Svi u sebi imamo jedno malo dete. Ono je kod nekih ljudi skriveno negde duboko u njima pa izgleda kao da su ga zauvek izgubili, ali tu je ono. Čeka da ga pozovu i da mu se opet obraduju.
To dete je deo onog malog zvrka koji smo svi bili nekad. Onaj njegov najbitniji deo. Suština. Ostao je u nama kao prijatelj koji bi trebao da nam pomaže u mnogim odraslim situacijama i da nam olakša izazove koje život donosi.
Kako prepoznati ljude koji ne kriju dete u sebi?
Tim ljudima se oči smeju. Onako detinje iskreno. Njihovo srce je kao planeta veliko, telo od emocija uzavrelo, a reči im autentične i životne. Kad su srećni smeju se na sav glas, od srca baš. Kad su tužni dozvole sebi da plaču, neretko i onim dečijim krokodilskim suzama. Kad se plaše oni to ne kriju i ne misle da će time ugroziti svoj kredibilitet „odraslog“.
Aktivno učestvuju u svom i u životu drugih, ne dozvoljavajući mu da tek tako prolazi pored njih.
Oni neguju to dete, dozvoljavaju mu da izađe napolje, umesto da u strahu čuči negde sakriveno.
Znaju i žele da sanjaju, čak i ako drugi oko njih misle da je to gubljenje vremena.
Kako živeti sa unutrašnjim detetom u ovom odraslom svetu?
Unutrašnje dete predstavlja energetsku bazu naše ličnosti. Kada smo u kontaktu sa detetom u sebi, mi smo u stvari u kontaktu sa svojim telom, svojim željama i osećanjima.
U kontaktu smo sa detetom u nama uvek kada kažemo „Ja želim“ ili „Ja osećam“.
Probuditi dete u sebi nije isto što i biti detinjast. Detinjasta osoba je neko ko dozvoljava da ga samo to dete kroz život vodi, pa padne ili se skotrlja, jer dete nikad neće pobediti u situacijama u kojima je okruženo morem odraslih.
Međutim, to nije slučaj sa ljudima koji su u kontaktu sa svojim unutrašnjim detetom. Oni su svesni da to njihovo dete nije jedina zvezda vodilja u odraslom svetu, već samo jedan od nužnih uslova za srećniji i kvalitetniji život.
Da biste naučili da budete u kontaktu sa detetom u sebi dovoljno je da uradite samo dve stvari:
1. Probudite dete u sebi i prihvatite ga.
Ovo ćete uspeti postavljanjem jednostavnog pitanja sebi: Šta sad osećaš? ili Šta želiš?
Zvuči jednostavno, a opet koliko smo samo puta u životu (naročito mi žene) krenuli u bespotrebnu „odraslu“ analizu nekog problema, bez da smo se okrenuli sopstvenim emocijama i potrebama i tu našli odgovor.
Ukoliko ste bili zapostavljeni ili napušteni u detinjstvu, sada ćete možda imati visok zahtev da budete voljeni i prihvaćeni. Ili ćete uveravati sebe da niste vredni ljubavi, bićete usamljeni i nesigurni.
Ukoliko ste kao dete biti razmaženi, sada ćete možda imati problem da napravite kompromis sa drugima.
Ako su vas često kritikovali, možda ste sada puni strahova i strepnje i ne verujete u sebe.
Ili ste jednostavno zapostavili ono prirodno dete u sebi – dete koje voli da se igra, da se zabavlja, koje voli da uživa u spontanim aktivnostima, bez griže savesti ili sramote.
Koje od ove unutrašnje dece ste vi zapostavili?
Kada probudite to dete, nemojte ga osuđivati. Prihvatite ga, dozvolite mu da se promeškolji, koliko god se to kosilo sa onim što je „odraslo“ u vama.
2. Napišite mu pismo.
Uzmite olovku i papir i napišite pismo vašem detetu. Ili ga napišite u svojoj glavi i dobro zapamtite. Izvinite mu se što ste ga zapostavili i recite mu šta ćete konkretno uraditi da to u budućnosti ispravite.
Ako je razigrano, obećajte mu da ćete se više igrati i uživati u aktivnostima koje bude vašu slobodu i kreativnost.
Ako je uplašeno, utešite ga i obećajte mu da ćete to na neki konkretan način promeniti.
Ako ne veruje u sebe, podsetite ga na na sve aktivnosti u kojima je bilo uspešno i u kojima ste se bili baš ponosni na njega.
Ukoliko se oseća nevoljeno i napušteno, obećajte mu da ćete uvek biti tu i da ćete se truditi da radite ono što je najbolje za njega.
Sami smo sebi najbolji prijatelj. Sebi i detetu u nama.
2 Odgovor
Inspirativno i korisno.Hvala vam.
Drago mi je ako Vam se svideo tekst. Svako dobro!