Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani koji se mogu pojavljivati zajedno ili odvojeno.
Kod oba je sličnost ta što je osoba nezadovoljna svojim izgledom i ima jaku potrebu da to promeni.
Kod anoreksije osoba uvodi veoma restriktivne načine ishrane u život i ima iskrivljenu sliku o sopstvenom telu.
Bulimija podrazumeva preterano unošenje hrane i onda namerno izbacivanje iste, kroz uzimanje laksativa ili izazivanja povraćanja. Te osobe često imaju istu telesnu težinu, ali i jak strah Pročitaj više
Anoreksija i bulimija – kako sam ih preživela jedući 14 jabuka nedeljno?
Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani koji se mogu pojavljivati zajedno ili odvojeno.
Kod oba je sličnost ta što je osoba nezadovoljna svojim izgledom i ima jaku potrebu da to promeni.
Kod anoreksije osoba uvodi veoma restriktivne načine ishrane u život i ima iskrivljenu sliku o sopstvenom telu.
Bulimija podrazumeva preterano unošenje hrane i onda namerno izbacivanje iste, kroz uzimanje laksativa ili izazivanja povraćanja. Te osobe često imaju istu telesnu težinu, ali i jak strah Pročitaj više
U mladosti sam dosta putovala. U mom slučaju nije bilo nezamislivo da to budu čak i solo putovanja.
Prvo takvo putovanje je bilo iznenada, jer je drugarica u poslednji momenat morala da otkaže.
Posle mi se to osladilo, oslobodila sam se, pa sam krenula sama sebi da organizujem ili cela solo putovanja ili jedan deo putovanja takav, pre nego što se nađem sa prijateljem sa kojim ću nastaviti dalje to putovanje.
Iz tog razloga mi je bilo neizmerno drago kada se Danica javila da priča o tome 
Život sa HIV-om danas nije isti kao što je bio pre 10 - 20 godina.
Lečenje je napredovalo i dostupnije je većem broju ljudi.
Ljudi su više informisani o samoj infekciji.
Pa ipak, šok kada saznaš da si oboleo od HIV-a je konstanta koja je uvek ista.
Čini mi se da je i stav drugih ljudi prema samoj oboleloj osobi često nepromenjen.
Imala sam priliku da kroz edukacije i organizacije upoznam mnoge ljude koje žive s HIV-om i da sa njima pričam o izazovima sa kojima se susreću.
Jedna 
U ovom tekstu pisala sam vam o tome kako da preživite gubitak voljene osobe. To je jako važna tema o kojoj se nažalost malo priča.
Draga Vanja Vulin javila se da na tu temu podeli svoje lično iskustvo. Detaljno je opisala kroz koje je faze prolazila i kako je naučila da živi sa tužnom činjenicom da u njenom životu više nema za nju najvažnije osobe na svetu.
Kako su lično iskustvo i uvidi najdragoceniji u podsticanju na promenu, reč ću prepustiti njoj jer je imala puno toga korisnog 
Kada mi neko kaže da će mu dom biti neka strana zemlja, pa još ona koja je na moru, ja se trudim da ne reagujem sa "jaooj, blago tebi!".
Jer ne mislim da je to nešto što je samo po sebi raj.
Meni prve asocijacije budu silna navikavanja i odricanja koja čekaju tu osobu, pre nego "baš je briga, šetaće svaki dan pored plaže".
O tome kako je kad napustiš svoju zemlju da bi se udala za stranca, u novom tekstu iz rubrike #radimnasebi priča hrabra Sanja Ivić-Gkouma sa sajta Grčki kutak.
Ko 
Imala sam priliku i da lično upoznam Slobodanku, glavnu junakinju naše današnje priče.
Da nisam znala njenu priču ni u jednom trenutku ne bih primetila da ima protezu. Ni vizuelno, ni u razgovoru sa njom.
Ono što je odmah uočljivo kod nje je njen veliki osmeh i ljubav prema životu.
Na moje veliko zadovoljstvo poželela je da za vas priča o svom životnom putu i načinima na koje se izborila sa izazovom koji je stavljen pred nju.
Ko je Slobodanka Todorić Antonić?
Majka sam dva 
Svi ponekad osetimo strepnju i strahovanje oko nečega što se dešava ili što se može desiti.
Međutim, kada ta strepnja postane nešto što nas ophrva, što umanjuje našu funkcionalnost, kada se čini da je ne možemo kontrolisati - onda je to anksioznost koju treba da tretiramo. Sami ili uz pomoć stručnjaka.
Tim povodom divna Anđelija Stojanović je pristala da priča o svom iskustvu sa anksioznošću.
Dosta toga je naučila o toj borbi koju još uvek ponekad vodi, i sa vama nesebično 
U februaru, mesecu ljubavi, posebno je važno pričati i onoj bazičnoj od koje sve kreće - o roditeljskoj ljubavi.
Kada su u pitanju deca samohrane majke ta ljubav posebno dobija na značaju, jer u toku dana od nje puno toga zavisi. Mnogo više nego kada su oba roditelja prisutna, pa taj trud mogu da dele.
Imala sam čast da na blogu povodom te teme ugostim jednu supermamu Vladanu, čije avanture inače možete pratiti na njenom blogu Sačekaj malo.
Za vas Vladana iskreno priča o tome koji