Kako smo preuzeli finansije u svoje ruke?

Stižu praznici, a sa njima i puno troškova. Slave, novogodišnji pokloni, božićni pokloni. Još ako kao ja u tom periodu imate i neke važne rođendane, lako možete da upadnete u porodičnu finansijsku krizu.

Mi smo baš u takvom nekom nezgodnom dobu godine, kada nas je sve finansijski „snašlo“. Zato su nam preko potrebni saveti kako da najbolje organizujemo finansije i kako „sa malo da napravimo puno“.

Verujem da nema boljeg dela godine od ovog da i vi pročitate o idejama kako da izađete na kraj sa svim troškovima.

Tim povodom sam bila presrećna kada mi se javila Mirna da priča o toj temi i o tome kako je njena porodica naučila da štedi, da ulaže i da od malo pravi puno.

Verujte mi da nema bolje osobe od nje da priča o upravljanju finansijama o i dostizanju finansijske sl0bode.

Ko je Mirna Bašić?

Još u gimnaziji mi je profesorica matematike rekla da su me roditelji urekli imenom. Ne samo što mi je ime Mirna, nego sam i  po prirodi takva: mirna, povučena i stidljiva.

Mirna, ali jako tvrdoglava. Neki će reći da je tvrdoglavost mana. Ja bih pak rekla da je to dar koji nam može u velikoj meri pomoći u životu, samo ako ga ispravno iskoristimo.

Već sam u početnim razredima osnovne škole znala da želim postati učiteljica i zajedno sa najmanjima kreirati svet po našoj meri.

Kada živite u okruženju gdje su vršnjakinje krenule u školu za trgovkinje, kozmetičarke i frizerke, onda i vas roditelji pokušaju nagovoriti da odaberete slično.

Što da idem studirati kad mogu za kratko vreme završiti školu i početi zarađivati svoj novac?!

Da nisam bila tvrdoglava i uporna u svojoj nameri, možda bi podučavanje dece ostalo samo moj san.

Ovako sam ga ostvarila, završila Učiteljski fakultet i kratko vreme radila u školi. A onda mi se desilo nešto predivno zvano ljubav, i sve bi bilo idealno da nas nisu delile stotine kilometara.

Zato sam 2004. godine donela odluku da napustim posao u školi, roditeljski dom, Hrvatsku i zaputim se u 900 kilometara udaljen Frankfurt na Majni.

Tu i danas sretno živim sa suprugom i dvoje djece.

Verujem da je svako od nas došao na svet s razlogom da ga učini barem za mrvu boljim.

Prije četiri godine počela sam upravo iz tog razloga pisati blog o novcu, finansijskoj nezavisnosti, štednji i ulaganju.

Koji je životni izazov sa kojim si se (iz)borila? 

Suprug i ja smo relativno brzo odlučili da ne želimo živeti poput većine naših prijatelja i poznanika. Svi su oni manje – više živeli po istoj “mustri”: ako vezu želiš krunisati brakom, onda venčanje mora biti pompezno, skupo, sa stotinama zvanica, šljokicama… i dugoročnim kreditom da to sve otplatiš.

Čim se udaš, vreme je da kupiš novi automobil. Jer, kakav je to brak ako u njega uđeš sa starim automobilom?

Rodi li se dete, vreme je da se kupi nekretnina. Obično daleko van grada, u zabiti, jer tu su cene povoljnije, pa ne vraćaš kredit 40 nego 35 godina.

Tek što namestiš nekretninu s najboljim i najskupljim nameštajem, već je vreme da kupiš još veći i skuplji automobil.

I tom takmičenju ko će imati više i bolje nema kraja.

Mi smo upravo tome svemu rekli NE i našli se pred izazovom koji traje evo već 15 godina.

Odlučili smo preuzeti sudbinu naših finansija u vlastite ruke.

Počeli smo pratiti mesečni kućni budžet, Iz meseca u mesec optimizirali smo izdatke, a ušteđevinu koja polako, ali sigurno raste, krenuli smo ulagati.

U ovih 15 godina moji se roditelji još nisu pomirili s činjenicom da im se ćerka udala skromno, u krugu najuže rodbine. Slavilo se kod kuće, a ne u otmenom restoranu. Nismo malo bogatstvo izdali za fotografa, cveće ni šminkanje. I nema veze što uz sebe imam predivnog muškarca i uistinu skladan brak!

Prekršila sam tradiciju, hej!

Nekima još uvek nije jasno da sa dvoje dece živimo kao podstanari, a da nam ništa ne fali.

Da su mi svaki put dali samo cent kad su pitali šta mi čekamo sa kupovinom nekretnine, već bi se tu sakupila poprilična svota!

Ismevanje što se već 11 godina vozimo u istom automobilu ne moram ni spominjati.

Postajemo pomalo i smešni jer vikende i slobodno vreme ne provodimo po prodavnicama kupujući bez plana, nego radije odemo u kupovinu jednom nedeljno, a za sve veće kupovine planiramo i istražimo unapred šta ćemo i gde kupiti.

Moram vas upozoriti- odlučite li se za način života imalo drugačijim nego što ga živi većina, bićete čudaci i večno izloženi dokazivanju da ste na pogrešnom putu.

Kako si se sa njim izborila?

Spomenula sam u uvodu da već četvrtu godinu pišem blog o financijama. Svojim tekstovima želim ohrabriti sve one koji bi hteli jednog dana da postanu finansijski nezavisni, da žive minimalistički i da postignu to da novac radi za njih, a ne da oni iz meseca u mesec trče za njim.

Odlučila sam upoznati ih sa svim preprekama koje ih očekuju (jer prepreka i te kako ima) i kako se s njima izboriti, ali isto tako i pokazati koje im sve prednosti donosi takav način života.

Na kritike i pametovanja potrebno je jednostavno oglušiti se.

Daću vam samo jedan primer zašto sam se uverila da je to najbolje. Bivša kolegincia sa posla sve vreme me je uveravala kako je za nas najbolje da (kao što su učinili ona i njena djeca), kupimo nekretninu na kredit.

Ispočetka su naše rasprave bile višesatne, jer nam se gledišta nikako nisu poklapala.

U međuvremenu je ona mnogo puta bila u panici jer kredite treba svaki mesec otplaćivati, a jedna je ćerka bila bez posla, pa je kod druge u stanu bilo potrebno iznenadno renoviranje, muž se razboleo i pod znakom pitanja je bilo njegovo vraćanje na posao. Moram li spomenuti da smo mi svo to vreme živeli u miru i spokoju, jer nas ne more brige o kreditima i popravkama?!

Zahvaljujući blogu polako stvaram zajednicu istomišljenika, delimo iskustva, prepreke i ideje.

Dok drugi planiraju na šta će potrošiti svaki teško zarađeni euro, mi planiramo kako ćemo od svakog eura stvoriti još više. To ipak ne znači da u nečemu oskudevamo i da se odričemo nečega do čega nam je stalo.

Šta si naučila iz ovog životnog izazova? 

Ako pronađete vremena, pogledajte što na svom blogu piše mrmoneymustache. On je nama bio vetar u leđa.

Na pragu tridesete Pete je posto finansijski nezavisan, što znači da pasivnim primanjima pokriva sve svoje troškove. I on i supruga prestali su raditi za novac, 24 sata su kod kuće uz svoje dete i rade ono što vole (ali ne zato što moraju, nego jer tako žele).

To je izazov kom smo i mi rekli “da”.

Naš cilj je da u skorije vrijeme stvorimo dovoljno pasivnih primanja i da neopterećeno radimo ono što volimo.

Trenutno opet radim u školi, volim to, i planiram tu ostati. Suprug radi kao informatičar, zadovoljan je poslom, ali svakako planira redukovati broj sati i više vremena provoditi sa nama.

Jedno je kada se odlazi na posao sa knedlom u grlu i strahom od otkaza (jer zavisimo samo od tog jednog primanja), a drugo kada znamo da bi i bez tog posla mogli poplaćati sve račune i živeti istim standardom kao i prije.

Mnogo je načina da se stvore izvori pasivnih primanja, samo ni jedan neće doći budemo li pasivno sedeli i čekali da se nešto dogodi.

Mi smo se odlučili za ulaganje u deonice, ali ne slepo i “na sreću”.

Pročitali smo dosta knjiga, istražujemo svaki dan, čitamo izveštaje, te i dalje radimo na nadogradnji stečenog znanja.

Neki drugi su se odlučili za kupovinu i iznajmljivanje nekretnina i uspešni su u tome.

U Nemačkoj je trenutno tržište nekretninama precenjeno, tako da se mi još uvek držimo dalje od toga oblika ulaganja.

No, možda ste vi u drugoj državi gdje su prilike po tom pitanju bolje nego ovde. Pre nego što krenete u realizaciju plana, imajte na umu da se i o uspešnoj kupovini nekretnina može puno toga naučiti 

Još sam jednu važnu životnu lekciju naučila. Cilj koji smo nam suprug i ja postavili ima puno sporednih i slepih ulica. No putujemo zajedno, sate i sate provodimo razgovarajući i tražeći nova rešenja.

Svi problemi na koje putem naiđemo lakše i brže se prebrode kada udruženo gledamo u istom smeru.

Osim toga, od malena podučavamo svoju decu da postanu financijski pismeni. Na način primeren njihovim godinama učimo ih kako funkcionišu zakoni novca, kako da novac štede i zašto je to uopšte važno.

Učimo ih i o tome šta da naprave s njim pa da ga bude još više i da on počne raditi za njih, a ne oni za njega.

Nešto sam naučila i o sebi.

Ono mirno i povučeno biće s početka priče kroz pisanje bloga postalo je sigurnije u sebe i otvorenije.

Sasvim nenadano dokazala sam sama sebi da je sve moguće promijeniti. Potrebno je samo preuzeti inicijativu i krenuti.

Šta bi poručila osobama koji se bore sa istim izazovom?

Novac je danas svima potreban.

Ma koliko ga neki karakterisali kao zlo, puno je lakše kada ga imamo, nego kada je novčanik prazan.

Put do njega nije jednostavan, osim ako se niste bogato udali ili nasledili milione od pokojne tetke.

A znate što je najtužnije u svemu? Mnogi se toliko namuče da ga zarade, a onda su u stanju suludo ga potrošiti. Pa se onda opet vrate u začarani krug trčanja za njim.

Na vama je da donesete odluku želite li biti poput većine ili želite preuzeti sudbinu svojih finansija u svoje ruke.

Okružite se onima koji su u životu već stigli tamo gde bi vi želeli tek stići. Učite od njih, pitajte i delujte.

Ne čekajte da neko živi i odlučuje umesto vas! Niti da vam to radi novac!

Čitajte više o finansijskoj nezavisnosti kod Mirne na blogu.