Dok ovih dana oko sebe slušam uglavnom želje tipa „ne ponovila se“ ili „samo da ne bude ista“, ja razmišljam kako bih bila srećna samo ako život nastavi da ide putanjom kojom je krenuo.
Prethodna godina je baš bila uspešna za mene.
Naučila sam puno toga od svog deteta: kako da lakše podnosim nered u kući, kako da lakše podnesem ako nešto ne ide po planu (čitaj: da radim na svom perfekcionizmu), kako da budem razdragana i efikasna i posle samo par sati isprekidanog sna, kako da budem uspešna multipraktik mama.
Naučila sam kako uopšte nije teško (osećati i) reći „Hej, ja sam baš srećna!„, a da pritom nemam neke kule i gradove ili filmske doživljaje kojima bih obrazložila tu tvrdnju.
Proglašena sam za CCBNA oficijelnog blogera za 2016. godinu.
Krenula sa u profesionalizaciju svog bloga. Ostvarila sam saradnju sa nekim od bitnih influencera u zemlji (npr. Rosa voda, Novak Đoković fondacija). Krenula sam da se ozbiljno edukujem iz digitalnog marketinga i tako pronašla još jednu veliku ljubav u svom životu.
Nisam sela i napisala svoje planove za ovu 2017. godinu. Nisam ih ni nacrtala. Priznaću vam da ih nisam ni u glavi precizno definisala. Možda je to zbog toga što želim da u gotovo svim životnim oblastima nastavim putem kojim sam već krenula.
Međutim, u glavi jesam rezmirala najvažnije uvide do kojih sam došla u prethodnoj godini. Oni su praktično zaključci iz nekih od mojih tekstova koje sam pisala u toku ove godine. Ovom prilikom ih delim sa vama.
1. Ne razmišljaj toliko. Ne analiziraj previše. U svakom danu pronađi barem 5 minuta u kojima ćeš sama (ili sa bližnjima) onako istinski uživati u nekoj aktivnosti. Bez analiza, bez planova. Samo ti (vi) ovde u sadašnjosti.
2. Svi mi imamo neke strahove koji nas ponekad drže zakopane u mestu. Ako to traje dugo ili je intenzivno, onda se nešto ozbiljno mora menjati. Kada primetim da ne mogu da se pokrenem i da me nešto drži zakopanom u mestu, postaviću sebi pitanje: Čega se plašiš? To mi je već pola puta do promene.
3. Saška, ne možeš sve uvek imati pod kontrolom. Ne možeš uvek znati kako će se nešto u životu završiti.
Ono što možeš je da daš sve od sebe i da se posle ne kaješ zbog nečega što si mogla uraditi a nisi.
4. Postoje emocije koje su neprijatne, ali zdrave. Drugim rečima, koje su neizbežne. Takva je na primer tuga ili razočaranost. U redu je da se one dešavaju i ok je da se prihvate. A to ću uspeti ako se trudim da racionalno razmišljam i ako prihvatim da u životu ne može uvek biti onako kako bih želela. Naprotiv.
5. I kad ti je najteže u ovoj zvrkovoj „ne“ fazi, probaj da se setiš koliko on brzo raste i koliko je baš divno uživati u svakoj dogodovštini sa njim. Pa čak i kad je to učenje kako da poštuje pravila ili da izađe na kraj sa nezadovoljstvom i besom.
6. „Ne uznemiravaju nas ljudi i događaji sami po sebi, već naše viđenje tih stvari.“ Tvoja razmišljanja i tvoja očekivanja su ta koja te usmeravaju u životu. Ona su ta koja uzrokuju sve tvoje emocije i ponašanja. Potrudi se onda da te usmeravaju u pravcu prijatnih i funkcionalnih životnih događaja.
Nije do kosmosa, do tebe je!
Ovim je sve rečeno. Kad osnuješ porodicu, samo ova tri trčanja imaju smisla. I to ako predstavljaju onako neki lagani kas. Da imaš vremena da uživaš u njima i da se ne živciraš puno. I na kraju dana onda legneš zadovoljan i srećno utoneš u san.
15 Odgovor
„Nije do kosmosa, do tebe je!“ – e to je poenta svih ovih želja, planova, odluka koje traćimo za Novu godinu. Ovo ću na desktop da zalepim.
„Ne uznemiravaju nas ljudi i događaji sami po sebi, već naše viđenje tih stvari“…Dok nisam naučila ovu lekciju mogu slobodno reći da sam bila u zapećku…Srećna ti Nova! Želim ti još mnogo ovako divnih i motivacionih tekstova. I da svaki dan „legneš zadovoljna i srećno utoneš u san“. 🙂
Jeste, to je kljucna misao svega! Hvala na lepim zeljama. Uzvracam i dodajem jos puno lepih putovanja i upoznavanja sa razlicitim obicajima!
saljem ti na mail taj graficki citat, da ti se nadje 🙂
Od srca ti želim da nastaviš i dalje plivati putanjom koja te ispunjava i usrećuje <3 Vidi se da radiš ono što voliš, osjeti se iz svakog teksta, a i rezultati ne izostaju. Sretna vam 2017.! :*
Hvala na divni mrecima. Teraju me da idem dalje. I tebi od srca zelim jos puno inspiracije i uspeha!
Pitanje – čega se plašiš sam počela od skoro sebi da postavljam i shvatila da nisam ni znala koliko ne poznajem sebe dok nisam konkretizovala svoje strahove i izgovore.
Volim tvoje motivišuće tekstove, između ostalog, zbog toga što nisu nerealno i hiperbolisano optimistični. Volim tvoj realni, umereni optimizam. Mrgudu kao što sam ja su baš taman po meri.
Drago mi je da si ih bas tako opisala. Ja isto znam nekad da budem mrgud, i nikako mi ne prijaju „cvece prolece“ price. Nisu realne i nisu primenjive. Ne volim ni bespotrebna hejtovanja, naravno, jer tek ona nisu prakticna.
Od svega po malo je tu najbolje resenje. Bas kao sto je i u zivotu.
Fenomenalan tekst, kao i u vijek 🙂 Svaka rečenica je toliko jaka da čini priču za sebe <3
Divna si, Slavenka. Hvala ti puno na takvom zapazanju ?
Kad netko napiše nešto, što je ujedno i odraz mojih vlastitih misli, svaki put ostanem zatečena, kao da ih po prvi puta čujem i kažem sebi vidiš; to je to, tako treba biti, žena zna…:) Dokaz da koliko god nešto znamo, kad pročitamo ili čujemo od drugih uvijek drugačije rezonira u duši. Divna stvar <3 <3
Tu smo da se podsetimo. Jedni drugima smo psihoterapeuti ?
Pridružujem se ovom „Čega se plašiš…“ delu… Aktuelno je ovih par dana. i da, taman da iskoristim priliku da zahvalim obema-zahvaljujući komentaru ostavljenom Tebi, Aleksandra, sasvim slučajno, ali lepo iznenađujuće osvojila sam nagradu Krtića koju je Čarapice poklanjala. Eto, za početak par malih zahvalnosti!
Jaooj, pa ovo je predivno. Upravo to je najlepse u ovom blogerskom svetu – sharing is caring!