciji, proverite da li i vi na neki način uđete u tu njegovu “igru”, iako joj se u suštini protivite. Pokušajte na neki od prethodno opisanih načina da mu se približite u trenucima njegovog povlačenja. Garantujem da će biti veća šansa da i partner omekša i da pokrenete komunikaciju.

Dakle, i ovde je ok da bar vi razlučite šta možete promeniti u vašem udelu u komunikaciji, jer kad se jedan partner povlači, često i ovaj drugi učini isto. Zato što je povređen, razočaran, ljut.

5. Ne tretirajte seks kao jedini način očuvanja intimnosti.

Seks jeste važan. Ako na duže potuno izostane iz vašeg braka, to svakako nije dobro.

Ciljajte na “imamo ga ređe nego pre bebe, ali ga imamo”. Odrašće dete, imaćete opet više vremena za vas dvoje, pa samim tim i za seks.

Međutim, nemojte gledati na njega kao na jedinu razmenu intimnosti. Za intimnost su važni i pogledi, dodiri, maženja, godženja, grljenja. A za njihov izostanak ni beba ne može biti izgovor.

Mazite se i godžite dok gledate omiljenu seriju.

Zagrljeni zajedno ćutite posle napornog dana.

Pri svakom dolasku sa posla ne zaboravite da se poljubite.

Pri odlasku na spavanje neće škoditi ako date još jedan poljubac i “laku noć”.

Sve su to sitni znaci pažnje koji održavaju vašu intimnost, te nemojte dozvoliti da se oni podrazumevaju i da ih zato prestanete upražnjavati.

6. Podržavajte jedno drugo u potrebi za “ja” vremenom.

Pored toga što su vam važni zajednički trenuci, neophodni su i Ja trenuci za svakog od vas.

Majkama je to možda teže u prvim godinama nakon porođaja, i one češće izgube sebe.

Pomozite jedno drugom u održavanju tih pojedinačnih Ja trenutaka.

Budite sa bebom dok on ode da se isprazni na treningu.

Ustanite vi sa bebom i pređite u drugu sobu, da ona može da uvati još koji minut sna.

I obrnuto.

Negujte SEBE i VAS u braku.

A sad vi…

Podelite u komentarima šta je spasilo vaš brak. Ili šta je bio problem.

Razmena iskustva na ovako važne teme je od izuzetnog značaja za sve.

Do sledećeg teksta vas puno pozdravljam,

Aleksandra

PS – Ovaj tekst se ne odnosi na probleme koji se tiču nasilja. Tada su u pitanju često druge vrste problema, koje sam delimično opisala u ovom tekstu.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

10 thoughts on “Zašto se mnogima brak raspada posle rođenja deteta i kako to sprečiti?

  1. Dobar tekst, koristan sigurno. I ja sam imala tezak period nakon porodaja, psoebno Prva dva meseca..bila sma besna sto on spava a ja ne mogu I sto sam iscrpljena do besvesti jer je beba cickala na svakih sat ipo!!! Dakle.. tesko je bilo, ali moj muz je razuman, emotivan I shvatio je sve, nije bilo prepirki osim mog nezadovoljstva I nemoci da bilo sta promenim…ali vremenom je muz preuzeo bas dosta obaveza I terao me da idem u kupovinu (prijatelja Nismo imali) na 2 sata, pa mi ej to nekad bio ventil. On je vikend maximalno posvetio mom odmoru I iz svega smo izasli mnogo jaci. A I odnosi na intimnom polju su nakon dva meseca bili cak I bolji nego pre trudnoce, zato msilim da razgovor I objasnjenje kako se osecamo donosi mnogo bolji odnos. Bezanje od problema ne donosi nista. I naravno, ozbiljnost, realnost situacije I shvatanje svega kod muske strane je veoma vazno. Moram istaci da smo mi bili na pocetku 40 ih. Vidim da mladji odustaju od svge aodmah..I da mladji muskarci ne shvataju roditeljstvo ozbiljno…mada to nema veze sa godinama, generalno, smao Kazem da vidim primerke. Mislim da mi zene bi trebalo da trazimo razgovor I da muskarci shvate koliko smo ocajne ili nam treba pomoc, ili sta god.. otvorenost I razgovor je najvazniji. I naravno, dopisivanje sa <3 ili neznim porukama kad god je moguce, jer mislim da nekad mozda Nismo spremni reci..ali napisati mozemo uvek (posebno u vremenu tehnologije). Sjajna tema I treba je sto vise forsirati ovim maldjima ili uopste onima koji cekaju dete, da ne misle da je odnos dvoje samo sredi se I idi na pice, smeskaj se… vec razmisljanje o genima, o ponasanju, obrazovanju… Roditeljstvo je OZBiljno, a ne samo skidanje I pucenje delova tela… Hvala puno sto si izabrala ovu temu. Ja bas godinama razmisljam kako bi je trebalo objasniti sto vise svim devojkama!! Bravo za otvorenost I ideju!! Srdacan pozdrav

    1. Hvala puno na podeljenom iskustvu. Tema je jako važna, ali je često tabu. Zato što podrazumeva puno priznanja i teških emocija. Mislim da kada oboje prihvate neminovnosti i promene koje nosi beba, kada neguju strpljenje i postovanje i otvoreno komuniciraju – na putu su da sve bude ok 🙂

  2. Svidja mi se sto je tekst pisan da ponudi savete za oba roditelja, kako da svako da doprinos iz svoje “uloge”. Neretko sam posle porodjaja nailazila na tekstove ” Kako da se muz ne oseti izostavljenim, odbacenim kada dobijete bebu…” pa ” …muzevi cesto osecaju manjak ljubavi jer ste usmereni na bebu, pruzite mu dodatnu paznju…” i sl. Koliko god da ima istine u tome, ne treba dodatno stvarati tenziju mamama, nego obavezama pristupiti zajednicki i u skladu sa mogucnostima. Mojoj porodici je ta podela poslova pomogla.I da, obavezno JA vreme! 😀

  3. Nista se ne podrazumeva i na svemu treba raditi, pa cak i u ljubavi, mora se zalivati svakodnevno ako neces da uvene. Imati partnera pored sebe koji te podrzava i razume u tim najlepsim i najtezim trenucima kada postajete roditelji novog deteta (cak i treceg) je pre svega luda sreca, a potom ono prvo navedeno, zalivanje, negovanje. Lep tekst koji treba širiti dalje!

Volela bih čuti tvoje mišljenje: