Kako biti dosledan roditelj izazovnom detetu?

Da je dosledan roditelj biti lako, takav bi bio svako. 

Pre neki dan smo zvrk i ja imali “situaciju”.

Predstajao nam je odlazak kod bake, ja sam prala sudove a njemu sam rekla da pokupi igračke.

Trudim se da uspostavim pravilo da se igračke pokupe pre nego što negde idemo. Da nas ne dočeka nered kad se vratimo.

I krenula drama. Neće, neće, plače, vrišti.

Znam šta je bio problem: u pitanju je bilo puno sitnih zastavica koje je trebalo da stavi u kesicu. Kad vidi veliki broj stvari koje treba da kloni, njega to preplavi i često napravi problem.

dete se ljuti

Šta sam uradila?

Odlučila sam da budem dosledna. Smireno sam mu ponovila koje je naše pravilo i da mu neću pomoći jer perem sudove.

Drama se nastavlja. U kulminaciji je otišao u sobu i tamo nastavio da plače i vrišti.

Prišla sam par puta da mu ponudim zagrljaj, nije bio spreman i terao me napolje.

Kad se malo umirio zvao me je.

Ušla sam u sobu, on je sad već samo kmečao i durio se. Nije još bio spreman da se zagrlimo, ali mu je prijalo da sedim pored njega.

Kad se napokon umirio, grlili smo se i ljubili. Ja sam ponovila naše pravilo oko igračaka i da je to prosto nešto što se mora uraditi.

Naravno, dodala sam i da ga puno volim.

On je uz osmeh i pevanje otišao i za svega par sekundi pokupio zastavice i igračke. Osećala sam kao da želi da mi kaže:

Hvala ti, mama, što si bila dosledna i što nisi odustala!

I uz to:

I hvala ti što me nisi dodatno optuživala i kritikovala, na sve ove moje jake i neprijatne emocije.

Moje strpljenje i povezivanje sa njim u trenutku kad mu je bilo teško su za njega predstavljali preko potrebnu sigurnost.

Sigurnost koja mu je govorila da je ok da oseća ljutnju i bes.

Da je ok da je proradi.

Ali, i da neću zbog toga popustiti, jer sam ja roditelj koji za mnoge stvari zna bolje od njega.

I dobro. Sve je to super. Nahvalih se sad kakva sam kraljica doslednosti.

Ovo je ponašanje koje ćete naći kao preporuku u svim tekstovima stručnjaka koji pričaju o doslednosti.

Doslednost je zaista jedan od najvažnijih zadataka roditelja.

dosledan roditelj

Međutim…

Ovo nije realno svakodnevno ponašanje roditelja.

Naročito ne roditelja izazovnog deteta.

Ima dana (čak i nekoliko uzastopnih nedelja) kada on tako reaguje za bar 10 stvari u toku jednog dana:

  • ne želi sam da se obuče
  • neće sam da se obuje
  • hoće da pika loptu a žurimo u vrtić i na posao
  • želi da mu se kupi 100 stvari u toku tog dana (živimo blizu Bulevara pa svakodnevno prolazimo pored hiljadu prodavnica i mamipara)
  • hoće da jede slatkiše umesto večere
  • “Zašto ne može još jedan crtani?”
  • “Nisam umoran. Neću na spavanje.”

I tako još sto stvari. Dan za danom.

A ja želim da:

  • mi se dete samo oblači i obuva, baš kao u vrtiću
  • nauči da sklanja igračke i stvari za sobom
  • nije materijalista i da me posluša kad kažem da nemam para/ne želim opet nešto da mu kupim (neka je to slatkiš ili obična kesica sličica)
  • se zdravo hrani
  • se igra ceo dan i da ne traži crtaće
  • ako može, da sam kaže da je umoran i da ode u krevet!

Epa, neće da bidne.

Ni inače, a naročito ne kod izazovnog deteta.

U ovom tekstu sam detaljnije opisala najčešći tip izazovnog deteta. U engleskom imaju lep izraz za to: strong-willed child.

Ukratko, to su deca koja imaju:

  • čvrst stav
  • jaku volju
  • “težak” temperament
  • nizak prag tolerancije na frustraciju.

Dosta su zahtevni, nestrpljivi, i ne vole da prihvataju tuđe zahteve i pravila.

Iz svega prethodno navedenog logično sledi da je veliki izazov biti dosledan roditelj ovakvom detetu

Kad im dođu “oni” dani, govoriće Ne za skoro svaku stvar u toku tog dana.

A na svako vaše Ne će reagovati burno.

Kad tome dodamo i vaše loše dane, umor, ili čak slabo strpljenje koje je nastalo kao rezultat ovakvog njihovog ponašanja, nameće se logičan zaključak:

Nemoguće je za sve biti dosledan onako kako je opisano na početku teksta.

Imaćete više izazova nego mnogi drugi roditelji.

Više prilika da viknete, popustite, pa posle i da se jedite i krivite.

Jedno je teorija koju i sama čitam u tekstovima i knjigama kolega, drugo je praksa sa ovakvom decom.

I zato imam da vam dam SAMO JEDAN  jako važan savet na temu doslednosti kod izazovne dece:

Birajte svoje bitke!

O da, dobro ste čuli.

Od vas tražim da u nečemu u tim danima popustite.

dosledan roditelj

Kako da to ispravno uradite a da ostanete dosledan roditelj?

Prvo da objasnimo zašto je to važno. I jedino realno u ovakvim situacijama.

Kod ovakve dece neretko će jedini način da poslušaju nešto što jako ne žele biti taj da će morati da malo otplaču, da se izvrište.

Kao u primeru sa početka moje priče.

Jedino ispravno i željeno vaše ponašanje tada je ono koje sam opisala u svom primeru: smirenost, podrška, prihvatanje. Ne i popuštanje.

Međutim, ako vi imate po 10 takvih situacija u jednom danu. Pa onda to pomnožite sa nekoliko dana/nedelja, koje su šanse da budete smireni i funkcionalni u baš svakoj takvoj drami?

Šanse su male. U praksi, barem, ako ne i u teoriji.

Iz tog razloga ja često volim da kažem kako je:

Doslednost u roditeljstvu jedan proces na kom treb konstantno raditi, a ne krajnji cilj koji ćemo dostići!

Uvek će doći neki novi izazov povodom kog treba iznova da se naučimo doslednosti.

A kad dođu takvi dani da dete govori Ne za bukvalno svaku vašu molbu ili zahtev dolazimo opet do zaključka koji sam malopre spomenula:

Važno je da tada birate svoje bitke!

To ne znači ništa drugo nego da:

  1. odlučite koji su vaši prioriteti (inače ili u toku tog dana) oko kojih nikako nećete popustiti, makar plakao pola sata
  2. razmislite u čemu možete popustiti (inače ili tog dana)

Na primer, ujutru ako kasnim na posao, jednostavno ne može da igra fudbal ili da ga čekam da završi crtani. Makar ga vukla do kola.

Međutim, ako uz sve to on baš tada neće ni da se obuče sam, niti da se obuje – popustiću bar tu, jer nemam vremena da ga čekam da se izvrišti. A da ga tučem – neću!

Ako je vikend, popustiću nekad u tome da ode kasnije u krevet. Ili da se npr. petkom ne istušira.

Ako smo imali sto drama u toku dana i bila sam uglavom dosledna, može otići u krevet a da npr. nije oprao zube. (Mislim na situacije u kojima govori kako baš neće da pere zube ili “a zašto moram da perem zuubeeee?”).

Ali, mora ići u normalno vreme u krevet jer sutra ustaje rano za vrtić. Makar opet vrištao.

Razumete li?

Biram svoje bitke. Realna sam.

Nemoguće je da u takvim danima kažem Ne na svih 10 stvari i da smireno izdržim dramu koja sledi.

Takođe je nemoguće i da se on usaglasi sa svim tim silnim mojim Ne. Zato što je on dete koje voli sve da ispita, da sam istraži, da zna da je i on učestvovao u donošenju odluke, da je njegovo mišljenje imalo udela.

Ne tera on inat. On samo ništa ne prihvata “zdravo za gotovo”. On ne prihvata tuđe zahteve i naredbe.  Ne zato što me ne poštuje, nego zato što jednostavno voli sve da ispita, da sam isproba i da učestvuje u krajnjoj odluci.

Važno mu je da zna da je nešto bilo i onako kako on kaže.

Još nešto na šta treba obratiti pažnju ako želite da budete dosledan roditelj…

Nisu svi dani ovakvi.

Primer sa početka priče je bio u danima kada nije bilo puno igre moći između nas, pa mi je bilo lakše da budem dosledna.

Takođe, nisu sva deca izazovna.

Sa mnogom decom neće često biti ovakvih situacija, tako da ti roditelji skoro pa knjiški mogu biti dosledni gotovo u svakoj situaciji.

Neka deca su prosto saradljivija, sa slabijim stavom i ne tako čvrstom voljom. Sa njima sve ide kao u teoriji.

I na kraju:

Ne koristite ovaj tekst kao izgovor za opšte popuštanje u vaspitanju.

Prvo pročitajte dobro ovaj tekst i vidite da li je vaše dete zaista izazovno.

Čak i sa njima, popuštanje generalno ne donosi ništa dobro.

Ovaj tekst sam napisala za sve vas koji zaista imate izazovnu decu i koji se svakodnevno suočavate sa pričama o doslednosti i o tome kako je drugi roditelji i stručnjaci tako lako sprovode.

“Malo istrpiš plakanje, budeš uporan i to je to!”

Nije to to. Ima dana sa ovakvom decom kada je zaista nemoguće biti dosledan apsolutno u svemu.

To su onda momenti kada je važno DA BIRATE SVOJE BITKE!

izazovno dete aleksandra birta

Šta vi kažete?

Imate li ovakvih situacija?

Imate li neko drugo rešenje koje vam tada pomaže?

Ovakve i druge slične savete, kao i pregršt zanimljivih igrica vezanih za najvažnije razvojne izazove vašeg deteta, pronađite u Dnevniku srećnog odrastanja. Više o njemu na ovom linku.

4 thoughts on “Kako biti dosledan roditelj izazovnom detetu?

  1. Moje dete(4) je takodje zahtevno i neposlusno,toliko da uopste ne odgovara na pitanja i zahteve pa smo pomislili da ne čuje i vodili ga na proveru sluha. Kada ga zamolimo da pokupi igracke on se rasplace, baca, svadja, udara sam sebe i onda trazi da se zagrlimo i mazimo ali onda posle toga smatra da ne treba nista da uradi i tvrdi kako sam ha mazila sada ga teram da radi. Stalno ponavlja pitanje da li me volis i jel me ne volis na svako zahtev ili molbu. Bukvalno radi sve kako on zeli i kada zeli, bez obzira sta mi rekli, on se pravi da ne cuje.

    1. Kad se smiri bilo bi dobro da mu svakako kayete da ga volite, ali da to ne menja cinjenicu da se konrketna pravila moraju postovati. Volite ga i kad place i kad vristi i sl, ali ne volite to konkretno takvo ponasanje. I ostati dosledan u sprovodjenju tih pravila, kad god mozete, smireno i uz prihvatanje njega i bilo koje emocije.

  2. Hvala Vam na divnim savjetima i tekstovima. Rijetko komentarisem ali citam Vase tekstove i jako mi se dopadaju. Upravo sam prezivjela jaaako naporan dan i popustila par puta,sada slomljena lezim i citam..

Volela bih čuti tvoje mišljenje: