Perfekcionizam – kako sa njim?

Perfekcionizam je osobina ličnosti koja deluje kao da nas usmerava na uspeh i na pozitivne ishode, ali je on u stvari toksičan, sa dominantnom negativnom i pesimističnom orijentacijom.

Kako to, zapitaćete se?

Perfekcionizam se odnosi na postavljanje visokih ličnih standarda i ciljeva, zar ne?

Generalno je poželjno imati visoke standarde i izazovne ciljeve, jer tako možemo dosegnuti vrhunac svojih umeća i to u stvari govori o našem jakom karakteru.

Svi bi sebi trebalo da postavljamo izazove sa vremena na vreme, da bismo rasli kao ličnosti i da bismo dostigli svoj maksimum.

To je onda dobra stvar, zar ne?

Odgovor na prethodna pitanja je svakako jedno veliko DA.

Međutim, tu nije bilo reči o perfekcionizmu. Perfekcionizam podrazumeva postavljanje visokih ličnih standarda, da, ali NEREALNO VISOKIH standarda, koje teško da možemo postići. P

erfekcionista teži isključivo savršenim rešenjima i sve osim savršenog je neprihvatljivo i grozno.

Drugim rečima, u svetu koji je sve samo ne savršen, ljudi koji nose ovu karakteristiku teže upravo onome što ne postoji – savršenstvu! Obzirom da od sebe traže nešto što je nerealno i nemoguće, jel razumete sada u čemu je njihov problem?

 

Perfekcionista sa nesavršenim rezultatima

Šta se dešava kada perfekcionista postigne rezultate koji nisu savršeni (kao što to obično biva u ovom nesavršenom svetu)?

On obično razmišlja na dva nivoa:

1. katastrofizira povodom tih nesavršenih rezultata (Užasno je što nisam uspeo kako sam planirao. To je neprihvatljivo.)
2. procenjuje sebe u celosti na osnovu samo tog jednog rezultata svojih postupaka (Pošto nisam uspeo kako sam planirao, ja ne vredim kao osoba.).

 

Situacija postaje gora ukoliko i povodom nekog narednog rezultata perfekcionista sebi postavi nerealne ciljeve, a još gore je ukoliko je to povodom stvari koje smatra veoma važnim u svom životu.

Kako se neželjeni rezultati nižu, a pomenuti tip razmišljanja postaje sve dominantniji, ove osobe neretko počinju da se suočavaju sa brigom, strepnjom, stahovima pa čak i depresivnim stanjima.

Perfekcionista često nema veru u sebe i svoje potencijale. Niskog je samopouzdanja i samopoštovanja.

Prethodno opisana razmišljanja perfekcioniste su uopštena i ona se vrlo često dešavaju na nesvesnom nivou. Iz njih se produkuju i mnoga druga nefunkcionalna razmišljanja koja će vam možda biti bliskija ukoliko se pronalazite u grupi ovakvih ljudi:

1. Ne prihvatam nijedno sem savršenog rešenja.
2. Nikada ne bih smeo/smela da pogrešim.
3. Neću podneti ako u ovome ne uspem.
4. Ako u ovome ne uspem ja sam niko i ništa.
5. Ako tražim pomoć od drugih to znači da sam slab i nesposoban.
6. Sve u životu mogu sam/a. Niko mi ne treba.
7. Svi bi trebalo da me vole.
8. Iako sam se dobro spremao/la za ispit, sigurno ću pasti.
9. Uvek moram biti kadar/ra da ovo uradim.
10. Život mora uvek da mi bude prijatan.

 

Ako vam je blisko barem jedno od ovih razmišljanja, onda ste i vi kandidat za perfekcionistu.

No, nije sve tako crno. Ima pomoći da se izbavite iz tog „nerealnog savršenstva“.

Kako se može prevazići perfekcionizam?

Ako još uvek čitate ovaj tekst vi ste već prešli prvi korak u prevazilaženju perfekcionizma – prepoznali ste ga i sebi priznali.

Evo još nekih predloga kako na njemu možete poraditi.

Promenite perfekcionistički pogled na svet

Umesto gore pomenutih iracionalnih razmišljanja, sebi možete ponavljati neke od funkcionalnijih alternativa:

1. Niko nije savršen.
2. U redu je da grešim.
3. Ne moram biti savršen/a. (To bi bilo lepo, ali je nemoguće.)
4. Ako pogrešim/ne uspem to ne znači da ne vredim kao osoba. Ja sam samo živo biće i normalno je da grešim.
5. Ako zatražim pomoć, to nije dokaz da sam slab i nesposoban, već samo da ne radim sve jednako dobro (i da ne radimo svi sve jednako dobro).
6. Nemoguće je da sve u životu uradim sam/a i ok je da se ponekad obratim za pomoć.
7. Ne moraju svi da me vole. (To bi bilo lepo, ali je nemoguće.) Ni ja nemam podjednako lepo mišljenje o svima.
8. Ja ću dati sve od sebe i bilo bi baš lepo da postignem najbolje rezultate. No, čak i ako tako ne bude, neće biti kraj sveta. Biće samo neprijatno, ali preživeću.
9. Ono što mogu je da dam sve od sebe. Nažalost, to nekad neće biti dovoljno za ishod kakav sam zamislio/la, ali ja tu dalje više ništa ne mogu. Osim da prihvatim takvu realnost!
10. U redu je da postoje aktivnosti/dani koji nisu prijatni. Život nikome nije obećao da će ga maziti.

 

 

Promenite svoje perfekcionističke postupke

Ovo se drugim rečima zove izlaganje.

To znači da namerno pravite greške koje vas inače čine nezadovoljnima ili vam donose strepnju, ili da postepeno ulazite u situacije koje ste izbegavali iz straha da neće ispasti onako savršeno kako ste zahtevali.

Na primer:

1. Učite za ispit tako da ga položite sa nekom prosečnom ocenom. Namerno nemoje dati svoj maksimum.
2. Ostavite neuredan stan/sobu nekoliko dana.
3. Idite na neki formalni sastanak bez da ste se unapred pripremili za to šta ćete na njemu pričati.
4. Izađite namerno napolje sa neuklopljenom garderobom.
5. Svaki dan u narednih nedelju dana pitajte nekog za pomoć u nekim sitnim stvarima.

Nagradite sebe

Perfekcionisti su obično veoma strogi prema sebi. Vremenom lako mogu zaboraviti da uživaju u životu.

Svi bi trebalo da negujemo sebe ukoliko želimo blagostanje i osećanje zadovoljstva.

Zato bi valjalo da nagradite sebe sa vremena na vreme.

To može biti bilo koja sitnica koja će vam prijati, koja će vas opustiti ili učiniti zadovoljnim – idite u šetnju, idite u bioskop, odgledajte neki lagan film, izađite na večeru ili prosto napunite kadu i uživajte u toploj kupki.

Zvuče možda kao glupi saveti, ali ako ste perfekcionista priznajte:

Kada ste poslednji put sebi priuštili neko od ovih zadovoljstava?