Kakva je veza između osećanja koja vas IZJEDAJU i hrane koju JEDETE?

Skoro sam sa jednom poznanicom pričala o nekom problemu koji me je tištio i još uvek mi odzvanja rečenica koju sam joj tada više puta ponovila: “Izjeda me (ovaj problem). Ne znam više šta da radim!”

To je bila samo jedna rečenica, a toliko toga je rekla.

Teško mi je. Nemoćna sam, nesigurna. Osećam strepnju, manjak samopouzdanja.

Uglavnom sve negativno. I nisam verovatno za džabe iskoristila taj glagol “izjedati”. Ko ga je u našem narodu izmislio za ove svrhe, svaka mu čast. On tako slikovito opisuje situacije u kojima nas problemi preplavljuju, kao da tada jedu svu našu snagu i volju.

I šta sam ja onda uradila? Naručila sam toplu čokoladu, naravno. A kad sam stigla kući, pojela sam preostalo parče kolača. I bilo mi je bolje, to je sigurno, ali samo na kratko.

hot-chocolate-1782623_960_720

Šta je emocionalna glad?

Moje prethodno opisano ponašanje stručnjaci opisuju kao emocionalnu glad. To je ništa drugo nego povećani unos hrane koji je odgovor na neki naš emocionalni stres. Ljudi koji tada traže utehu u hrani to rade iz dva razloga:

  1. zato što veruju da će im prejedanje u tom trenutku ublažiti negativne emocije ili

  2. zato što im to prejedanje skreće pažnju sa neprijatnih osećanja na prijatne stimuluse, kao što su lepa ili ukusna hrana.

Oh, kako me je onomad topla čokolada ugrejala, i ustima je prijala, a kad sam došla kući kolač je nahranio i moje oči. Koliko mi je samo čula tada bilo nahranjeno. I to je ok, zato što te stvari radim samo ponekad. Imam sreću da ovo nije često moj metod rešavanja problema jer se sa njima uglavnom aktivno suočavam. Ako vi to ipak mnogo češće upražnjavate, verujem da se tu ne završava sve. Vrlo brzo vaše misli ponovo odlutaju na probleme, ili te brige zamenite jednom novom – krivicom zbog toga “što ste opet nabacili koji kilogram”. Taj višak nastaje upravo zbog toga što u opisanim situacijama vi ne jedete da bi nahranili svoje telo, već da bi nahranili svoja osećanja. Tako lako upadate u začaran krug, jer kad osetite krivicu zbog toga što ste opet pojeli nešto što nije trebalo, vi onda neretko uzmete nešto novo da pojedete, jer valja nahraniti i tu krivicu, jel tako?

Ako je to obrazac koji sve češće upražnjavate, postoji rizik da postanete kandidat za neki od poremećaja ishrane. O tome je više pisala Jovana na svom blogu i ponudila je korisne linkove na kojima se možete dodatno informisati.

Koju hranu najčešće jedemo kada smo uznemireni?

To je svakako hrana koja je lepa po ukusu, po izgledu, koja mami naša čula. Najčešće je i kalorična.

Postoji jedno zanimljivo istraživanje u kom je pronađeno da postoji razlika u hrani koju će birati muškarci kao utehu od one koju će birati žene. Muškarci su izjavili da u situacijama neprijatnih emocija najčešće biraju sladoled, picu ili supu, dok žene biraju sladoled, čokoladu ili keks. Razlozi za to su vrlo zanimljivi, jer su bili uslovljeni razlikama u ulogama koju  muškraci i žene imaju u društvu: muškarcima su ta supa i pica bili u stvari potpuni obrok, koji ih je podsećao na sigurnost, razmaženost i brižnost koju dobijaju dok jedu kući, a žene su ta ista jela asocirala na trud, proteklo vreme i nered koji prate pripreme ovih jela. One su izabrale hranu koja je gotova i za koju se ne treba pomučiti (ni isprljati) dok je spremaš.

Iako je istraživanje rađeno na američkoj populaciji, verujem da bi se sličnim principom vodili i ispitanici u našem regionu. Samo što bi muškarci možda izabrali neki obrok svojstven našoj kuhinji. A žene bi sigurno zadržale one čokoladičaste slatke đakonije.

donut-791837_960_720

Kako sprečiti emocionalnu glad?

Jedna je krucijalna stvar koju možete uraditi u trenutku u kom posežete za hranom, a pritom osećate i nalet negativnih emocija. Pitajte sebe:

Da li sada jedem da nahranim svoje telo ili svoja osećanja?

Ako smo fizički gladni, to dolazi postepeno. Emocionalna glad se javi odjednom. To je ono „moram ovo pojesti sad i odmah!“. Takođe, fizičku glad možemo na kratko odložiti, dok emocionalna glad često deluje kao da ćemo „umreti ako to nešto odmah ne pojedemo“.

Lepo je ponekad hraniti i svoje osećanja, ali takvo ponašanje postaje problem ako nam pređe u naviku.

Izbegavanje problema nikada nije funkcionalno. Oni nas uvek ponovo dočekaju, a mogu biti samo još veći ukoliko ih dugo odlažemo.

Postoji još jedna konkretna stvar koju možete uraditi pa da manje jedete kada ste uznemireni. Dakle, ok je čak i da pojedete tada nešto, ali ne u velikim količinama i ne preterano kalorično. Gore pomenuti profesori sa Univerziteta Kornel su otkrili da kombinacija posuđa u kom služite hranu može uticati na to šta jedete i koliko jedete. Prvo, ako postoji visok kontrast u boji hrane i tanjira, sipaćemo manje. Na primer, ako servirate špagete u crvenom bolonjez sosu u crvenom tanjiru, uzećete više nego ako ih stavite u beli tanjir. Takođe, ako servirate u manjim tanjirima, imaćete osećaj da su vam upravo manje porcije dovoljne.

Dakle, ovo poslednje su bili neki praktični predlozi koje možete odmah primeniti. Ipak, ako osećate neprijatne emocije povodom nekih velikih problema, oni svakako neće biti rešeni promenom posuđa u kom servirate hranu. Obzirom da sam psiholog i da verujem u moć proaktivnog pristupa rešavanju problema, neće vas čuditi ako vam na kraju ovog teksta poručim sledeće:

Ne gomilajte probleme. Rešavajte ih, jer će vas u suprotnom preplaviti i zamagliće vaše samopouzdanje.

Ovo je moj deveti tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

17 thoughts on “Kakva je veza između osećanja koja vas IZJEDAJU i hrane koju JEDETE?

  1. Hm, vidim da će najbolje biti da počnem da pijem, pošto ovo sa hranom ne pali. Šalim se! Ako me nešto baš baš izjeda, ja i nemam apetit. Ali kad bura prođe, volim to sve da nadoknadim i počastim sebe. Tako da, mogu da potvrdim da hranim osećanja, ali samo pozitivna 🙂

  2. Super tekst! Čula sam često od prijateljica da bi cijeli frižider mogle pojesti kada ih pritisnu problemi. Kod mene je pa obrnuto. Meni se u takvim situacijama stvori knedla u grlu, osjećam glad, ali ne mogu jesti. Znam žvakati zalogaj po nekoliko minuta i ne mogu progutati. Čudna neka biljka, znam 😉
    Kako god, savjet o rješavanju problema pali i u mom slučaju 🙂

  3. Ta sam. Kod mene je sve ili ništa – ili se zdravo hranim i u potpunosti izbacim “gluposti” iz svakodnevice, ili imam faze kad jedem čega se dokopam. ravnoteža je rastegljiv pojam, ali mislim da sam ga ja pogrešno shvatila. 🙂

    1. Hvala ti, draga. I ja sam pre par godina imala super ideju sa njim, ali blog je otisao u nekom drugom pravcu i retko ko je uspevao da ga zapamti 🙁

      Mozda da smo u Americi…

  4. Draga Aleksandra kad naiđe emocionalna glad – tada čovek ne razmišlja racionalno. Drugo, što naši lekari nemaju pojma o svemu ovome – pa na kraju pomisliš da s tobom nešto nije u redu jer osećaš tzv. “vučju glad”. Trebalo bi edukovati lekare opšte prakse, kao prvu liniju da umeju da prepoznaju ovaj… pa fenomen, recimo 🙂 i da oni kao autoriteti objasne svom pacijentu da nisu bolesni već da ih nešto tišti u duši… I što više ovakvih tekstova da ljudi razumeju i da nauče vremenom da stvore druge i zdravije obrasce ponašanja.

    1. Jeste. To je i sustina emocionalne gladi, da ne razmisljamo glavom nego “emocijama” 🙂 Zato su tu ovakvi kratki saveti koji mogu biti prva pomoc u tim situacijama. Da pocnemo da razmisljamo glavama, ako je ta emocionalna glad vec postala veci problem.

  5. Ja sam neko ko relativno često hrani svoju emocionalnu glad, nažalost. Poblem zbog kojeg to radim znam, ali ne mogu da ga rešim, jer se kosi sa svim moralnim normama. Klackalica u kojoj sam nekad na dnu, nekad na vrhu prihvatanja. Balansiram. Hvala ti za tekst. Podsetio me je na neke stvari koje sam vremenom “zaboravila” 😉 I da, dopadaju mi se tvoji tekstovi, vrlo su korisni. Delim, ako ne zameraš, na svoju stranu 😉

    1. Hvala, draga Olivera. Da, cesto zaboravljamo neke bitne stvari, ali hej, to je zivot. Novi izazovi svaki dan, nov rad na sebi, pa kako i ne zaboraviti nesto? Ili se ne prepustiti nekim porivima koji nam barem trenutno prijaju?

      Slobodno podelite tekst.

  6. Ta sam 🙂 A posle mi se smeju kada kazem da jedem “na nervnoj bazi “….ne znam zasto ali od kada znam za sebe tako radim. Cim sam pod stresom nervozna ili imam bilo kakav problem posezem za bilo kojom vrstom hrane koja mi se u tom momentu nadje pri ruci,iako naravno nisam gladna ama ic. I nije mi nista bolje posle toga. U vecini slucaja osecam kajanje. Skoro sam sebe uhvatila i zaista sam bila “smesna” samoj sebi,vodila sam jedan jako neprijatan razgovor sa bliskom osobom i tokom celog razgovora sam jela i grickala sve sto sam nasla na stolu…a to su bile neke cokolade kikiriki i mandarine i ujedno pila kafu. Da,sve odjednom! Strasno. Tada sam mislim najjasnije uvidela koliko to utice na mene. Za sada nemam resenje. Jedino sto sam se setila je da bih mogla ubuduce,umesto slatkisa grickalica i sl,da zvacem zvake 🙂 bar da ne negujem strasnog neprijatelja-kaloriju :)))

    1. Za pocetak sebi u tom trenutku mozete postaviti pitanje koje sam spomenula: da li jedete zato sto ste gladni ili da nahranite emocije? Kada sebe u tom kriticnom trenutku pitate, nekad moze biti dovoljno da sklonite ruku od hrane. Kao backup varijanta svakako moze biti to da uvek u kuci imate voce, bademe, lesnike i sl, pa ako vec ne mozete da se suzdrzite, onda uzmete to u ruke 🙂

Volela bih čuti tvoje mišljenje: