Kada smo zaljubljeni, a kada volimo?

Kada sam ušla u blogosvet vodila sam dva bloga. Mnoge od vas tada nisam ni poznavala. A na tom drugom blogu jedno vreme sam često pisala i takvi postovi su uvek nailazili na dobar odziv. Ne mislim da je to toliko zbog nekog mog posebnog načina pisanja, koliko zbog aktuelnosti tema u kojima svi mogu da se pronađu. I jako mi je prijalo da kroz vaše komentare nastavljam diskusiju i razmenjujem mišljenja. Neke od tih postova bih volela da, doduše dorađene, predstavim i ovde u narednom periodu. I jedva čekam da o njima prodiskutujemo u komentarima, ili na neki drugi način.

Danas bih pisala o uvek aktuelnim temama: zaljubljenosti i ljubavi… Teme koje su toliko rabljene, za mnoge imaju možda i prizvuk patetike, ali opet uvek su aktuelne, životne i emotivno iziskujuće. A da li su ljubav i zaljubljenost u stvari jedno te isto? Ako nisu, da li nastankom jedne, prestaje da postoji ova druga? Jedan poznati novosadski psiholog je jednom prilikom rekao: “u zaljubljenosti ti tražiš nekoga da sa njim PROživiš, a u ljubavi da PREživiš”. I ja se sa tim u potpunosti slažem. Kada sam se zaljubiljivala samo sam bila usmerena na to kako da se dobro provedem sa tim momkom, kako da nam bude lepo. Neminovnim neprijatnim  stvarima tu nekako nije bilo mesta. Ili su bile ignorisane. Leptirići u stomaku, žmarci u rukama. Kao da si u nekoj drugoj dimenziji.

A u ljubavi su, opet, najvažnije sigurnost, podrška, razumevanje, komunikacija. Vrednosti o kojima u “proživljavanju” ni ne razmišljamo. No, mislim da i ovde postoji “kvaka 22”, jer ako se usmerimo samo na ove prethodno opisane vrednosti, opet nije dobro. Ne smeju se zaboraviti ni intimnost i (barem povremeni) dobar zajednički provod. Što me dovodi do nekog ličnog zaključka da su dva osnovna stožera uspešne ljubavi: komunikacija (i sve što ona podrazumeva: razumevanje, podrška, razgovori..) i intimnost. Jedno bez drugog ne idu, a i ljubav bez oba ne može da opstane.

Da se vratimo na zaljubljenost… Još jedan moj edukator opisao ju je kao “patološko emocionalno slepilo sa selektivnom pažnjom”. Ili, po naški rečeno: “zaljubljena do ušiju ili zaljubljena kao ćurka”. Ne vidiš loše strane druge osobe, vidiš samo njega i nikoga drugog, i teško prihvataš bilo šta ili bilo koga ko može da ti umanji tu silinu predivnih osećanja koja nosiš u sebi.

Kažu da se prvo zaljubimo, pa onda pređemo u ljubav. Zaljubljenost je intenzivna, usmerena samo na pozitivno kod druge osobe. Onda dođe ljubav, koja nije baš toliko intenzivna, ali je dugotrajnija, sigurnija, funkcionalnija. U takvom opisu ljubav ispade dosadna, za ne poželeti. Čoveku prosto dođe da stalno bude samo zaljubljen. E zato sam ja našla savršeno rešenje: voleti, biti u ljubavi, ali povremeno održavati i zaljubljenost 🙂 Nije lako, i povremeno treba to održavati takvim, ali se isplati.Sada će sigurno neki od vas reći “ljubav treba da bude spontana, na njoj ne treba raditi”. Da, ona se DESI spontano, ali da bi trajala, treba je zalivati, negovati, i tu nema ničeg ružnog. Jer u suprotnom, svako od nas će, kad se jednog dana probudi i pomisli “Bože, pa da li ga ja danas volim” (što je normalna pojava), pobeći glavom bez obzira, a zbog pogrešnog uverenja da ljubav mora biti jaka svakog dana, i da je to 100% stihijska pojava.

A ljubav je posebno na testu kad porodicu proširite za još jednog člana. Roditeljstvo u početku ne dozvoljava puno vremena za spontanu pažnju između supružnika, i mami da se prepustiš stihiji, te vrlo često usput sebe izgubiš. Izgubiš VAS! Zato je po meni važno osvestiti da je to moguće, o tome pričati, i ne paničiti. Brzo prođe period kada vam je beba mala. Biće ponovo puno vremena za “vas”.

15 thoughts on “Kada smo zaljubljeni, a kada volimo?

  1. Ja zato volim da kazem da sam i dalje zaljubljena i mog Saleta.Nekako osecam to svaki put kada ga vidim ili kada mi se obrati, da postoji nesto kao i napocetku nase veze.
    Upravo tako, ja negujem da osecaj i ne zelim da me/nas napusti 🙂

    Kisses <3

  2. Već sam spominjala šta ja o tome mislim.. a ti čitala i složila se. Kao neko "mnogo iskusan sa podužim bračnim stažom" ponavljam da se te dve stvari prepliću, zaljubljenost ne mora zauvek da nestane da bi ustupila mesto ljubavi. A kad dođe period kad nam se čini da nema više ništa ni od jedne ni od druge, uz veliku želju i strpljenje sve može i treba da se popravi i osveži…Zadoviljstvo sobom je ključna stvar a to postižemo radom na sebi. Mislim da smo svi pojedinačno graditelji svojih života i ne može se samo započinjati pa kad naiđe "teško" odustajati i počinjati opet… Treba dati šansu toj ljubavi i zaljubljenosti koja se možda pritajila, deca stigla pa prave dodatne razloge za neslaganja… ma život se umeša… I važno je DOOOBRO birati…Al sam se raspričala 🙂

  3. Samo se ti raspisuj. Volim to! Ja bas ne volim odustajanje. To je najlakse uraditi. Uvek! A deca kad dodju – pored novih obaveza, donose i toliko mogucnosti da se ta ljubav obogati. Zar ne?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *