Lepota je u oku posmatrača (utisci sa putovanja po Austriji)

Koliko često ne vidimo detalje od celine?

Stvarnost od sopstvenih emocija i očekivanja?

Sunce od oblaka koji će brzo proći, a mi ipak odustanemo od njega?

Neotkriveno bogatstvo od sigurnosti u koju smo se ušuškali? Ili neželje da promenimo perspektivu?

Ponekad nam je lepota odmah ispred nosa, a mi je uporno tražimo na drugom mestu. Pa je neretko propustimo i žalimo “Eee, da smo”. A mogli smo, ali to dozvolili nismo.

A dođu trenuci i kada vidimo tu lepotu, ali ne u njenom punom sjaju. Ne posvetimo joj se dovoljno, već je samo površno obradimo. Ne upijemo svaki njen detalj, pa ne uživamo potpuno u datom trenutku, a da toga nismo ni svesni. Jer, samo je to način da ta lepota živi večno u našim sećanjima. Ovako lako izbledi i brzo bude zamenjena nekim drugim celinama, na prvi pogled prijatnim za oko.

Tako je i sa fotografijama na putovanjima. Svi volimo da se slikamo ispred poznatih građevina i tako podelimo sa drugima gde smo bili i šta smo videli. I to je ok. To su lepe uspomene. Međutim, da li je to dovoljno? Koliko dugo ćemo u tom slučaju pamtiti i sve one sitne momente koje smo doživeli pre i posle tih poziranja, kao i emocije koje smo iskusili videvši neki detalj na istoj toj građevini ispred koje smo se fotografisali?

Ja volim da fotografijom zabeležim te emocije i doživljaje i tako ih sprečim od padanja u zaborav. Poniznost koju sam osetila ispred veličanstvenog dvorca, smiraj i sreću kada me je pomazio sunčev zrak koji se promolio između drveća, osećaj besmrtnosti skulptura koje odolevaju vremenu, sreću mog malog zvrka dok je trčao po vrtovima ili seo da se igra posred pešačke staze u stranom gradu.

To su te “sitnice koje život znače” o kojima svi pričaju, iako ta fraza možda već otrcano zvuči. One su upravo te koje nastavljaju da inspirišu čak i kada se vratiš sa putovanja, pa na primer sedneš da napišeš ovakav post. I onda ih ponovo proživiš i kreneš da planiraš naredno putovanje. Barem u mislima i u svojoj mašti.

Nadam se da ćete uživati u fotografijama.

Da li vi primećujete detalje na svojim putovanjima i da li imate neki mehanizam da ih sačuvate od zaborava? Volela bih znati, podelite ih sa mnom.

Do sledećeg posta srdačno vas pozdravljam.

PS – Ukoliko želite da saznate pet činjenica koje možda niste znali o Austriji, pozivam vas da pročitate prethodni post

DSC_0626_FotorDSC_0565_Fotor DSC_0343_Fotor

DSC_0483_Fotor DSC_0491_Fotor DSC_0575_Fotor

DSC_0479_Fotor DSC_0526_Fotor

DSC_0468 DSC_0477 DSC_0571_Fotor

DSC_0368_Fotor

DSC_0619_Fotor1

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

4 thoughts on “Lepota je u oku posmatrača (utisci sa putovanja po Austriji)

  1. da li je to Schonbrunn ili mi se cini ;)) slike su divne!! i najlepse su takve, jer na kraju ti ostaje samo emocija i lepo (nadajmo se) secanje; a same znamenitosti, za nas koji nismo upoznati sa detaljima o njihovoj arhitekturi i proceni umetnicke vrednosti, nekako ipak izblede… Prelepooo!!

Volela bih čuti tvoje mišljenje: