Koji je vaš izgovor za netreniranje?

 

Znate li za onaj divan osećaj pročišćenja nakon trčanja ili nekog drugog treninga? Onaj osećaj smiraja u glavi kada svi problemi deluju manje ozbljno, relaksiranost čitavog tela i kvalitetan san po završetku dana, kakav dugo niste imali?

A jel vam poznat i onaj osećaj krivice što ne trenirate? Oni planovi zvani „počinjem od ponedeljka, majke mi. A ako ne, onda od 1. u sledećem mesecu da lakše mogu da pratim promene“? Pa prođe još jedna nedelja, još jedan mesec, a vi postajete sve deblji/inertniji/nezadovoljniji sobom. I čini se sve dalji od treninga.

Top 5 izgovora za netreniranje

Ovako ljudi sebe najčešće pravdaju kada ne treniraju:

  1. Previše sam umorna da bih vežbala. Možda će zvučati paradoksalno, ali vežbanje vas čini manjem umornima. Da, da, dobro ste čuli. Upravo posle dobrog vežbanja uglavnom osećamo da imamo snage i volje da uradimo puno toga, a ne suprotno. A ako ste stvarno umorni uveče posle predavanja/posla, organizujte se pa idite ujutro na treninge.
  2. Nemam vremena za treninge. U suštini se radi o prioritetima, a ne o vremenu. Ukoliko vam vežbanje bude jedan od prioriteta naći ćete vreme i modalitet da ga ubacite u svoju nedeljnu rutinu.
  3. Treniranje je dosadno. Možda jednostavno niste pronašli formu treniranja koja vam odgovara. Ako sebe ne pronalazite u teretani, krenite sa jogom ili pilatesom. Nekad je dobro i kombinovati različite treninge kako biste duže održali motivaciju.
  4. Smara me da se svaki put spremam, palim kola, odlazim do mesta za trening. Rešenje za ovo je jednostavno – trenirajte kući. Ne morate imati kojekakve sprave za treniranje. Dovoljan vam je samo pod, dobra muzika i/ili primeri vežbi na Internetu.
  5. Nezadovoljna sam svojim izgledom. Sramota me je da me drugi vide takvu. I ovo može biti razlog više za vežbanje kući. A ako i dalje želite da trenirate negde javno, možete odlaziti u teretanu ujutro kada nema puno ljudi. Ili baš u udarnom terminu kada je najveća gužva, pa vas neće ni primetiti. Sve zavisi od toga kako postavite stvari u svojoj glavi.

Od kada sam se porodila umor i nedostatak vremena su mi bili najčešći izgovori za netreniranje. Trebalo mi je dosta vremena da poradim na njima (čitaj: da priznam sebi da su to izgovori). Ni sada ne postižem da posećujem u teretanu kao što sam uspevala ranije, ali sam našla kompromis da treniram kući. To je samo 10ak minuta trbušnjaka par puta nedeljno, a od skoro i vežba „Pet Tibetanaca“ ujutro pre posla, ali i to je nešto. Dobar početak rada na izgovorima, zar ne?

Ah, kad bi to tako lako bilo i u praksi!

Jedno je teorija, a drugo je realan život. Na televiziji i društvenim mrežama smo bombardovani devojkama i muškarcima sa savršenim telima i zna da bude baš poražavajuće kada saznaš da oni idu barem pet puta nedeljno na treninge. Jasno je da se na negovanom telu mora raditi, ali kako oni postižu sve to? Jel zaposlen tu neko? Jel imaju decu? Kad stižu da pored svih obaveza i na trening odu, pa na kraju dana i osmeh još da nabace?

Odgovore na to možda nikad ni nećete dobiti. Oni možda ni ne postoje. Takvi ljudi su ponekad samo deo teorije koja nam se plasira ili, pak, kratak dašak neke tamo stvarnosti koja vrlo brzo može biti potisnuta nekom novom stvarnošću. A i što bi sve to uopšte trebalo da vas interesuje?

Ono što možete da promenite je upravo vaša realnost. Ukoliko puno vremena provodite tugujući ili okrivljujući sebe što ne vežbate, pravi je trenutak da stavite tačku na to.

Prvi korak za početak treniranja je donošenje odluke da krećete sa treninzima. Odbacite listu sa izgovorima u svojoj glavi i zamenite je listom sa planovima!

ja treniram

Ja nisam profesionalni trener niti sportista, ali imam godine rekreativnog treniranja iza sebe, kao i faze praktično svih gore opisanih izgovora. Neki su me progonili više, neki manje, ali usput sam uspela nešto i da naučim:

  1. Ukoliko dugo niste vežbali, krenite postepeno sa treninzima. Ne pokušavajte odmah da izvedete celu Flashdance plesnu koreografiju. Ne želite odmah na početku da se preforsirate, da se povredite ili ukočite, pa da opet lako odustanete. Na primer, krenite sa treninzima od po 10-15 minuta svaki drugi dan. Nigde ne žurite. Postepeno dodajte po 5 minuta svakom vežbanju, pa kad steknete kondiciju, možete trenirati i svaki dan/5 puta nedeljno. (Uf, kako to zvuči nerealno, ha?)
  2. Očekujte malo bola na početku. Znate za ono „Kad se nešto voli, mora malo da boli.“ Telo vam nije naviklo na toliko aktivnosti. A i kad bolucka to znači da su mišići krenuli da rade. Još malo pa će početi i da se primećuju. Juhuuu.
  3. Ne prestajte čim osetite da vam je prestala motivacija. Na početku treniranja ćete sigurno osećati nalet energije i motivacije kao Roki. Osećaj da možete, da je lako. Međutim, posle nekog vremena, kada vas svakodnevne obaveze počnu pritiskati i kada mišići počnu da bole, poželećete da odustanete. E to je ključna tačka u kojoj bi valjalo da se podsetite zašto ste uopšte i krenuli da vežbate. Zamislite sebe vitku/zategnutu/punu energije/dobro raspoloženu. Vredi istrpeti da se dođe do tog cilja.
  4. Iznova podsećajte tebe na cilj vežbanja i razloge zbog kojih ste i krenuli sa treninzima. Više vežbanja – manje nezadovoljstva. Jednačina je tako jednostavna.
  5. Poželjno je da se isteglite pre i posle treninga. I auto pustite da se prvo mao ugreje. Zašto ne biste slično postupali sa svojim telom.
  6. Nemojte jesti bar 1h pre i posle treninga. Cilj je da vežbate i budete u sali, a ne u toaletu iznad wc šolje.

Da li vi vežbate? Koji su vaši izgovori?

 

 

7 Odgovor

  1. A ja sam, recimo taman prihvatila da „vezbanje nije za mene“, i ti napises ovaj tekst! Bio je to do sada najcvrsci izgovor u koji sam cak i poverovala… Sta sada da radim? Da smislim novi ili da pocnem da treniram? 🙂

  2. Ako bas ne zelis da treniras ti na to tvoje dodaj i „Nisam toliko nezadovoljna svojim izgledom. Treninzi mi ni ne trebaju.“ I sve ce biti ok 🙂

  3. Ja sam vrlo tvrdoglava osoba, pa kada nešto rešim, to i uradim. Treniram, ali i sam i gurman, pa ne izgledam kao top model. Zapravo i ne treniram zbog izgleda, već zbog tog osećaja posle… Teram sebe i kada me mrzi, po kiši, snegu i gotovo uvek peške – što je sat i po dodatne aktivnosti. Ko zna dokle bih stigla da sam tako tvrdoglava po pitanju zdrave hrane. Možda i na naslovnu stranu… Ima vremena, ko zna 🙂

  4. Rekoh ja da su razliciti motivi za treniranje. Ja volim da vezbam i zbog izgleda i zbog osecaja posle treninga, a i gurman sam, a i volim zdravo da se hranim. Hmmm, jos sam dobra obzirom da u istom trenutku zelim nespojivo 🙂

  5. Ne treniram ništa posebno, ali imam neku kilometražu koju prepešačim, ako ne svaki dan, ono skoro svaki dan. Što Blaženka reče, motiv je onaj osećaj posle!

  6. Svakodnevne setnje su itekako bitne. Htela ne htela svaki dan setam sina, i mogu ti reci da se uglavnom osecam bas razbudjeno i prijatno kada dodjem kuci. (Ono „uglavnom“ se odnosi na situacije kada ne moram puno da u rukama nosim teg od 13kg. To je vec previse treninga :))