May your feet take you where you heart wants to go

Ne znam kada je tačno počela moja negativna usmerenost na ljudska stopala, mislim da je to bilo još negde u detinjstvu. Nekako su mi za oči uvek zapadala stopala starih ljudi, znate ona sa crnim noktima koji delimično fale, i koje su verovatno izgubili dok su radili negde na njivi. I nikad ih više nisu povratili. Ne možeš a da ih ne primetiš. Jednom prilikom mi je neko rekao “takve ćeš nokte i ti imati kad porasteš”, i tu je bio kraj. Moja negativna uslovljenost na stopalo kao deo ljudskog tela je bila rođena! A da ne pričam o mislima tipa “nikad neću da odrastem, jer svašta ružno me tamo čekai”. U pubertetu je to naravno prešlo u nezadovoljstvo svojim stopalima, inače prosečnim, ništa posebno ružnim. Dođe leto, ja nosim isključivo zatvorene papuče i sandale. Zamislite tog samostvorenog hendikepa!

 

Neminovno je bilo da kod osobe vrlo brzo primetim stopala. Mogla sam tačno da opišem kakva stopala ima svaka poznata osoba u mom okruženju. Počela sam da izvodim i svoje teorije i podele stopala po kategorijama, i tako malo da zabavljam i zasmejavam svoje prijatelje. Spominjana su tu “tipično subotička stopala”, pa “muška/ženska”, “simpatična kaodečija muška stopala”, i sl. Sa ove distance tek sad vidim koliku zbrku sam imala u glavi dok sam bila pubertetlija (a i malo kasnije).
A onda sam počela da izlazim iz te strahomagle, i polako da shvatam da ima i puno ružnijih stopala oko mene, koje devojke ponosno prikazuju, ne bi li obule svoj omiljeni komad obuće. Pa zašto bih ja bila gora od njih? I zašto bih se uopšte opterećivala takvim detaljima? Te je moja rasterećenost stopalima napokon otpočela…

 

Pošto ih vodim svuda sa sobom, što ne bih zabeležila gde smo sve zajedno putovali… Putovanja na daleke destinacije, ili pak šetnja po gradu, ali u značajnim trenucima i sa posebnim osobama, zajedno smo prošli toliko iskustava. I zajedno postali puno bogatiji!

 

 

 

 

 

A i kad je dosadno, uvek su tu da mi pomognu sa idejama za razbibrigu.

 

 

A postoje i stopalca koja neminovno skreću pažnju na sebe kod svih ljudi, u bilo kom trenutku. Da ih cmačeš i igraš se sa njima, i iznova bivaš svestan koliko samo voliš njihovog nevinog vlasnika, za koga bi dao sve.
*Većinu fotografija možete videti i na mom Instagram profilu. Družimo se i tamo!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

24 thoughts on “May your feet take you where you heart wants to go

  1. Kao da čitam neki svoj post :))))
    Hoću reći da smo prošle iste faze sa stopalima, jedno što stvarno ne znam šta su tvoja tražila u obući sa zatvorenim prstima ( ovde mi treba onaj smajli što se češka po glavi).
    A ova poslednja su…..CMOOOOOOOK ♥

  2. Mnogo ti je slatka ova pisanija o stopalima. Ja sam jedno vreme obraćala pažnju na to kako su nokti na nogama nalakirani ili kako ih devojke ponosno šetaju sa oljuštenim lakom.Tako da sam se zabavila čitajući tvoju priču o stopalima. Pozdrav.

  3. E ovdje sam se pronašla. Inače, moj kompleks nije bez razloga, zaista imam ružna stopala sa onim drugim prstom malo većim od palca. Ali sam vremenom naučila prihvatiti na sebi ono što ne mogu promijeniti, pa tako sam i počela slobodnije nositi japanke i otvorene sandale i to još sa uočljivim lakom na noktima. Šta mogu, nisam ih ja birala. A kad gledam tvoja, to su ona stopala na koja sam uvijek bila ljubomorna i željela ista 🙂

  4. Procitala i sad proucavam svoja stopala 🙂
    BTW ni ja ih ne volim, mada ne mogu da kazem da sam uoznala zensku osobu koja voli svoja/tudja stopala.

  5. A sad sam se baš slatko nasmijala! 🙂 Znam sve o 'samostvorenim hendikepima', a ako malo počnem razmišljat o stopalima imat ću ih još! 😉 Zanimljivo je kako je dovoljna jedna rečenica tip 'takva ćeš stopala i ti imati..' da te obilježi za cijeli život! 🙂 Super ideja za fotkice i slažem se da su mala debeljuškasta, mekana dječja stopala nešto najslađe! 🙂

  6. Prosto je nevjerovatno koliko nas je sa istim nekim sitnim fobijama, da ih tako nazovem. Ja sam isto dugo smatrala da su moja stopala katastrofa, jer sam, generalno, vrlo koscata (stopala tek) i nosim 41, nekad i 42. Uzas. A danas, nakon svih tih godina skrivanja, nalakiram nokte u neku sik boju i setam svoje camce, neka ih, kome da smetaju ako meni ne smetaju?! 🙂

    Divan post! :-*

Volela bih čuti tvoje mišljenje: