Osećanje krivice – 5 saveta za borbu sa njim

Osećanje krivice je nešto sa čim se često susrećem u svakodnevnom radu, ali i u privatnom životu kod dragih ljudi.

U našem jeziku krivica se često izjednačava sa grižom savesti. I taj termin baš slikovito dočarava krivicu: “grize me savest”, bukvalno me izjeda to što sam prekršio neki moralni zakon.

Kad pogrešimo i kad nas “grize savest” što smo nekome naneli štetu, uloga krivice bi trebalo da je u ispravljanju greške. Trebalo bi da nas ona vodi ka korekciji sopstvenog ponašanja i ka učenju iz grešaka.

A da li je uvek tako?

osećanje krivice

Krivicu treba razlikovati od kajanja

Navešću prvo jedan primer iz prakse. (Zbog zaštite privatnosti, neke detalje ću izmeniti)

Maloletni dečak, odličan učenik primernog ponašanja, ukrao je neku sitnicu u prodavnici. I Centar za socijalni rad i tužilaštvo su imali u vidu sve pozitivne lične i zakonske okolnosti u ovom slučaju, te je plan bio da se iskoristi mogućnost da se taj slučaj ne šalje dalje na Sud, već da se odmah izrekne neki vaspitni nalog (npr. društveno koristan rad u minimalnom broju sati).

Do razgovora u Centru dečak je od krivice završio u bolnici, jer je od silnog neviranja i griže savesti dobio napad slepog creva i druge stomačne probleme. Iako su razgovori u Centru i tužilaštvu bili izuzetno prijatni, i iako je upućen u minimalne posledice koje će trpeti, on je i dalje imao jak osećaj krivice, te je opet završio u bolnici.

Šta se to desilo sa njim?

Momak je bio u paklu krivice, a to je jedna izuzetno neprijatna i nezdrava emocija.

Bio je svestan da je pogrešio, ali na to on nije gledao samo kao grešku.

Video ju je kao greh koji nikako nije smeo da počini.

Nije mislio o olakšavajućim faktorima.

Njegove misli bile su usmerene isključivo na ono što je loše uradio i na to kako od toga “nema gore”.

I kad je telo počelo da se buni i da mu reaguje, ni to njemu nije bilo dovoljno da manje katastrofizira, već je osećao samo još veću krivicu.

Tako je upao u svojevrsno vrzino kolo.

Kako je mogao da reši to osećanje krivice?

To je mogao izmenom razmišljanja, i to u pravcu osećanja kajanja nasuprot krivici.

Kajanje je zdrava alternativa za osećanje krivice.

Konkretno, kod kajanja bi ovaj momak:

  • razmišljao da je sve “dosta loše”, ali ne i “najgore” ili da “je tu kraj!”
  • uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti (a samim tim bi sve odmah izgledalo “manje crno”)
  • prihvatio činjenicu da je pogrešio i tražio bi način kako to da ispravi.

Ta poslednje opisana proaktivnost je ključna kod kajanja.

Kod krivice ste zakopani u mestu, “izjeda vas savest” i ništa ne radite da ispravite grešku. Kod kajanja prihvatate da ste pogrešili i razmišljate kako da to nadoknadite.

Ovaj momak je u potpunosti sam bio odgovoran za počinjenu grešku. Međutim, u nekim drugim životnim situacijama u kojima još neko snosi odgovornost za nju, od krivice vi to ni ne vidite.

Kod krivice neretko odgovornost pripisujete samo sebi.

Kako se osloboditi krivice u svakodnevnom životu?

Prihvatite činjenicu da je ljudski grešiti.

Greške su neminovne.

Greške su život.

Ukoliko se vi uporno proklinjete što grešite, vi praktično od sebe tražite nešto što je nerealno.

Proverite okolnosti vaše greške

Nekad nešto uradite zaista nenamerno.

Nekad niste ni svesni posledica.

Ovo drugo je posebno važno kod dece. Oni još uvek uče o tome šta je moralno ispravno, a šta nije. Kad im posle učinjene greške još dodatno “nabijate krivicu”, umanjićete mogućnost da nauče nešto korisno iz cele priče.

osćeanje krivice deca

Proverite da li ste za grešku odgovorni samo vi

Ovo posebno dolazi do izražaja u međuljudskim odnosima, u timu, na poslu, u školi.

Kada zajedno pogrešite, poželjno je da zajedno i snosite odgovornost.

Promenite razmišljanja u pravcu kajanja

Kao što je prethodno navedeno:

  • umesto “katasrofa, kraj, nema gore!”, govorite sebi samo da “je loše” (ali, može i gore)
  • uzmite u obzir olakšavajuće okolnosti
  • pitajte sebe “Šta mogu da uradim pa da ispravim grešku?

Učite iz svojih grešaka

Kada na svojoj koži osetite posledice neke svoje greške, to je najbolja motivacija da nešto u životu menjate.

Oprostite sebi, izvinite se drugima.

Tako ćete samo porasti u očima, i svojim a i kod drugih.

A sad vi?

Da li vi kuburite sa osećanjem krivice?

Razlikujete li krivicu od kajanja?

Podelite sa mnom.

 

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

6 thoughts on “Osećanje krivice – 5 saveta za borbu sa njim

  1. Pored griže savesti velika je doza i opterećenja – šta će drugi o meni reći i šta će misliti. Postoji razlika između krivice i kajanja, a u situacijama kada postoji problem i probudi strašni osećaj krivice, kajanje ga jednostavo prati u stopu.
    Bila u jednoj sličnoj situaciji, nisam imala reči i hrabrosti samoj sebi da kažem upravo ono najbitnije – da je ljudski grešiti. Ali na svu sreću, prošlo je sve, iako je perod oporavka trajao dugo.
    Tekst je zaista poučan i odličan. Hvala. 🙂

  2. Osecanje kriviceza stvari koje su u sustini nnormalne,prate me od detinjstva i na zalost veoma mi je poznato kako lose deluje na telo i kako izjeda. Za sve je to zasluzan moj brat koji me je kinjio i ponizavao stalno.Odatle mi manjak sampouzdanja,deprsija,jaka anksioznostjer on je bio neko kome sam verovala.Kazu,prihvatanje e prvi korak.Priznala sam sebi i prihvatila,sada se pitam sta dalje…

    1. Ako problemi koje ste naveli ugrožavaju vašu svakodnevnu funkcionalnost, bilo bi poželjno da potražite i stručnu pomoć.

      1. Trazila..ali mi daju AD i lekove za smirenje.Od njih bude jos gore.Svi lece posledice,niko uzrok.Iskreno nisam ni ja znala(ili nisam sebi htelA priznati) sta je uzrok do skoro.

        1. Lekovi su ponekad potrebni da bi umirili i ucinili sposobnim za drugi deo – psihoterapijske razgovore. Na njih sam pre svega mislila. Nuzni su i oni kada se daju lekovi, a i bez njih.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: