Kako smo naučili da živimo sa dečijim alergijama?

Alergije su sve češća pojava. Da li je to zbog drugačijeg načina života, sve više otrova oko nas ili ko zna čega drugog, ali činjenica je da sve više ljudi pati od nekog oblika alergije.

One se mogu javiti bilo kad i bilo kome.

Kada su deca u pitanju 40% njih pati od nekog oblika alergije. To je izuzetno veliki broj uopšte koji nije šala.

I tu ne pričamo samo o „malo“ zapušenom nosiću ili krvavim okicama. U pitanju je reorganizacija života cele porodice. U pitanju je puno ograničenja i izazova sa kojima se susreću svi članovi.

Ja za sada nemam potrebu da znam puno o svim tim izazovima kada su dečije alergije u pitanju, ali sam za vas pozvala u goste jednu majku lavicu kojoj oba deteta imaju neki oblik alergije.

U pitanju je Snežana Šundić Vardić – osoba koja je sa svojom decom iskusila i apsolvirala sve što je bitno kada su u pitanju alergije dece.

Ko je Snežana Šundić Vardić?

To je tako jednostavno pitanje, ali odgovor je veoma komplikovan – kada su multitasking mame u pitanju.

Moj dan je isuviše kratak za sve ono što želim da postignem, a iako sam svoj na svome u pisanoj formi – malo je i par redova u tekstu da opišem ko sam ja u stvari.

Kao mama dva veoma aktivna dečaka (od 9 i po i 4 godine) koje pratim u svim dnevnim akcijama, trudim se da uspostavim balans između posla, kuće, kuhinje, uloge supruge i majke.

Ljubav prema studijama književnosti prekinula je karijera, a karijeru je prekinulo rođenje deteta, tako da sam zbog promenjene oblasti interesovanja diplomu dobila na potpuno drugom fakultetu.

Fenomenalno iskustvo u stranim i domaćim kompanijama, u menadžmentu i marketingu, pomoglo mi je da se okuražim i krenem samostalno u freelance avanturu, a komunikologija mi je dala način da se izrazim. Pišem na svom blogu malo više od godinu dana, na svom portalu malo više od šest meseci, pišem za druge i pomažem mamama preduzetnicama u internet marketingu.

Koji je izazov sa kojim si se izborila?

Život me je stavljao pred mnoge izazove i pred razna iskušenja, kao uostalom i svakog čoveka. Ali kada su došla deca, svi problemi su postali bledi naspram zdravstvenih problema koje su oni imali. Naime, oba deteta su mi atopičari (atopija je sklonost i skup bolesti: alergija na hranu, inhalacione alergije, rinitisa, astme i sl., a alergije su netolerancija imunog sistema na određene iritante).

Prvenac je imao inhalacione alergije (na dlaku psa i korenje trava), a mlađi ima alergiju na hranu, na svih 8 glavnih alergena, ali i mnoge druge.

Alergijske i astmatične reakcije su bile svakodnevica njihovog odrastanja, a smirivanje simptoma i pronalaženje uzroka svakodnevnica mog razvitka.

Roditelj atopičara igra jednu detektivsku igru, u kojoj često krivac ostaje neotkriven.  Ta igra se dešava u jednom začaranom krugu iz kog je veoma teško naći izlaz.

Atopijske bolesti su veoma povezane, tako da jedna može usloviti drugu, a druga prouzrokovati treću, pa i četvrtu. Alergije su igra bez granica.

Srećom, mnoga deca mogu da prerastu jednu bolest, ali to ne znači da je atopija izlečena.

Ne znam koja situacija bi mogla najbolje da opiše ono kroz šta sam prolazila.

Da li je to oticanje lica i očnih kapaka, do njihovog potpunog zatvaranja, kada se jedno veče na letovanju kosila trava?

Da li je to alergijska reakcija na brufen, koju je dobio u toku jedne noćne borbe sa visokom temperaturom?

Da li je to kašalj koji odjekuje u noći, nalik na pseći lavež, a koji je karakterističan za astmu?

Ili hvatanje vazduha kroz kratke uzdahe prilikom jedne epizode opstruktivnog napada?

Ili možda zvuk inhalatora, na koji smo toliko navikli da nas smiruje i uspava?

Da li je to period od nekoliko meseci traganja za uzrokom alergije, kada je malac bio u najslađem periodu, a toliko crven od dermatitisa da nam je bilo isuviše bolno da to zabeležimo foto-aparatom, kao da će one fotografije koje čuvamo u glavi nestati i izbledeti?

Ili kada je samo jedno penjanje na drvo uzrokovalo anafilaktičku reakciju i jurnjavu ka hitnoj službi?

Da li je to 765 neprospavanih noći zbog nesnosnog svraba ekcema?

Da li je to borba za prava deteta u predškolskoj ustanovi i borbi da dobija odgovarajuće obroke?

Život sa atopijom nije jednostavan.

Mnoge svakodnevne aktivnosti deteta remete simptomi alergija.

Na prvom mestu to je san, kao polazna osnova za uspešan dan, a onda i sve ostalo. Sve to utiče na ponašanje i aktivnosti porodice.

Kako ste naučili da živite sa ovim izazovom?

Svaki trenutak života sa alergijama mora biti isplaniran i organizovan tako da isključi sve potencijalne i dokazane alergene.

U prodavnicu idem sa lupom i čitam sva sitna slova na etiketi.

U restoranu obavim intervju sa konobarom (ili šefom kuhinje) pre nego što odlučim da li ćemo tu jesti i da li obrok ima osnove da protekne bezbedno.

Na putovanje idemo sa dodatnom torbom punom hrane i lekova.

Nije jednostavno, ali navikli smo.

Cela porodica je prilagođena atopiji, to je naša svakodnevica.

Svaki korak i svaku prekretnicu u njihovom razvoju podržavam i dočekujem s radošću, jer vreme radi za njihovo stanje. Što su jači, to se više odupiru atopiji.

Podržavam ih u svim sportskim izazovima, jer se kroz sport razvijaju pokret i misao, koji pobeđuju ovog protivnika.

Kako vreme odmiče, uspeli smo da prevaziđemo mnoge alergije. I na travu, i na dlaku psa, mačke kod starijeg, a kod mlađeg: na mleko, delimično na pšenicu, u nekom procentu i na jaja. Ostali su mnogi, neki novi se pojavljuju, ali idemo dalje, borimo se.

Imala sam sreću da sam naišla na prave doktore i da sam zakucala na prava vrata. Posete alergologu, nutricionisti i dermatologu su mi bile crvenom bojom upisane u kalendar, ali najveću podršku sam dobila od roditelja dece sa istim problemima, koji se na žalost, još uvek okupljaju samo na društvenim mrežama.

Udruženje atopičara ne postoji iako je to bolest koja čak oko 400 puta napreduje u odnosu na samo par godina unazad.

Da se osećam rasterećenije mnogo mi je pomoglo to što sam počela da pišem o tome i svojim iskustvom pomažem drugim roditeljima. Prvo sam krenula pisanje na roditeljskom blogu, a kada je potreba za ovom temom prevazišla jedan roditeljski blog, pokrenula sam portal Alergija i ja, prvi sajt u regionu koji se bavi ovim temama.

Trudim se da pišem za sve, da se lako razume, a pokrivam teme koje ne samo da edukuju ljude koje imaju problem sa atopijom, već i na praktičan način pomažu pri jednostavnijem  snalaženju u svakodnevnom životu bez alergena.

U pripremi je i prva knjiga za decu koja problem alergije na hranu prilagođava deci. To je meni veoma nedostajalo – kako da pronađem način na koji mnoge stvari treba objasniti detetu i kako da pomognem da oni to prihvate. Nadam se da će knjiga pomoći mnogoj deci i roditeljima koji imaju ove probleme.

Šta si naučila iz borbe za ovim izazovom?

Sada kada smo svi zajedno, i deca, i suprug, i ja i prijatelji, i doktori i jedna Kaća (koja ne zna ni sama koliko mi je pomogla), uspeli da iskontrolišemo atopiju kod obojice mojih dečaka, mogu reći da smo na dobrom putu.

Izbacili smo sve negativno što nas u ovom svetu okružuje.

Nemamo vremena da se bavimo lošim mislima i slučajnim ljudima. Jer stres i nemir samo pomažu razvoju atopije, pa je jedni pravi put i ono što je važno – mir, staloženost, umerenost, balans, osmeh, a mi se trudimo da naš dom pleni baš takvom energijom.

Šta bi poručila roditeljima koji se bore sa istim izazovom?

Osnovno što mogu da preporučim svim roditeljima dece sa atopijom je da budu smireni.

Deca osećaju našu energiju i ne samo da osećaju, već je i primaju.

Ako smo mi pod stresom, prenosimo ga i na naše dete, a onda je otpornost organizma manja i podložnost iritantima – veća.

Slušajte preporuke lekara, kontrolišite korišćenje antibiotika, podržite sport i fizičku aktivnost, posvetite se deci i njihovim potrebama, negujte emotivnu bliskost sa njima, ali pre svega trudite se da održite sopstveni balans.

Samo roditelj koji trezveno razmišlja, može pomoći detetu sa zdravstvenim problemom.

Pratite Snežanu na njenom roditeljskom blogu i na njenom portalu o alegijama.