2 korisne tehnike za svakodnevne situacije sa detetom

Ima tako tih svakodnevnih situacija sa detetom koje baš znaju da dovedu do ludila.

Buđenje. Oblačenje. Odlazak u vrtić.

“Hajde. Požuri. Zakasniću na posao!”

Uveče slična priča: kupanje, pranje zuba. Leganje u krevet.

“Vreme je za spavanje. Sutra nećeš moći da ustaneš.”

Kupovina.

“Kupi mi ovo. Hoću i to. “

Prepoznajete li se u nekoj od tih situacija?

Ukoliko imate dete izazovnog karaktera (naročito ono koje je visokosenzitivno) intenzitet  kod ovih situacija je povećan bar na kvadrat.

Iako ne postoji univerzalni savet koji će vam pomoći da zauvek rešite ovakva natezanja, u ovom tekstu ću vam opisati dve korisne tehnike koje nama nekad pomažu u tim situacijama.

korisne tehnike za decu

Dve korisne tehnike za svakodnevne izazove sa detetom

1. “Kupi mi to. Hoću i ovo!”

Kada je kupovina u pitanju, zavidim ljudima koji žive na selu.

Jedna prodavnica eventualno na kraju ulice i to je to. Sve same kuće, bez ijedne mamipare na vidiku.

A kad dete ne vidi šta bi sve želelo da kupi, retko i traži.

Eventualno kad mu se prijede sladoled, pa ciljano idete po njega u prodavnicu.

Mi živimo u blizini velikog bulevara. Tu šetamo, tuda prolazimo gde god da krenemo.

Put do vrtića je prepun prodavnica, kafića, poslastičarnica.

Ne mogu da vam opišem te izazove. I za njega, a bogami i za mene.

Da li će igračku, da li će slatkiš, sladoled, kokice?

Šta on zna šta znači da nemam para, ili da je već pojeo jedan sladoled. Plavi Frikom frižideri na sve strane. Sve šareno, sve mami da trošiš pare.

U fazi vrhunca preplavljivanja i tantruma, neki od najjačih “ispada” su mu bili baš ispred tih frižidera i silnih trafika.

Uf, bilo je to baš puno vežbanja strpljenja i postavljanja granica.

I onda sam negde naišla na jedan zanimljiv predlog.

Kad on kaže “kupi mi ovo” ja mu odgovorim:

“Važi. Stavićemo na spisak!”

Dakle, on dobije ono što mu najviše treba:

Ne kažem mu NE.

To NE je kod visokoizazovne dece poseban okidač za burne reakcije.

Ja mu suštinski kažem DA, samo odložim tu kupovinu.

U početku sam to kao upisivala u telefon u neki zamišljeni spisak. Par puta je i tražio da mu pokažem, pa sam mu otvorila neku poruku.

Vremenom ga nije ni interesovalo da ja to zaista zapišem. Samo da kažem da sam “stavila na spisak”.

Znao je da se zanosi, pa je onda posle jedne stavke nastavljao:

“Stavi na spisak i ovo, i ovo, i ovo…”

“Da, da. Evo sve sam zapisala.”

Ono što mu je važno je da oseća da je po njegovom, da ga nisam odbila.

Većinu tih igračaka u trenutku i zaboravi da je spomenuo.

Tehniku sam spomenula nekim poznanicama i puno im je pomogla u sličnim situcijama.

Imam samo dve napomene:

  1. kod neke dece će zaista biti važno da zapišete to što su vam rekla. Vi najbolje znate svoje dete! Kod starije dece možete posle sesti i pregledati spisak, pa izbacivati stavku po stavku. Tako ćete ga učiti tome kako vremenom neke stvari prestaju da nam budu važne i kako je OK pustiti ih.
  2. ova tehnika neće uvek upaliti! Kada već krene tantrum ili preplavljivanje, ona će biti samo još jedan okidač više. Ili kada je umoran, gladan, i sl.

dete besni

Da li je to u stvari laganje deteta? 

Ne. Prvi put sam mu objasnila da nemam para i da ću staviti na spisak, pa mu kupiti kad budem zaradila.

Posle je bilo dovoljno da samo kažem “staviču na spisak!”

Ukoliko imate dete kom je dovoljno samo da objasnite kako u tome trenutku nemate novca, super. Mom detetu racionalno objašnjenje nije dovoljno!

Kako je on već za 5 minuta zaboravio i tražio nešto novo da mu se kupi, kupovina najčešće nikad nije ni došla na red.

(Osim kad je u pitanju nešto što mu baš baš znači. To smo mu posle uglavnom i kupili.)

Dakle do kupovine često ne dođe ne zato što ga lažem, nego zato što on u stvari nešto posebno ni ne želi tu neku igračku i zaboravi je već za 5 minuta.

2. “Neću da spavam!”

Moj zvrk je u širem okruženju bio poznat kao najveća nespavalica. Ajde što u prvoj godini nije spajao više od 2h u kontinuitetu, nego je i uspavljivanje trajalo satima.

Sećam se da smo sa ritualima uspavljivanja kretali još u 20h. Zaspavljivao je možda tek oko 23h, i to na kratko. Pre ponoći bilo je bar dva buđenja.

“Bože, šta nam ovo veče donosi?” pitali smo se svaki dan.

To je trajalo bar 2,5 godine.

Nije ni čudo što je moj tekst o bebinom spavanju jedan od najčitanijih na blogu, i često prvi kog Google izbaci kada se raspitujete o bebinom (ne)spavanju.

Sada zaista spava čvrstim snom i spava duuuugo, ali nam je uspavljivanje i dalje povremeni problem.

Prepun je energije, igrao bi se.

Treba mu dosta sna, a ne voli da spava!

Ubitačna kombinacija.

To je tako kod visokosenzitivne dece. Još plus što to podrazumeva tranziciju, a one njima teško padaju.

Prelazak sa jedne aktivnosti (npr. kupanja, igre, crtanog, čitanja) na drugu (spavanje) je njima velika promena.

Za te prilike ponekad nam pomogne ova aktivnost:

“Laku noć, telo!”

Dok ležimo, idem redom od glave i blagim pritiskom (kao masažom) želim “laku noć” svim delovima tela:

“Laku noć glavo, laku noć čelo, laku noć uši, laku noć okice….”

I na kraju blagim prelaskom od glave do stopala kažem:

“Laku noć, celo telo. Laku noć, celo telo.”

Šta se u stvari postigne ovom vežbicom?

Njegovu pažnju usmerim na “sada i ovde”. A blagim dodirima/masažom kao da ga malo i opustim.

Ni ova tehnika ne pomaže uvek. Kad pundravci uđu u guzu, nekad im ništa ne može pomoći.

No, ima večeri kada nam je ovo ritual posle kod odmah zaspi.

beba neće da spava

A sad vi?

Imate li vi neke korisne tehnike koje vam pomažu u navedenim situacijama?

Ukoliko probate ove koje sam ja opisala, javite da li su vam pomogle.

17 thoughts on “2 korisne tehnike za svakodnevne situacije sa detetom

    1. Nije laganje – ja sam prvi put objasnila da sad nemam para i da cu staviti na spisak, pa kasnije kad budem mogla. To kasnije uglavnom nije doslo, jer je za 5 minuta vec trazio nesto drugo. Hvala na ovom pitanju. Ispravicu gore u tekstu da bude jasnije.

  1. Moje dete(6godina) jako ne zeli da spava uvece. Tako je od rodjenja. Kad spomenem da se peru zubi i tusiranje- bas tad je vreme za igru, bas tad se setio da nije vecerao(a jeste), zaboravio je da nacrta nesto,… Ima 1000 izgovora. Kada legne vrti se non stop, mrda noge, lupka u nesto, rukama se igra i …
    Pokusavala sam svasta, lepo i grdnju i pretnje i ono sto najčešće upali je da mu kazem da prestane da se vrti i da lezi mirno. Kad se umiri zaspe za manje od 5 minuta. Dok se taj trenutak sa mojim zapovedanjem ne desi, mogao bi da se uspavljuje 3 sata. Sad je veliki pa i mama uziva u citanju Ćopića pred spavanje i to ga umiri. Dok je bio manji bila je prava muka uspavati ga.

  2. Isprobacemo tehniku sa spiskom 👌a sto se tice uspavljivanja, kada je pocela sa odbijanjem da ide na spavanje ja joj kazem da ustvari ne ide na spavanje vec da odmara noge, da za sutra bude spremna za igru. Tako da sada idemo na odmaranje nogu 😉😊

  3. Odličan tekst. Mislim da je najbitnije što više razgovarati sa detetom i objašnjavati mu postupke što više. Recimo:”Mislim da je jedan sladoled dovoljan, da te ne bi bolelo grlo, jer tada ćeš morati da ležiš kod kuće, nećeš moći na igralište sa drugarima,…” Ili : “Ako kupimo kokice, nećemo imati dovoljno za sladoled, pa izaberi šta želiš…” Ili to odlaganje, to nije loše. Mi naručujemo robu iz supermarketa, pa joj onda kažem :”Kada budemo poručivali, napisaću im da i to donesu” (nešto donesu, nekad “zaborave” ili in je “nestalo u prodavnici, pa ćemo sledeći put”)
    Slično je sa uspavljivanjem: “Mama je umorna i ide da spava, ti ako želiš samnom da ideš da ti čitam priču za laku noć, hajde odmah. Ako ne želiš, ti ostani, ali ja svakako moram da gasim TV i svetla…” i odmah se, naravno odluči da ide u krevet. Možda je lakše kada su mlađi (Jovana tek na jesen puni 3), ali i u kontaktu sa drugom decom, čini mi se da je najbitnije “zapričati ih” nekako, navesti ih pitanjima na drugu temu i sl. Samo treba strpljenja i mašte 🙂

    1. Svakako. Objašnjavanja, davanje mogućnosti da bira i sl. se uvek preporučuju. Mom detetu to retko odgovara, pa moram da dovijam sa kojekakvim igricama 🙂 I ovo što kažeš “zaborave, nemaju” – ja to takođe podržavam. To su tzv. bele laži koje realno sa decom moramo nekad upotrebljavati, kod stvari koje nisu bitne a npr. nam pružaju mogućnost da izbegnemo natezanja i tantrume. Kasdnije ih valja što manje koristiti jer ako nas provale da lažemo možemo samo poslati pogrešnu poruku da je laganje ok. Mislim da to ide sa nekom roditeljskom intuicijom, naročito onda kada kao kod tebe vidiš da pali i da je skroz smisleno.

  4. Moj decak (10 god) kada je bio mladji, uvek je nesto zeleo da kupi, najcesce sta prvo ugleda od omiljenih igracaka… Onda sam mu jednom rekla, ok, moze, sledeci put cemo poneti parice iz tvoje kasice, pa mozes da kupis. Molim te, opomeni me, da ne zaboravim 😉 Do sledeceg puta je on zaboravljao… Naravno, bitne igracke je dobijao, ali ne odmah cim pozeli, dogovarali smo se. Mladji sin (3 god) je, naravno, drugog karaktera i temperamenta, pa kod njega imamo razlicite reakcije. Probacu ovu tehniku spiska 😉
    Hvala ti, Aleksandra! Tako si nenametljiva svojim savetima, ne stvaras utisak da si najpametnija u odnosu sa decom. Malo mi smetaju oni koji se bave edukovanjem roditelja, a u tekstovima nikad nijedne greske u odnosu sa svojim detetom, sve su u svakom trenutku postupili kako treba. Em nam nije lako kao roditeljima, em se nadje neko savrsenstvo od majke, pa se onda pitas, jaooo, sta ce biti od moje dece 😆 Zato volim da citam tvoje tekstove, jer si iskrena do koske. Pozdrav!

    1. Hvala puno <3 Svako ima drugaciji pristup, pa kome šta odgovara. Mene prate baš ljudi kojima odgovata što delim i svoje iskustvo, izazove i greške.

  5. Rutina pomaže puno, kod nas je to večera sa crtanim na televiziji jer na YouTube-u menja sam i može beskonačno dugo, čim krenu reklame posle Pepe ja promenim kanal na neki “ozbiljan film” i kažem da je prošla Pepa. Kupanje, pranje zuba i oblačenje. Čitanje uz “specijalnu lampu” tj prigušim svetlo da se pripremi za spavanje. Sad smo u fazi “neće” pa je celi dan izazov 😄čitanje i lampa su nas spasili, obavimo i predstavu senki usput(voli da učestvuje i sam) Sam legne posle sivih “pročitanih” knjiga. Uzrast 2god

    1. Rutina je jako važna, naročito kod visokosenzitivne dece. Nama dugo nije bila dovoljna, ali evo dočekasmo i mi da je nekad i danima samo ona dovoljna da zaspi za par minuta 🙂

  6. Ja ih imam takve dve. Jednu od 3 i jednu od 4 godine. Za kupovinu uvek imam recenicu nismo se dogovorile i uglavnom upali. Priznajem da ponekad popustim, ali cesto upali taj obrazac da kupujemo samo ono sto se prethodno dogovorimo. Sto se tice spavanja, starijoj treba puno sna, a za nju je to gubljenje vremena. Cim se smiri, zaspi u sekundi ali to nekad ume da se pretvori u veliku nervozu.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: