Skoro sam jedno svoje predavanje o roditeljstvu počela ne tako optimističnom rečenicom: Nikad nije bilo teže odgajati dete. Kako je predavanje teklo išli smo naravno
Adaptacija deteta na vrtić je veliki događaj kako u životu deteta, tako i roditelja. Nekad je čak stresniji ovima drugima 🙂 Svakako predstavlja prvo veće
Ima tako tih svakodnevnih situacija sa detetom koje baš znaju da dovedu do ludila. Buđenje. Oblačenje. Odlazak u vrtić. „Hajde. Požuri. Zakasniću na posao!“ Uveče
Tata, hajde opet ono kad ti igraš i glumiš, a mama se onako glasno smeje. To je moja omiljena igra! Skoro je to rekao moj
Da, dobro ste čuli. Ovo neće biti jedan u nizu tekstova koji govore o tome koliko su crtaći štetni, tj. koliko izloženost televizoru, telefonu, tabletu
Nezavisni. Takva želimo da su naša deca, dok god nas sve slušaju. Ovo je bio citat kojim sam započela jednu diskusiju na mom Instagram
Većina roditelja misli da su im deca izazovnog karaktera. Svima nama deca budu izazovna i intenzivna u nekom trenutku. To su oni momenti kada pomislimo
I danas se vividno sećam tog dana. Stojimo na stepenicama i čekamo da nas prozovu. Muž traljavo pokušava da ispriča neku šalu, a ni sam
Gledam te, majko, i deluješ mi tužno i bespomoćno. Vidim ti u očima da ne znaš kuda i kako sa detetom, i kao da ti se
Koliko samo često čujete rečenice poput „Kako smo mi kad smo bili mali…„, „Šta je nama falilo?“ i sl. Ja uopšte ne volim takve izjave, a posebno
Skoro sam jedno svoje predavanje o roditeljstvu počela ne tako optimističnom rečenicom: Nikad nije bilo teže odgajati dete. Kako je predavanje teklo išli smo naravno
Adaptacija deteta na vrtić je veliki događaj kako u životu deteta, tako i roditelja. Nekad je čak stresniji ovima drugima 🙂 Svakako predstavlja prvo veće
Ima tako tih svakodnevnih situacija sa detetom koje baš znaju da dovedu do ludila. Buđenje. Oblačenje. Odlazak u vrtić. „Hajde. Požuri. Zakasniću na posao!“ Uveče
Tata, hajde opet ono kad ti igraš i glumiš, a mama se onako glasno smeje. To je moja omiljena igra! Skoro je to rekao moj
Da, dobro ste čuli. Ovo neće biti jedan u nizu tekstova koji govore o tome koliko su crtaći štetni, tj. koliko izloženost televizoru, telefonu, tabletu
Nezavisni. Takva želimo da su naša deca, dok god nas sve slušaju. Ovo je bio citat kojim sam započela jednu diskusiju na mom Instagram
Većina roditelja misli da su im deca izazovnog karaktera. Svima nama deca budu izazovna i intenzivna u nekom trenutku. To su oni momenti kada pomislimo
I danas se vividno sećam tog dana. Stojimo na stepenicama i čekamo da nas prozovu. Muž traljavo pokušava da ispriča neku šalu, a ni sam
Gledam te, majko, i deluješ mi tužno i bespomoćno. Vidim ti u očima da ne znaš kuda i kako sa detetom, i kao da ti se
Koliko samo često čujete rečenice poput „Kako smo mi kad smo bili mali…„, „Šta je nama falilo?“ i sl. Ja uopšte ne volim takve izjave, a posebno
Skoro je koleginica Jovana Miljanović napisala jedan izuzetno koristan tekst o tome kako da počnete iz Srbije od nule. Tekst sadrži puno zanimljivih linkova i saveta, te vam svakako savetujem da ga pročitate. Međutim, među morem zasluženih pozitivnih komentara na ovaj tekst, primetila sam i puno njih koji su bili u fazonu: “sve je to super kada nemaš decu” ili “nemam ja vremena za sve to, pošto već imam neki drugi posao (kojim nažalost nisam zadovoljna, ali moram izdržavati porodicu)“.
Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o tome kako ima jaku želju da promeni posao. Dugo je na istom radnom mestu na kojem je izuzetno nezadovoljna i slabo plaćena. Razgovor je počeo otprilike ovako:
