Lekcije roditeljstva koje mi pomažu da živim generalno kvalitetniji život

On spava. Toliko sam čekala da se to napokon desi. Puno je stvari koje treba da uradim: ručak, moja najnovija serija, trbušnjaci, društvene mreže.

Prošlo je već 20 minuta, evo mene još uvek ležim pored njega. Gledam ga i razmišljam o svemu što sam naučila od tog malog zvrka, о svemu važnom što sam kao majka ja njega naučila i o tome kako je to sve zajedno iz korena izmenilo moj život. Kroz glavu mi prolazi ona rečenica koju mnoge mame tako često ponavljaju:

„Ponovo sam se rodila sa detetom!“

 Jesam. Njegovim dolaskom na svet rodila se jedna moja nova uloga koja je zasenila sve ostale i krenula da zrači tom svojom novopronađenom snagom i važnošću. Međutim, iako su sve druge uloge podređene toj roditeljskoj, one i dalje nastavljaju da postoje i ja ne želim potpuno da ih izbrišem. Ja sam i dalje žena, ja sam supruga, drugarica, ćerka, sestra.

Roditeljstvo ne treba da postane jedina svrha života. Roditeljstvo je najvažniji, ali ne i jedini smisao života i ono u stvari oplemenjuje sve druge životne oblasti jedne osobe.

Roditeljstvo me je obogatilo.

Roditeljstvo me je pročistilo.

Ali ono me je i naučilo kako da na najbolji način kombinujem sve svoje važne životne uloge i kako da iz dana u dan izrastam u snažniju osobu, koja brine o svojim najbližima, ali i o sebi.

Ovo su lekcije iz roditeljstva koje ja primenjujem u svakodnevnom životu, i tako ga činim privlačnijim mestom za življenje. Za sebe i svoje najbliže.

Dajmo i vratiće nam se stostruko.

Svi težimo da budemo voljeni, da dobijamo pažnju i lepe gestove od drugih. Međutim, tek kad postanemo roditelji shvatimo šta zaista znači bezuslovna ljubav. Kada daješ da bi dao i da bi drugo biće učinio srećnim, ne razmišljajući pritom da li treba i kako treba to da ti uzvrati. A kad te dete nagradi osmehom, ili rečenicama „Ja srećan“ ili „Ja voli mamu“,  shvatiš da to sve itekako vredi.

Tako bi trebalo da bude i sa drugim ljudima. Mali znak pažnje, toplina ili razumevanje u pravom trenutku nekome može biti dovoljan izvor snage i podrške.

Sreću uvek možemo pronaći, barem u deliću onoga što imamo.

Iako jednim delom ulogu u našem životu igra sudbina/Marfi ili kako god ga nazvali, verujem da veliki deo sreće i mi sami stvaramo. Dok sam bila mlada sreću sam jurila i tražila često na mestima gde nije ni postojala.

Ja svoju sreću sada pronalazim svaki dan.

U sebi, u svojoj porodici, u svim malim stvarima koje novi dan donosi. U tome što smo svi zdravi. U momentima kada zajedno uživamo u tišini. U lepim komentarima i rečima podrške koju dobijem nakon što napišem neki tekst.

Lepota je u jednostavnosti.

Iako mnogima ovo deluje samo kao fraza, roditeljstvo te zaista uveri u istinitost te tvrdnje. Nisu potrebni filmski izlasci, nezaboravna putovanja ili unapređenja na poslu, da bih rekla da je moj život vredan življenja.

Smisao mu daju dani kada je sve išlo po planu i kada nije bilo prevelikih izazova.

Dani kada smo delovali usklađeno i kada smo uspešno savladali neki skok u razvoju.

Dani kada nas zvrk zarazi svojim osmehom ili zagrljajem.

Zašto to ne primeniti i sa ostalim ljudima? Kažu da „su reči nekad suvišne, ali zagrljaji nisu“. Zašto onda toliko štedimo zagrljaje?

Ja odlučujem da ne čuvam škrto ni njih ni svoje osmehe. Pa kad mi npr. frizerka kaže da delujem baš srećno i da vole da me slušaju dok im sve uz osmeh pričam, učim da kažem sebi: „Današnji dan je bio baš lep!“

Učimo svaki dan. Dok god smo živi.

Zaboravimo ono: „Ja sam takav i neću se menjati!“. Takvo razmišljanje koči. I vas i osobe koje dele život sa vama. A ako ste roditelj, takav stav će ponajviše kočiti vaše dete.

Svi saznajemo nešto novo svaki dan. Od starijih i iskusnijih, ali i od onih koji su kalendarski na mlađem uzrastu, ali po čistoti i mudrosti često na mnogo višem stupnju razvoja od nas samih.

Odrasli život sa sobom nosi puno novih zahteva i neretko učini da se udaljimo od sebe i onoga što za nas predstavlja harmonija. Ako se otvorimo mogućnosti da do poslednjeg dana uvek možemo nešto novo naučiti, život će nam iznova dobijati smisao i sjaj.

Ne možemo sve sami.

Da, mi najbolje znamo šta je nabolje za naše dete. Mi najbolje znamo šta je najbolje za nas same, za radno mesto na kom se nalazimo, u kuhinji u kojoj kuvamo.

Osim kada shvatimo da nekad i nije tako.

Hajde da ponekad delegiramo neke svoje uloge i zaduženja. Saslušajmo, otvorimo se za nove mogućnosti. Priznajmo da s vremena na vreme svi osetimo beznadežnost i da nam tad treba pomoć bližnjih. U roditeljstvu, braku, na poslu. Gde god.

Ljudi oko nas zato i postoje. Da sa njima podelimo lepa osećanja, ali i da im se obratimo za pomoć onda kada nam zapne.

Za bolji i lepši život svih nas!

Kada je podrška u pitanju, a ona koja je vezana za izazove roditeljstva, u ovom i u ovom tekstu sam vam ranije već spominjala da Rosa otvara škole roditeljstva u kojima roditelji mogu dobiti podršku i bitne informacije tokom trudnoće i prvih godina detetovog života. U toku 2016. godine otvoreno je pet takvih škola, u sredinama u kojima nije postojao ovakav vid podrške. U 2017. godini ova akcija se nastavlja, tako da će roditelji iz Sjenice, Svilajnca, Bojnika, Batočine i Srpske Crnje takođe moći da koriste ovu uslugu.

Ukoliko ste u mogućnosti iskoristite ovakav vid podrške.I zapamtite da:

Niste sami u problemima.

Ali, isto tako ne možete uvek i sve sami da rešite.

Podelite sa drugima svoje probleme, pitajte, saslušajte!

 Tekst je nastao u saradnji sa kompanijom Rosa.