REBT (racionalno – emotivno – bihejvioralna terapija) je moj izbor po pitanju pravaca u psihoterapiji. U pitanju je moderan pravac kognitivnih psihoterapija.
Da skratim sa ovim stručnim izrazima: REBT uspeva da za kratko vreme prodre u srž problema sada i ovde. Tu nije toliko važno da se previše vraćamo u prošlost i da razglabamo da li nas je majka dovoljno dojila i kako smo izašli iz analne faze.
Čovek je aktivan u svom samoostvarenju tako da ako se u terapiji bavimo klijentovim prvim godinama života samo ćemo potkrepiti razmišljanje da je detinjstvo glavni krivac za njegov problem i da on ništa ne može da učini da bi uticao na pozitivnu promenu. A to ne želimo.
Reč je o stanovištu po kom su misli, emocije i ponašanja značajno u interakciji i u uzročno -posledičnim odnosima. To znači da više od bilo koje druge terapije REBT naglašava suprotstavljanje uverenjima koja nam smetaju, tj. uverenjima koja predstavljaju uzrok naših emocionalnih problema i problema ponašanja.
Meni je takvo razmišljanje od početka bilo veoma blisko i puno mi je pomoglo u svakodnevnom životu. Ako redovno čitate moje tekstove, primetićete da se upravo takav stav i provlači kroz redove koje pišem.
REBT citati koji će vam promeniti pogled na život
Do nekog sledećeg teksta u kom ću se baviti rešavanjem konkretnih problema, ovde ću vas upoznati sa 7 najlepših REBT citata. Odnose se na različite životne oblasti i sigurna sam da će vas zamisliti, a neke od vas naterati i na promenu.
Ukoliko se u nekom posebno pronađete, napišite ga na neki papirić i nosite stalno sa sobom kao podsetnik, ili ga zalepite na frižider ili na kompjuter.
1. Mi živimo zato što smo bačeni u život. A na nama je da ga organizujemo onako kako nama to odgovara.
Niko ne bira kad ni od koga će biti rođen. Međutim, mi smo ti koji najviše utiču na to kakav ćemo život živeti.
Nažalost, ovo mnogi ljudi zaboravljaju te voje postupke i posledice prepuštaju sudbini, drugim ljudima ili prosto životu.
I tu kreće nezadovoljstvo.
Kada bismo umesto toga preuzeli odgovornost za svoje postupke i pažnju usmerili na ono što možemo menjati da dođemo do svog cilja, živeli bi mnogo kvalitetnije.
2. Nije bitno da ne padnete, već ako padnete da znate da ustanete.
Nema potrebe da brinemo da li ćemo pogrešiti. Život se pobrinuo da se to ponekad desi i mi to ne možemo uvek sprečiti.
Umesto na neuspeh, pažnju valja usmeriti na to šta ćemo ako se to nešto desi.
Ja na primer (baš baš) umem da strahujem i da razmišljam u terminima „šta ako?“. Ali, odmah posle toga ja smišljam i backup plan ako dođe do tog „šta ako?“. Taj plan me smiri, jer imam keca u rukavu u slučaju da pođe po zlu, pa sam odmah smirenija.
I to „šta ako?“ počne da deluje manje strašno.
3. Najbolje moguće rešenje nije savršeno rešenje, već rešenje koje ima više dobrih od loših strana.
Ovo se tiče posebno onih koji imaju perfekcionističku crtu. Živimo u svetu koji je sve samo ne savršen, a ljudi koji nose ovu karakteristiku teže upravo tome što ne postoji – savršenstvu!
Trudite se da date sve od sebe i prihvatite da u životu često neće biti sve onako kako ste zamislili.
Jedan deo uvek hoće, a na vama je da li ćete se orijentisati na taj deo koji ste dobili ili onaj koji ste izgubili.
4. Jedina stvar koja život čini nefer je iluzija da on mora biti fer.
Život podrazumeva puno nefer situacija. Teško je uvek poklopiti svoja očekivanja i želje sa tuđim, kao i sa životnim okolnostima.
Dok god smo usmereni na to kako smo nesrećni i kako nije fer da trpimo mi se nećemo ni menjati. Odtugujte šta imate i posle nekog vremena fokus pomerite na ono u čemu ste uspeli, tj. na ono u čemu je život baš bio fer po vama.
O tom fokusu na prave stvari jako lepo je pisala i objasnila Andrea sa bloga Razlivena tinta.
5. Postoje 3 „moram“ koja nas koče u životu: Moram sve raditi kako treba. Drugi moraju biti fer prema meni. Ovaj život mora biti lagodan.
O tim „moram“ koja nas koče pisala sam više u ovom tekstu.
Ne postoji čovek koji nema nijedno pogrešno uverenje. Postoje samo oni koji rade na tome da ih promene i oni koji govore “takav sam – kakav sam”.
Ukoliko ste u najvećem broju životnih problema blokirani u istim pogrešnim uverenjima, to su onda ta koja treba da menjate jer vas previše koče.
6. Umetnost ljubavi je u stvari umetnost upornosti.
Kao što sam u ovom tekstu o vezama pisala:
„Ljubav je predivna i često donosi puno leptirića u vaš stomak, kao i “cveće proleće” mod u vaše misli. Međutim, vrlo često vi morate da zasučete rukave i čak i ruke dobrano da isprljate, da biste održali tu ljubav živom. Jedino tako ćete u stvari moći da kažete da živite “srećni do kraja života” ljubavnu priču.“
Za puno stvari u životu se moramo potruditi. Tako je i sa ljubavlju. Ona može da nam „se desi“, ali posle nekog vremena moramo raditi na njoj da bi opstala.
Koliko god to surovo i neromantično zvučalo.
7. Kada bi Marsovci otkrili kako ljudska bića razmišljaju, umrli bi od smeha.
Ovo je tipičan stil razmišljanja Albert Ellis-a, osnivača REBT-a. Ironičan, ali istinit.
Ne zna niko da nam zakomplikuje život tako kako možemo sami sebi. I to ničim drugim nego svojim razmišljanjima i čvrstim, pogrešnim uverenjima.
Kad njih krenete da menjate, vi ćete biti ti koji će se smejati, a ne Marsovci!
4 Odgovor
Sestra moje drugarice koja je isto zavrsila psihologiju, pa potom i REBT je meni preokrenula zivot otkrivsi mi recenicu: Bilo bi lepo, ali ne mora.
Ta jednostavna recenica toliko opusta i vraca stvari na svoje mesto u mojoj glavi. ?
Baš tako. To je kratka suština REBTa koja i meni često prija.
„Ne postoji čovek koji nema nijedno pogrešno uverenje. Postoje samo oni koji rade na tome da ih promene i oni koji govore “takav sam – kakav sam”.
Meni se ovaj citat posebno dopao, a i sama sam pobornik toga da se trebamo menjati, odnosno truditi se da napredujemo u razmišljanju i menjati svoje loše navike. A toliko se često susrećem sa stavovima „takav sam, kakav sam“, i to baš u poslednje vreme često. Kao da je to neka konstanta. Kao da se ne možemo suočiti sa sobom, istražiti i zaviriti u sebe, upoznati dubinski i onda se pokrenuti ka napred i boljem.
Hvala ti, taj je bas moj citat ?
Slazem se. Ucimo i menjamo se do kraaj zivota. To posebno dolazi do izrazaja kada smo roditelji.