Partner ste nekome možda još samo sutra. Roditelj ste zauvek!

Istraživanja kažu da je razvod na drugom mestu po količini stresa koje izazove kod čoveka. Smrt bliske osobe, pa ide odmah razvod. U svakodnevnom radu iznova se uveravam u tačnost te tvrdnje, ali ne samo po osobe koje se razvode. Iako na prvi pogled to ne izgleda tako, nisu često oni ti koji tada najviše pate. Postoje mala bića koja prolaze kroz sve to sa njima, bez da imaju bilo kakav udeo odgovornosti u celoj priči. Pogađate – ta mala nedužna bića su njihova deca!

hands of couple who are in divorce

Sa jedne strane, ja razumem niz grešaka koji partneri prave u toku i nakon razvoda – prepuni su kojekakvih negativnih i intenzivnih osećanja, često i prevareni, izdani, napadnuti. Međutim, nikako ne želim da odobrim ili podržim te njihove greške, naročito kada se vremenom produbljuju i produžuju. A verujte, u većini slučajeva je tako.

Ako ste u postupku razvoda ili ste već razvedeni, pročitajte naredne redove. Iako mislite da sve što radite vi činite zbog najboljeg interesa deteta, verujte mi kada kažem da u razvodu vi uglavnom radite suprotno. Rasuđivanje vam je zamućeno od siline emocija koje su vas ophrvale i vi u stvari činite najčešću grešku u tim situacijama:

Ne razdvajate svoju roditeljsku od supružničke uloge!

Kao supružnici očigledno niste više mogli da funkcionišete i sa razvodom će se ta vaša uloga ugasiti, ali vašem detetu ćete uvek biti roditelj!

Na vama je da odlučite da li ćete svoje bivše životne uloge da podredite roditeljskoj, ili ćete nastaviti da činite suprotno.

Šta to sve u stvari znači?

Kada kažete nešto poput:

  • Neću dati potpis za pasoš jer hoćeš NAŠE dete da vodiš na more sa svojim/om novim partnerom.
  • Sad nećeš dobiti dete, jer prošli put nisi uopšte došao/la po njega.
  • Ne daješ alimentaciju, e sad nećeš ni dete da viđaš (kad se ionako ne staraš o njemu).
  • MOJE dete neće ući u kuću gde je on/a. (misli na novog partnera)

vi tada ne mislite na najbolji interes deteta. Vi reagujete iz nedovršenih a jakih osećanja prema svom bivšem partneru, a u stvari se svetite preko jedinog nevinog bića u celoj priči – preko vašeg deteta!

portrait of a sad and innocent girl

Dete nije krivo što vas je vaš bivši partner prevario/la.

Dete nije odgovorno za to što vas bivši partner više ne voli. Ili za to što ste se stalno svađali.

Niti za to što ste možda verbalno/ili fizički bili napadnuti.

Dete nije biralo vas. Vi ste njega stvorili!

A ne mislite na vaše dete ni u ovim situacijama:

  • Kada i godinu dana posle gubitka bilo kakvog međusobnog kontakta sa njim govorite nešto poput “On prvi treba da me nazove. On je mlađi!”
  • Ona (ćerka) prva treba da se javi. Ona je mene uvredila.
  • Nećemo se jedno vreme viđati. Nešto sam jako tužan i treba da se sredim.
  • Tvoja mama/tata je takav i takav.
  • Poruči mami/tati to i to.

Dete nije vaš poštar. Dete ne želi da ga uključujete u vaše razmirice. Detetu ne treba da uskraćujete sebe samo zato što se ne osećate “najbolje”.

Vaše dete vas treba kakvi god da ste. Kada biste ga pitali da li želi povremeno da vas viđa samo kada ste dobro raspoloženi ili često ali u svim vašim raspoloženjima, šta mislite da bi reklo? Ovo drugo, to je sigurno.

Nemojte detetu uskraćivati sebe ili drugog roditelja zbog ličnih nesuglasica.

Nemojte ga učiti nekoj lekciji tako što ga nećete viđati. Dete sigurno tada neće naučiti ono što mislite da bi trebalo. Jedina stvar koju će tada ta malena glavica zaključiti je ono najgore:

Moj tata/Moja mama mene ne voli!

Vaše dete vas gleda očima punim ljubavi i srcem punim željnog iščekivanja. Danas, sutra, za godinu dana.

Dete ne želi da bude deo vašeg problema. Ono želi da bude vaše savršeno rešenje.

Ono nastavlja da diše i raste pored vas. I dalje vas gleda kao svoje roditelje i ne želi da vas menja. Možda će burno reagovati kada shvati da se nikada više nećete pomiriti, ali budite tu da mu objasnite šta to znači.

Izjavljujte mu ljubav svaki dan. Govorite mu da se vi više ne volite, ali da ćete njega voleti čitav svoj život. Oboje. Njega. Bezuslovno, bez granica.

Dete je ono najlepše što ste zajedno stvorili. Nemojte ukaljati tu njegovu svetost!

portrait of a sweet little boy

 Družimo se i na Facebooku!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

6 thoughts on “Partner ste nekome možda još samo sutra. Roditelj ste zauvek!

  1. Teška tema. Ovo spada u one – nikad ne reci nikad – sfere života.
    Ljudi su ipak samo ljudi i sretala sam neke od kojih ovako nezrele reakcije nikada ne bih očekivala, ali život se desi, razvod se desi, emocije se dese.
    Ljudi ostaju u braku zbog dece, nekada se razvode zbog dece. Samo zaborave da treba da budu ljudi – zbog te iste dece.

    1. Nikad ne reci nikad, bas. Razvodi se desavaju jako cesto, jer realno toliko je puno kriznih momenata u razvoju braka. Sve zavisi koliko su supruznici jaki i spremni da ih resavaju.

      A to sto mnogi ostaju u braku zbog dece mi strucnjaci generalno ne podrzavamo, ukoliko to znaci da ima puno razmirica i sl. Postujemo parolu “bolje srecan razvod, nego nesrecan brak”. Bolje je i za supruznike i za decu.

  2. Vrlo velika tema za razgovor u više nivoa. Sve ovo što si navela je ključno za neki “normalan” rast i mentalni razvoj deteta, a što često u tim trenucima, negativnim emocijama nabijeni roditelji od sopstvenog “sebičluka” zaborave. Dete, vremenom, spozna sve samo , ali baš sve, u vezi roditeljskog raskida, naravno pod uslovom da se ne “indoktrinira” ni od jednog.

    1. Tu indoktrinaciju ste dobro primetili. Nazalost je veoma cesta, cak i na nesvesnom nivou roditelja. A svedok sam da ako ona traje godinama, dete nikako ne prodje dobro 😢

  3. Roditelji su u takvim situacijama pod jakim nabojem emocija i decu cesto i nesvesno koriste kao orudje za medjusobne razmirice i nesuglasice. Poenta je izdici se iznad toga i uciniti sve da se dete ne oseti ugrozenim ili odbacenim i da cak i u takvim okolnostima bude obostrano voljeno i usreceno.

    1. Upravo tako. Od sopstvenih emocija roditelji tada nisu ni svesni da su zapostavili osobu koju tada najvise trebaju stititi – njihovo dete.

Volela bih čuti tvoje mišljenje: