Neki od ljudi koji su kupili moju Akademiju ličnog napretka su mi se javili kako ne mogu da dočekaju da se posvete programu, ali prosto nemaju vremena da „lepo sednu i krenu“.
Dobili su par puta informacije kako su neki polaznici za par dana uspešno završili program, i onda kao da su bili samo još dalji od toga da i oni krenu, onako kako su zamislili.
Onda sam ih ja u jednom audio snimku pitala šta u stvari znači to “lepo” ili “valjano”?
Kakav je to momenat koji oni čekaju pa da se pokrenu?
I da li na kraju takav trenutak zaista i dođe?
Jasno je da u takvoj situaciji on neretko izostane.
Jer dobra organizacija vremena ne podrazumeva čekanje!
Ona je svakako nekakva akcija, to je jasno.
Ali, ne bilo kakva akcija.
Većina ljudi na pomen pojma „organizacija vremena“ dobija mučninu, jer ih podseća na puno napora, akcije, kojekakva zapisivanja, beleške i planiranje.
I onda ni ne krenu da unapređuju tu veštinu kod sebe jer im deluje kao nešto oko čega se treba mučiti i puno odricati.
I ja sam mislila tako ranije, samo što je meni organizacija vremena nekako uvek dobro išla. Međutim, pre više od 10 godina držala sam nekoliko edukacija na tu temu i na njima smo se bavili upravo tim silnim ciljevima, zadacima, zapisivanjem, planiranjem.
Kako je vreme prolazilo, a ja sticala više ličnog i profesionalnog iskustva, sve više sam svedočila važnosti sledeće činjenice:
Manje je više!
Važi u biznisu, marketingu, životu, pa i po pitanju organizacije vremena.
Nema potrebe toliko se orijentisati na ciljeve, stalno nešto zapisivat i voditi beleške.
Zato vam u ovom tekstu sažiman samo tri pravila koja je važno da pratite ukoliko želite da bolje organizujete vreme.
1.Prioriteti!
Ako nešto stalno spominjem u vezi sa organizacijom vremena onda su to prioriteti.
U ovom tekstu sam detaljno opisala kako da ih pravilno definišete.
O čemu se radi kad su prioriteti u pitanju?
Jeste svakako važno da pravite planove i postavljate ciljeve, ali ako ne znate koji od njih su najvažniji, vi ih nikada nećete uspešno realizovati, niti ćete uživati u rezultatima koje postignete.
Razlog je u tome što ćete uvek imati osećaj da ste mogli i ovo i ono. Pitaćete se da li je možda ipak bilo bolje da ste prvo realizovali onaj drugi cilj.
Ili ćete žaliti kako niste postigli sve što ste planirali.
A niko nikad ne može da postigne sve što bi želeo.
Osoba koja pravilno postavlja prioritete tu istinu dobro poznaje i bez griže savesti živi sa njom.
2. Fleksibilnost.
Ljudi koji “postižu sve” ne završe sve što bi voleli ili što moraju u jednom danu.
Oni samo znaju kako da postave prioritete i kako da ih realizuju.
A kada ne uspeju da odrade one manje prioritetne stvari (koliko god im bile važne), oni se ne nerviraju.
Zato što su svesni da jedan dan ima samo 24h. I da neće postići sve što bi želeli.
Naprotiv.
Nekad će dan biti sastavljen sve iz nekih hitnih aktivnosti.
Drugi dan će većinski biti ispunjen aktivnostima koje su njima lično važne i u kojima uživaju. A sve u skladu sa prioritetima koje su postavili.
Na primer, ja zbog deteta ne stižem ni približno da se bavim poslom iz snova onoliko koliko bih ja to želela. A opet, kada bude nešto hitno i neodložno oko posla, taj dan roditeljstvo trpi.
To je dobra organizacija vremena: sva se vrti oko postavljanja prioriteta na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou.
I podrazumeva visok nivo fleksibilnosti.
Menjamo se mi, menjaju se naše potrebe i zahtevi, ali i zahtevi ljudi oko nas. I života, generalno gledano.
Ako se rigidno držimo zacrtanih ciljeva i planova, nećemo daleko dogurati. Ni psihički ni fizički.
3. Posvećenost.
Nije dovoljno da znate samo čemu težite i da budete fleksibilni.
Važno je da znate kako da budete uporni i kako da ne odustanete na putu ostvarenja svojih ciljeva.
Drugim rečima, važno je da budete posvećeni.
Posvećenost ne znači samo kretanje. Ona podrazumeva konkretnu akciju sve dok ne postignete željene rezultate.
Ona znači da prihvatate prepreke na putu, da se borite sa njima i da nastavljate dalje.
Posvećenost znači da preuzimate odgovornost za svoje postupke i njihove ishode.
Ne tražite izgovore u državi koja vam nije to i to omogućila, u drugim ljudima kojima sve „ide lako u životu“, u tome što nemate dovoljno novca ili resursa.
Posvećenost je kada glasno kažete:
Odlučujem da ja imam kormilo nad svojim životom i otvoren sam da vidim gde sve mogu stići.
Sa takvim stavom polako prestajete da živite u prošlosti ili u strahu od budućnosti.
Orijentišete se na sadašnjost. Na ono što jeste i ono što možete.
Osvešćujete svaki svoj korak i trudite se da date svoj maksimum.
Uz takvu posvećenost čak i nepostizanje željenih rezultata vas neće baciti na dno. Razlog je u tome što ste negovali punu svesnost na celom tom putovanju i postali svesni da ste svakako puno naučili.
A uz ta nova znanja, kao i prethodno pomenutu fleksibilnost i veštinu postavljanja prioriteta, vi imate sve preduslove da za sebe kažete:
Hej, pa ja sam jedna dobro organizovana osoba!
Tako onda iz početka pa u krug sa novim ciljevima.
Da li organizacija vremena zaista ima veze sa svim ovim?
Možda ste na pomen teme organizacije vremena očekivali više konkretnih tehnika u ovom tekstu, ali verujte mi da je ovo što ste pročitali mnogo važnije.
Svakako sam linkovala da nekih tekstova u kojima ćete moći da se upoznate i sa nekim konkretnim tehnikama.
Džaba vam sve tehnike planiranja, postavljanja ciljeva, zapisivanja i vođenja beležaka, ako prvo ne osvestite važnost fleksibilnosti i posvećenosti. I ako akcenat ne stavite na dobro definisanje i poznavanje prioriteta.
U životu je često sve dosta jednostavno. To samo mi komplikujemo i filozofiramo oko stvari gde za tim nema potrebe.
Slažete li se?
|
Želite da naučite kako da budete više fleksibilni, kako da definišete svoju svrhu i ciljeve i da manje odlažete? Prijavite se na moju Akademiju ličnog napretka. |