Da li želiš besplatne savete iz ličnog razvoja/roditeljstva u tvom inboxu?
Prijavi se na newsletter!
Svakog utorka po jedan koristan savet direktno u tvoj inbox.
Nula dinara, oko 5 minuta vremena, a puno mogućnosti za napredak u svakodnevnom životu.
Budi deo ekipe od 10 000 ljudi koji svake nedelje čitaju moje mejlove.
Hvala na prijavi. Uskoro očekuj mail dobrodošlice u svom inboxu.

Potreba za kontrolom – dve reči koje je mogu umanjiti

Potreba za kontrolom je nešto što se kod čoveka evolucijski stvorilo i imalo je pre svega funkciju zaštite i napretka.

Zahvaljujući našem umu mi smo naučili kako da pravimo planove, upravljamo svojim postupcima, razmišljamo o budućnosti, ispravljamo greške iz prošlosti.

Uspeli smo da se izdignemo iznad drugih vrsta jer možemo da kontrolišemo sebe, ali i svet koji je oko nas.

U situacijama opasnosti on je tu da pomogne u odluci šta nam je činiti i kako najbolje da se zaštitimo.

kontrolom

Da li je potreba za kontrolom uvek dobra za nas?

Taj isti naš um je malo otišao dođavola tako što je veoma ozbiljno shvatio taj svoj zadatak kontrole. Kod mnogih ljudi ta potreba se proširila na sve životne oblasti, pa su naučili da očekuju kako apsolutno sve u životu mora biti pod njihovom kontrolom.

Dok je u spoljašnjem svetu lako ukloniti ono što nam smeta i ono što nije dobro, da li je tako i sa našim unutrašnjim svetom?

Nažalost, sudeći po mnogim priučenim guruima za lični razvoj to jeste moguće.

Dođi kod mene i uradi to i to, pa ćeš naučiti kako da kontrolišeš svoje negativne misli i emocije i bićeš srećan do kraja života.

A da li zaista bude tako?

Naravno da ne.

Iako možemo delimično naučiti kako da u određenim situacijama kontrolišemo svoje misli i emocije, život će nam uvek prirediti nešto novo na šta nismo bili spremni.

Pa ćemo iznova osetiti neke neprijatne emocije. I pomisliti neke nove nefunkcionalne misli.

Prosto je nemoguće apsolutno u svakoj situaciji upravljati svojim umom i misliti „pozitivne misli“. I nemoguće je zauvek biti srećan i ne osetiti bes, tugu, razočarenje…

 

Evo jednog malog eksperimenta da to i dokaže…

 

Ovo je slika jednog zrelog savršenog limuna.

 

limun aleksandra birta

 

Vaš zadatak je da sad ne mislite o njemu.

Nemojte misliti o njegovom obliku. Njegovoj savršenoj žutoj boji.

Nemojte zamišljati kako ga ja sad sečem na pola. U nozdrvama vam nije onaj jak miris limuna koji podseća na nešto zdravo i čisto.

Ne prinosite ga sad jeziku da ga liznete. Ne razmišljajte o tome kako vam se skuplja pljuvačka u ustima kada osetite taj kiseli ukus limuna koji ste upravo liznuli.

Da li ste uspeli da ne mislite na limun?

Pretpostavljam da niste mogli da prestanete da mislite na njega. Nekima se čak i pljuvačka počela stvarati u ustima, kao da su zaista liznuli taj limun.

 

Ako je tako sa običnim limunom i eksperimentom od jednog minuta, kako li je tek sa velikim i težim stvarima u životu?

 

U čemu je stvarno poenta kod takve ljudske potrebe za kontrolom?

 

U poslednje vreme sam u radu sa ljudima dosta često čula rečenice poput:

  • Iznervirala sam se što sam se tako osećala.
  • Bila sam besna na sebe što tako razmišljam, jer imam sve uslove da budem srećna.
  • Ja ne smem tako razmišljati. Želim da kontrolišem svoja razmišljanja.

Šta se tu zapravo dešava?

Misao koju imate u takvim trenucima, a pogotovo emocija koju osećate, ima svoj prirodan tok.

I kao da nije dovoljno što je sama po sebi teška i neprijatna, našem umu to nije dovoljno, pa oko nje stvara nov veći krug dodatnih neprijatnih emocija i razmišljanja.

To je ta naša potreba za kontrolom u punom sjaju.

Ona u taj veliki krug smešta sva ta nova samooptuživanja, strahove, bes, nesigurnosti.

A zašto?

Pa zato što smo od malena učeni da uvek moramo biti srećni. Da neprijatne emocije nisu OK.

I da moramo uvek, u svakom trenutku imati kontrolu nad svojim mislima i emocijama!

Učeni smo da MORAMO raditi nešto što nije uvek moguće.

Ako pogledate sebe u prošlosti, sigurno ćete naći hiljadu dokaza da niste mogli da kontrolišete sijaset osećanja koja ste doživljavali, sa sve mislima koje su išle u paketu.

 

Šta vam je onda činiti po pitanju takve potrebe za kontrolom?

 

Ja sam u svom ličnom i stručnom radu došla do dve ključne reči koje označavaju suštinu rada na tome.

Nakon što pročitate ovaj tekst, možete sebi samo njih ponoviti u ključnim momentima, jer će vam biti kratak podsetnik na sve što ću sad objasniti.

 

     1. Pusti!

Vrlo često ćete u životu biti suočeni sa činjenicom da je neka neprijatna emocija jednostavno tu i da je morate preživeti.

  • Tuga zbog gubitka.
  • Strah od nečeg novog i potencijalno rizičnog.
  • Krivica jer mislite da detetovo neprilagođeno ponašanje ima veze sa vama.
  • Razočarenje jer vam je drugarica uputila reči nepoštovanja i vređajuće kritike.

I onda, umesto što kreirate onaj novi veliki krug neprijatnosti oko te emocije, vi sledeći put probajte samo da je pustite.

Neka je, neka bude tu.

Pustite je da odradi svoj prirodan tok. Kako je došla, ona jednom mora i otići.

Njen zadatak je da se pojavi, da vas uzdrma, i posle da ode.

Probajte da osetite gde je u vašem telu. Videćete da je to samo jedan vaš deo.

Vi niste ta vaša emocija. Vi ste mnogo više od nje.

Isto je i sa vašim mislima koje u tom trenutku imate.

Vi niste vaše misli.

One su samo jedan vaš deo.

Vaš um je taj koji kreira probleme tamo gde ih nema, obzirom da je tokom evolucije veoma ozbiljno shvatio svoj zadatak.

Umesto da se borite sa njim i konstantno pokušavate da ga pobedite, pokušajte da ga radoznalo posmatrate.

Dajte mu ime. Posmatrajte koje reči i misli izbacuje. Njima dajte boju, oblik. Materijal od kog su satkane.

Zamislite ih kao neonsko svetlo na nekom zidu.

Tu su, ali ste tu i vi koji ih posmatrate.

Garantovano ćete osetiti barem delimično olakšanje kada shvatite da ste ih pustili da rade svoj posao i da niste krenuli u kreiranje onog većeg žutog kruga sa poslednje slike.

Ponekad će to posmatranje i prihvatanje biti dovoljno.

Neretko ćete i iz toga ponešto i naučiti.

A ima situacija u kojima je to samo prvi korak. Posle njega sledi druga ključna reč koju možete sebi ponoviti:

 

      2. Kreni!

Umesto što je vaša pažnja i akcija usmerena na kreiranje tog novog kruga samooptuživanja ili straha, poželjno je da je preusmerite u drugom pravcu:

Usmerite je u pravcu kreiranja akcija za rešenje problema, sa ili bez prisustva postojećih neprijatnih emocija.

Ponekad ćete morati da preduzmete neke akcije uz neprijatnu emociju koja vas je zadesila. Ili uprkos njoj, kako god želite to da nazovete.

Ja volim da kažem kako je to situacija u kojoj ruku pod ruku sa tom emocijom idete u akciju.

samopouzdanje

Ona radi svoj posao prolaženja prirodnog kruga koji treba da prođe da bi se završila.

Vi to posmatrate, svesni ste toga, ali deo pažnje preusmeravate i na ono što vam je činiti povodom problema.

  • Radite šta treba u danu, iako osećate tugu zbog gubitka koji se desio.
  • Ostvarujete postavljene korake ka cilju iako imate strah da nećete uspeti.
  • Probavate roditeljske metode za koje osećate da vam mogu pomoći, iako je tu krivica da ste fejlovali u toj ulozi.
  • Odlučujete da li ćete da razgovarate sa drugaricom povodom njenih reči ili postupaka. Ili čak nastavljate dalje uz ono „prihvatimo da se ne razumemo“, ukoliko procenite da razgovor ne bi vredeo.

Šta je ovde suština?

Nista zablokirani u potrebi da kontrolišete sve svoje emocije i misli, iz nekakvog zahteva da uvek budete u ravnoteži i sreći.

Akciju usmeravate na stvari koje vam donose konkretne rezultate.

Učite da ste više od vaših pojedinačnih osećanja i misli. Ne dozvoljavate im da vam pokvare ceo dan, nedelju, odnos sa drugima.

Zato što znate da pored njih imate i puno drugih emocija i misli. Pogotovo onih koje vam pomažu.

I što je najvažnije:

Znate da će se takve neprijatne emocije i misli javljati iznova i iznova.

Neke od njih ćete moći da „sredite“ i promenite.

Neke nećete, jer je njihov zadatak da se pojave kad se tome najmanje nadate.

U takvim trenucima vam ne preostaje ništa drugo nego da ih pustite da rade svoj posao.

I da vidite da li možete nešto da naučite iz njih, ili je jednostavno dovoljno da nastavite da radite ono što vam znači za ostvarenje vaših ciljeva.

A sad vi?

Kako vam ide ovo puštanje i kretanje u pravcu koji je dobar za vas?

Da li se zadržavate u tom žutom krugu samooptuživanja i novih strahova?

3 Odgovor

  1. Ovo je novi način i novi pristup. Pokušaću. Znam samo da do sada koje god savete slušala, postove pročitala, videe odgledala, ništa nije pomoglo da se neka nova Ja ne pojavi kada ne mogu da iskontrolišem nešto. Pored besa, ljutnje, pa čak i gubitka samokontrole, pojavi se neka nova Ja koja bi da sve dovede u red i svima kaže šta ne rade ispravno u skladu sa mojim normativima i standardima. Znam da sve to nije normalno, ali tada, kada se dožive neke neugodne situacije i teški momenti, ne znam kako da stanem. Pokušaću da PUSTIM i KRENEM! Hvala na divnom postu.

  2. Za početak toj novoj Ja dajte neko neutralno ime. To je u stvari vaš um koji radi svoj posao 🙂 Čim mu date ime i sledeći put shvatite kako on u stvari to radi, vi ste vec ća na putu distanciranja i mogućeg posmatranja uma kako radi svoj posao. Niste se identifikovali sa njim i kreirali nove emocije povodom toga.