Da li sam ja Narcis ako kažem da volim sebe?

Sećam se sebe u srednjoj školi. I svih svojih brojnih nesigurnosti, te traženja odgovora na pitanje Ko sam ja? i Da li me drugi vole?

Bože, koliko sam samo analizirala svoje ponašanje i koliku je važnost za mene imala prihvaćenost od strane drugih. Da, bila sam jedna od tih hiperprilagodljivih i evo sad to i javno priznajem. Ne mogu da se pohvalim da sam bila neki bundžija ili revolucionar.

A posebna slabost u tom periodu razvoja su mi bila premišljanja o tome da li će me ljudi videti kao uobraženu ako kažem da mi se nešto sviđa kod sebe ili da nešto dobro radim. No, to se negde i očekuje od mlade osobe u razvoju.

Osvešćivanje ljubavi prema sebi dolazi sa sazrevanjem, a kod nekih nažalost nikad ni ne dođe. 

Šta znači voleti sebe?

Građenje ljubavi prema sebi je proces i samim tim to je nešto što traje. Kod nekoga nedeljama, a kod nekog drugog i godinama.

Za mene samoljubav predstavlja umeće da sami sebe pohvalimo, da osvestimo svoje kvalitete i znanje kako da se nagradimo s vremena na vreme. Da uživamo u sebi i znamo kako da si povremeno damo oduška.

Voleti sebe znači prihvatiti sebe i dozvoliti si greške s vremena na vreme.

I posle se ne osuđivati previše.

Mnogi psihoterapeuti tvrde da „osoba voli sebe onako kako su je voleli roditelji u detinjstvu“. Drugim rečima, ako nekome roditelji nisu pokazivali ljubav, ta osoba će se verovatno osećati bezvredno ili će biti puna samoprezira. Ako su je razmazili i obožavali, i ona će sebe dovesti do zaljubljenosti u sebe, što takođe nije dobro.

Na ličnom primeru mogu reći da ovakvo razmišljanje ima potvrdu u praksi. Odrastala sam u porodici punoj ljubavi i sada u ovim godinama sam zaista postala neko ko voli sebe i ko ceni svoje kvalitete.

Nažalost, mnogima je samoljubav misaona imenica. U to su me iznova uveravale radionice u kojima sam učestvovala,  i vežbe u kojima npr. treba da navedemo svoje 3 dobre i 3 loše osobine. Većina odmah krene da nabraja osobine iz ove druge grupe, a zaglavi kod prve. Pa se sve sramote i snebivaju, jer „šta će drugi pomisliti ako o sebi kažem to i to“.

Šta je ljubav prema sebi, a šta narcisoidnost?

Dok neki imaju problem da barem minimalno vole i cene sebe, ima ljudi koji su na drugom ekstremu – oni sebe obožavaju.

Međutim, to nije samoljubav. Tu onda govorimo o narcisoidnosti/uobraženosti.

Voleti sebe znači prihvatiti sebe, ceniti sopstvene kvalitete i biti spreman da ih podeliš sa drugima.

Kod narcisoidnih osoba je, pak, najvažnije da se druge osobe dive njihovim kvalitetima.

Nije im važna ljubav i deljenje, važno im je da ih i drugi obožavaju.

Jer i oni sami sebe obožavaju i smatraju da su „iznad“ svih drugih.

A narcisoidni ljudi nikad ne prođu dobro. Baš kao i u mitu o Narcisu, oni na kraju uvek završe sami i nesrećni.

Ljubav je tu da se deli i da se tako umnožava. Ljubav nije da se čuva samo za sebe.

Sa druge strane, ljubav ne treba samo da se usmerava prema drugima. Tako izgubimo sebe i onda nismo više ni sposobni da valjano volimo druge ljude.

Druge možemo iskreno voleti tek kada istinski volimo i cenimo sebe.

Kako sebe voleti više i kvalitetnije?

Ja sam sebe počela da volim i cenim još za vreme studentskih dana. Tada sam učestvovala u velikom broju radionica i psihoterapijskih edukacija na kojima smo neretko učili kako da osvestimo svoje kvalitete i kako da se samohvalimo.

Ili, što ja volim da kažem: kako da se mazimo.

Slično bih preporučila i vama. Raspitajte se u lokalnim nevladnim organizacijama ili psihološkim centrima o aktuelnim programima ličnog rada i uključite se. Kada se na takav način spojite sa nekim istomišljenicima to vrlo lako preraste u dubinsko i trajno prijateljstvo.

Verujem da puno vas ima manjak vremena za takve stvari, pomažu i silni forumi na određene teme gde takođe možete razmenjivati iskustva sa drugima i doći do puno korisnih tekstova ili čak i online programa koji vam mogu pomoći.

A možete i sami kod kuće uraditi par stvari za sebe:

1. Na kraju svakog dana pohvalite sebe za i najmanju sitnicu (nešto slično sam predložila u svom prethodnom tekstu onima koji su kritični prema svojim roditeljskim veštinama).
2. Jednom nedeljno stanite ispred ogledala i recite sebi „volim te zbog…“. Kao Ruška Jakić. (Doduše, ona to radi neprestano i divi se sebi, pa je Narcis. )
3. Brinite o svom zdravlju i fizičkom izgledu. Poznato je da se nezadovoljstvo svojim izgledom ili zdravljem lako prenese i na odbojnost prema samom sebi na mentalnom planu.
4. Častite se nekim šopingom ili izlaskom samim sa sobom. Neka to bude i nešto jednostavno kao npr. šetnja uz reku, a vi za koje to nije previše „ludački“ izađite povremeno sami sa sobom na piće ili u bioskop.

I za kraj bih sama vama podelila jednu fantastičnu izjavu moje poznanice Milanke, koja je sumirala sve ono što je bitno u ovoj celoj priči:

Biti narcis znači da niko i ništa iz okoline nema uticaja na tebe jer misliš da si ti razlog njihovog postojanja.

Nemojte biti Narcisi, ali budite ljudi koji vole sebe.

Kad sebe ispunimo ljubavlju iznutra, biće je puno i spolja.

I svet će onda biti mnogo lepše mesto za život.