Konflikti – kako da se “lepo” ne složite sa nekim?

Konflikti u životu su neminovni.

Neki ljudi ih izbegavaju, pa ne ulaze u bilo kakve rasprave iz straha da će doći do nesporazuma.

Ipak, imam utisak da postoji više ljudi koji vole da ulaze u rasprave, ali ne poznaju pravi način da iznesu svoje mišljenje u istim.

Pa onda lako uđu u svađe i nesporazume.

Zašto je to tako?

Da li postoji način da iznesemo svoje (suprotno) mišljenje a da se ne podžapamo?

U ovom tekstu pokušaću da dam odgovore na ta pitanja.

konflikti aleksandra birta

Konflikti imaju i dobre strane!

O da.

Bez obzira da li ste uspešno završili neki konflikt ili ne, oni svakako donose neke koristi za obe strane.

(Naročito ukoliko se uporede sa situacijom u kojoj se zbog izegavanja konflikata prećutkuju i ne iznose stavovi.)

Konflikti uglavnom podrazumevaju iskrenost.

Kad ćutimo a u dupetu nam nemir mi u stvari nismo iskreni.

Konflikti podrazumevaju da svako iznosi neki svoj stav, neku svoju istinu.

Neretko oni nisu samo reči, već i pregršt emocija.

A gde ćeš iskrenije od toga.

Konflikti vam omogućavaju da neku temu dubinski proradite.

Kad ćutite vi stav zadržavate za sebe.

Nekad ga u svojoj glavi produbljujete, nekad ne.

Ako slučajno zbog tog stava uđete u konflikt, vi gotovo definitivno morate razlagati, analizirati i produbljivati to svoje mišljenje.

Neretko i sami saznate puno toga što niste ni znali da mislite ili znate o temi.

Konflikti pomažu oko upoznavanja ličnih prioriteta.

Ukoliko ste ušli u konflikt oko neke teme, to znači da vam je ona važna.

Zašto?

Pa zato što kad uđete u raspravu sa nekim to znači da ste uneli i emocije u priču.

A čim ste strastveni oko nečega, to znači da vam je to važno.

Ili vam je važna ta osoba i to da se ona složi sa vama?

I u tom slučaju svakako opet znate koji su vam prioriteti.

E sad, iako smo “nahvalili” konflikte, jasno je da je uvek bolje da kad razmenjujete mišljenja uđete u zdrav razgovor i razmenjivanje stavova, čak i kritika, a ne u konflikt i svađu.

Kako onda da se “lepo” složite sa nekim ako imate suprotna mišljenja?

I ovde ću ponoviti da ćutanje i neiznošenje stava često nisu dobra opcija.

Valja učiti kako da se založiš za sebe, a opet da to ne bude ono “ja sve kažem u lice” (i baš me briga za druge).

U ovom tekstu sam pisala o Ja porukama kao korisnoj tehnici u iznošenju svog mišljenja.

Ovom prilikom bih se osvrnula na 4 stvari na koje valja obratiti pažnju u situacijama u kojima želite da iznesete svoj (suprotan) stav, a ne želite da se posvađate.

svadja

1. Da li ste razdvojili postupak od ličnosti?

Kada upućujemo komplimente skroz je ok da idemo na ličnost.

Ti si baš talentovan.

Ti si jedna jako odgovorna osoba. 

Divna si majka.

Međutim, kada želimo da uputimo konstruktivnu kritiku, mnogo je važno da je usmerimo na ponašanje, a ne na ličnost.

Zamislite kada bi vam neko rekao da ste neodgovorni, da ste loša majka, i sl. Kako biste se osećali?

Spremno za kontranapad, sigurno.

A kad bi vam umesto toga neko rekao:

Uživam u viđanju sa tobom, ali mi smeta što često kasniš pa te dugo čekam.

E to bi već otvorilo prostor za dalju komunikaciju.

2. Ne zaboravite da svako ima pravo na svoju istinu.

U ovom svom postu na Instagramu sam baš pričala o toj temi, na primeru rasprava koje su bile tako česte za vreme korone.

Svi znaju najbolje i svi misle da su baš oni u pravu.

A ko može 100% da tvrdi da je baš on u pravu?

Moja istina ne mora biti ista kao tvoja istina.⁣

Važno je da učimo da ne osuđujemo druge zato što drugačije razmišljaju.

Isto tako, bitno je znati da mi u razgovoru u stvari iznosimo svoj stav.

Naš stav je naša istina. To često ne mora biti i tuđa, a ni opšta istina.

Zapamtite to!

3. Ponekad je jedino rešenje da prihvatite da se ne razumete.

Da bi se postigla saradnja na kraju nekog konflikta, za to su potrebne obe strane.

Ponekad je zaista jedna strana u pravu, ali druga to ne vidi.

Nekad su obe u pravu, ali ne žele da žrtvuju bilo šta od svoga.

Neretko sam u životu dolazila do momenta kada sam osećala da mi je načinjena strašna nepravda i da se nije cenilo to što sam radila.

Kao da sam zaista sve pokušala, a opet sam naišla na nerazumevanje. Čak i na nepravedne optužbe.

I tako posle puno trošenja i napora da pokažem drugoj strani kako nije u pravu povodom nekih stvari, samo mi je sinula ona eureka lampica i rekla sam sebi:

NE VREDI!

Jednostavno, ne vredi!

Mogu dubiti na glavi, ali druga strana misli da je ona u pravu.

Ono što mogu da uradim je da nastavim da živim sa tom nedovršenošću. Sa ili bez te osobe.

ljubavna svađa

4. Suština je u razmeni mišljenja, ne u pobedi ili kompromisu oko istog stava!

Kad se dvoje ljudi svađa oni u stvari oboje pokušavaju da ubede drugu stranu da su baš oni u pravu.

Da druga strana to prizna. Ili da na kraju preobrati svoj stav u njihovu korist.

A takvo očekivanje je suludo.

Konflikti su kontruktivni baš onda kada slušamo argumente druge osobe, kao i svoje koje u hodu razrađujemo.

Tako postajemo bogatiji za nova znanja i stavove o nekoj temi.

Onda kada ih koristimo da bismo pobedili ili ubedili drugu stranu da smo baš mi u pravu, oni postaju destruktivni i vode u svađu.

Na kraju…

Ovom prilikom ne bih sumirala, već bih tekst završila sa jednim važnim zaključkom:

Cilj razmene mišljenja nije da preuzmete kontrolu i da pobedite. Cilj je da razmenite mišljenja, uz kontrolu svojih reči i ponašanja!

Slažete li se?

2 thoughts on “Konflikti – kako da se “lepo” ne složite sa nekim?

  1. Koristan tekst…treba se truditi i ovako voditi komunikaciju kad su nam mišljenja oprečna. Ja se nekako najviše bojim ovog dela “kontrola svojih reči i ponašanja”. Jako je teško ovo postići ako nam je tema jako bitna. Čak i ako se iskontrolišem nekako u meni ostaje i nagomilava se sve ono “iskontrolisano” i ne znam šta ću onda sa tim.

    1. Suština je da ako promenite očekivanja i uverenja u skladu sa 4 navedene stavke, vi nećete ni imati problem sa kontrolom ponašanja 🙂

Volela bih čuti tvoje mišljenje: