Mentalna otpornost – kako “ostati normalan” nakon Covid-19?

Mentalna otpornost (rezilijentnost) je nešto što će nam svima trebati ovih dana.

Što bi se u narodu reklo: “samo da ostanemo normalni”.

Bilo da smo stručnjaci ili neko iz naroda, ovih dana niko nije ravna linija kad je u pitanju stres.

Kad se sve ovo završi, razlikovaćemo se samo po tome kako i koliko smo ostali “normalni”.

otpornost vanredno stanje

Šta je uopšte mentalna otpornost (rezilijentnost)?

Jednostavno rečeno, to je sposobnost osobe da se na adekvatan način izbori sa stresom.

Mentalna otpornost ne znači da ste nemi, bez emocija, da ste ravna linija. Naprotiv, znači da i vi proživljavate mnoge neprijatne emocije usled stresa, ali da posle nekog vremena ustajete i učite kako da se nosite sa stresorima.

Ukoliko očuvate mentalno zdravlje u ovim teškim danima to će automatski ojačati i vaš imunitet. Telo tada neće dobijati pogrešne signale “opasnosti” protiv kojih mora da se bori, pa će sve svoje snage moći da iskoristi za borbu protiv realnih opasnosti, kao što je npr. Covid-19.

Da li se mentalna otpornost može naučiti? Da.

Može li to lako i brzo da se nauči? Zavisi od osobe i okolnosti u kojima živi.

Korisne tehnike i predlozi za izgradnju mentalne otpornosti

Postoje tri oblasti u kojima je važno da imate barem minimalno zadovoljavajuću situaciju:

  1. Razumevanje i prihvatanje (onoga što vam se dešava)
  2. Igradnja veština za mentalnu otpornost
  3. Funkcionalan mindset (funkcionalna, racionalna uverenja)

Razumevanje i prihvatanje

Ako ne znamo šta nam se dešava, i zašto se to dešava, otvara se mogućnost da još više zglajznemo.

Tada lako sebi dodatno prebacujemo što se ponašamo na određeni način, ili što osećamo neke emocije.

Takođe, tada i neretko kreiramo nova neprijatna osećanja kao npr: bes, krivicu, depresivnost, itd.

Šta se u nama dešava u toku stresa?

Telo takvu situaciju vidi kao realnu opasnost i pojačano proizvodi stres hormon – kortizol.

Potrebno je raditi one stvari koje će umanjiti bespotrebnu proizvodnju tolike količne kortizola, tako što ćemo pomoći telu da proizvodi više serotonina – hormona koji umiruje.

No, pre nego što krenemo na priču o konkretnim tehnikama, želela bih da napomenem još dve stvari.

Prvo, nemojte zaboraviti važnu vezu između našeg tela i uma. Drugim rečima, između našeg fizičkog i mentalnog zdravlja.

Ovih dana posebno će biti važno da ne zaboravite da obavljate i neke fizičke aktivnosti u izolaciji. Poznato je da upravo one direktno proizvode dosta potrebnog serotonina.

Mnogo dobre i efektivne vežbe su sa PE Joe. Zanimljiv je toliko da i deca vole da vežbaju sa njim.

Preporučujem i Ankicin profil na Instagramu – ovih dana postuje zanimljive kućne treninge koje možete kući raditi sa predmetima koje imate u sobi.

Takođe, važno je ne zaboraviti priču o emocionalnom prejedanju. Stres je kod mnogih dušu dao da imaju izgovor za tovljenje i prekomerno konzumiranje nezdrave hrane. O toj vezi sam više pisala u ovom tekstu.

Drugo, mnogo važno:

neka vam osnovno i početno pravilo ovih dana bude #samoneznopremasebi.

Nigde ne žurite.

Ništa ne morate (pored posla i dečije kućne škole, naravno).

Sat po sat, dan po dan.

Modus: autopilot.

U redu je da vam deca nekad veći deo dana (ovih dana) provedu uz tv. Ok je da ponekad viknete na njih.

Da budete neraspoloženi. Da ne kuvate ceo dan zdravu hranu.

Svi ćemo imati takve dane.

Vanredno stanje u državi sa sobom nosi i vanredno stanje u nama.

mentalno zdravlje covid19

Izgradnja veština za mentalnu otpornost

Kad prođe neko vreme, bilo bi dobro da posle tog prihvatanja i življenja na autopilotu direktno poradite na svojoj rezilijentnosti.

Dakle, da se posvetite izgradnji konkretnih veština koje će vam u najvećoj meri pomoći da “ostanete normalni” kad sve ovo prođe.

Evo nekih predloga, za oblasti koje su najvažnije:

Samosvesnost/samopouzdanje

U ovakvim danima kada smo usmereni samo na negativno, mnogo je važno da ne pobegnemo od sebe i onog vrednog u nama.

Mnogo je važno ne zaboraviti svoje snage i vrednosti, ili ih baš ovih dana pronaći, ukoliko ih ranije nismo bili svesni.

Jedna od vežbi u mom Dnevniku srećnog odrastanja Naša avantura tiče se baš toga, i ovom prilikom je za vas otkrivam:

Uzmite papir i podelite ga na 4 dela. Nekad to bude kao vaš mini grb, vaša lična reklama samopouzdanja.

Popunite ga po sledeće 4 teme:

  1. Moje 3 dobre osobine
  2. 3 kvalitene veštine koje posedujem
  3. Moja 3 najveća uspeha u životu
  4. 3 dobra dela na koja sam ponosna/ponosan

Svrha

To je jedna od najvažnijih stvari koje svako treba imati definisane u teškim situacijama.

U čuvenoj knjizi Viktora Frankla – Zašto se niste ubili?  on objašnjava kako ga je upravo poznavanje svoje lične svrhe očuvalo živim u logoru.

On kaže:

“Šansu da prežive imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na smisao čije ostvarenje ih je u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je čekala s ljubavlju.”

Koja je to osoba koju jedva čekate da vidite kad sve ovo prođe?

Zadatak, putovanje, posao koji vas čeka?

Ne vraća vam se na posao koji ste imali pre Covid-19?

U svom online programu Upoznajte svoj potencijal u velikom delu obrađujemo baš tu temu. Pokušavam da vam pomognem da pronađete svoju svrhu kada je posao u pitanju i da kreirate posao u kom ćete uživati.

Ovo su neka od pitanja koja vam u toj potrazi mogu pomoći:

  1. Zbog koje aktivnosti ponekad zaboravite da jedete ili da idete u wc?
  2. Kad ne biste morali da zarađujete (a pritom nemate dozovlu da putujete, lenčarite kući) u kojim biste to aktivnostima provodili vreme?
  3. Kada biste dobili milione na lutriji na šta biste ih potrošili? (I ovde računajte da već imate kuću, hranu, naputovali ste se. Misli se na konkretne aktivnosti, ulaganja).

otpornost covid19

Takođe vam može koristiti da pronađete smisao ovog virusa Covid-19.

Svakako da nam nije trebao i svakako da je užasan po svim osnovama.

Ali:

Šta nam poručuje ovaj virus?

Kada je u pitanju čovek, čovečanstvo, odnosi među ljudima, odnos prema prirodi?

Kad sve smestimo u neku definiciju i definišemo smisao, verovatno bar na trenutak osetimo olakšanje.

Čovekova potreba za smislom, završnicom i davanjem definicije svemu je nešto što čemu već vekovima pridajemo veliku važnost.

Pažnja/fokus

Nikad nije bilo toliko bitno da budemo u sadašnjosti.

U vanrednom stanju kada smo kroz strah i brigu uglavnom usmereni na budućnost, mnogo je važno osvestiti sebe i svoje telo u sadašnjosti.

To je ono na šta jedino trenutno možemo uticati.

Kada pažnju fokusiramo na sadašnjost, manje ćemo brinuti o budućnosti ili žaliti za prošlošću.

Ovde u obzir dolaze sve vežbe koje se tiču disanja, meditacije, mindfulnessa, yoge.

Početnik ste u svemu tome?

U ovom tekstu sam pisala o jednostavnoj tehnici disanja koju možete primeniti već danas.

Ovaj i ovaj tekst vam pomažu da kao početnik krenete sa mindfulnessom.

Preuzeto sa rachaelkable.com

Marijana u ovim danima redovno drži besplatne yoga časove za odrasle, ali i za decu iznad 4 godina. Sve info kod nje na profilu.

Odnosi sa drugim ljudima

Društvena smo bića.

Iako nikad nije bilo teže održati kontakte sa drugim ljudima nego sad u izolaciji, istovremeno nikad nije bilo važnije ni da ih ne izgubimo.

Potrebno je samo prilagoditi ih novonastaloj situaciji i filtrirati.

Šta pod tim podrazumevam?

Jednostavnu stvar:

neka vam kliktanje unfollow i mute dugmeta bude svakodnevna zanimacija ovih dana.

Svi sad pametuju. Mnogi pokazuju veliki stepen netolerancije i nerazumevanja u panici.

Nečiji sadržaj vas može samo još više uznemiriti.

Ja sam dosta ljudi otpratila u prethodnim nedeljama, jer želim da mi feed na društvenim mrežama pomaže da lakše preživim ove dane, a ne da mi u tome odmaže.

Kako smo osuđeni da sa ljudima komuniciramo samo online ovih dana, pomozite sebi da to bude samo sa onima sa kojima ćete “ostati normalni”.

Funkcionalan mindset

Iako je poslednje nabrojano, ovo je u stvari početna suština svega.

To kakav set uverenja i očekivanja imamo o sebi, životu i drugima je osnova na kojoj gradimo sve prethodno opisane veštine.

Ono što je važno da je su naša uverenja generalno u okviru “growth” mindseta. Drugim rečima, važno je da nismo rigidni.

Znači, da:

  • verujemo da su promene dobre i moguće
  • je važno da se menjamo i da učimo
  • su greške korisne i neminovne
  • učimo kako da na život gledamo optimistično (dakle, ne nužno i isključivo pozitivno)
  • prihvatimo da u životu nije sve “cveće proleće” i da je to skroz OK.

U velikom broju tekstova sam se bavila uverenjima, kako u sferi posla, odnosa, ličnog razvoja, roditeljstva. Tekstove možete pronaći na ovom linku. 

Još jedna stvar…

Iako ovo može zvučati izlizano i “pričam ti izlizanu površnu coaching priču”, ali verujte mi da nikada nije bilo važnije praktikovati zahvalnost. 

Da, baš sada kada se čini da u danu nije bilo ništa posebno na čemu ste zahvalni ili ponosni.

No, baš u ovakvim danima ova vežba na kraju dana kumulativno će direktno uticati na veći deo prethodno pobrojanih važnih stavki growth mindseta.

Ja već mesecima sebi svako veče dok uspavljujem zvrka postavljam ova dva pitanja i mnogo mi olakšaju san i povećaju smirenost i veru – u sebe i život.

zahvalnost

Za kraj…

Čvrsto verujem da u ovom tekstu imate sve što vam je potrebno da mentalno ojačate dok sav haos ne prođe.

I meni i moji čitaocima bi značilo da u komentarima napišete šta još vama pomaže da ostanete mentalno jaki u ovim danima.

Ostajte mi dobro.

S ljubavlju,

Aleksandra

Volela bih čuti tvoje mišljenje: