Postpraznična depresija – šta je to i kako sa njom?

U sred smo zime. Za neke je to period pun porodične topline, bogate trpeze i najlepših događaja u toku godine. Snega, skijanja i svega što podseća na čistotu i zdrav umor.

Za druge su to pak dani hladnog vremena, sivila, velikih (pogrešnih) očekivanja i psihičkog umora.

Ako se pronalazite u drugoj grupi ljudi, moguće je da patite od postpraznične (sezonske) depresije.

postpraznična depresija

Kako prepoznati postprazničnu depresiju?

Postprazničnu depresiju zovu još i zimski bluz, a stručni naziv za to je sezonska depresija.

To je produženo osećanje tuge i depresivnosti koje se najčešće javlja u toku zime (kod malog broja ljudi i početkom leta).

Simptomi kreću da se javljaju kod nekih već u septembru/oktobru, a vrhunac najčešće doživljaju nakon novogodišnjih praznika.

Stručnjaci kažu da je januar najdepresivniji dan u godini.

Simptomi postpraznične depresije su isti kao i kod kliničke depresije:

  1. depresivno raspoloženje (tuga, osećanje praznine)
  2. gubitak interesovanja i zadovoljstva
  3. promene u telesnoj težini (gubitak ili povećanje)
  4. poremećaj spavanja (nesanica ili prespavljivanje)
  5. fizička usporenost ili uznemirenost
  6. osećanje umora
  7. osećanje manje vrednosti/krivice
  8. snižena koncentracija
  9. razmišljanje o smrti/samoubistvu

Najčešće se javlja kod žena i mladih. Dovoljno je da u nekom periodu imate bar dva ili više od ovih simptoma, da bi vam odredili dijagnozu sezonske depresije.

Da li je postpraznična depresija isto što i “klasična” depresija?

Depresija je depresija.

Može se reći da je postpraznična depresija specifičan vid depresije, koji se javlja u određeno doba godine, i sa novim godišnjim dobom (uglavnom u proleće) ona nestaje.

Dakle, ona je pre svega vezana za smenu godišnjih doba i javlja se u isto doba godine.

zima aleksandra birta

Šta izaziva postprazničnu depresiju?

Zimi su dani kraći i mračniji, a i više vremena provodimo u zatvorenom. Upravo je taj manjak izloženosti svetlosti jedan od glavnih razloga pojave ovog vida depresije.

Medicinsko objašnjenje je jednostavno: zbog manjka svetlosti manje se luči serotonin, koji je odgovoran za osećanje sreće i zadovoljstva.

Da bismo ga veštački dodatno proizveli mi pojačano jedemo hranu bogatu ugljenim hidratima (slatkiši, kolači, grickalice). I silni praznici i slave nam to u velikoj meri omogućavaju.

Onda dolazimo do mog omiljenog – psihološkog nivoa. 

Zbog te pojačane loše hrane, mnogi krenu da se goje ili im stane varenje. U oba slučaja, rezultat je isti – loše raspoloženje.

Malo ko spominje i druge okolnosti koje utiču na pojavu sezonske depresije, a ja sam sigurna da su i one važne:

  • previsoka očekivanja od praznika, pa razočarenje kad nije tako
  • pojačano osećanje usamljenosti (kod mnogih zbog pogrešnih vizija kako i sa kim treba da provedu praznike)
  • pojačana depresija nakon dobro provedenih praznika koji su gotovi
  • nezadovoljstvo svojim izgledom
  • pojačana inertnost
  • nedostatak korisnih aktivnosti (koji direktno utiču na smanjenje samopouzdanja).

Kako se boriti protiv postpraznične depresije?

Slede neki predlozi koje preporučuju stručnjaci, i naravno neki koje bih ja dodala.

Izlažite se više svetlosti.

Više izlazite napolje. Pojačajte svetlo u sobama. (Biće veći račun za struju, ali dobro sad. You win some, you lose some).

Ostavite delimično svetlo noću, ili ako nekako možete to automatski da podesite, pa da se uključi pola sata pre buđenja.

Depresija je najčešća ujutro. Ono kada “nemate želju da ustanete iz kreveta, jer ne vredi i sve je tako crno”.

Reorganizujte svoj prostor, tako da sedite/radite i sl. bliže prozoru i prirodnoj svetlosti.

U svetu postoje i specijalizovane svetlosne sobe za potrebe svetlosne terapije. Kod nas toga nema.

Možete naručiti i neke od svetlosnih vizira za ove potrebe, uz rizik da izgledate smešno:

svetlosni vizir

 Balansirajte vašu ishranu.

Mi u Srbiji se naročito ubijamo od loše hrane u decembru i januaru. Sve i da nemamo problem sa depresijom, detoks organizma nam je preko potreban.

U ovom tekstu sam pisala više o tome.

Više vežbajte.

Znam, teško je to raditi kad se učaurite u praznično lenstvovanje. Ali, vežbanje će vam povećati nivo izgubljene energije.

A još ako je napolju, dodatno će vaš organizam izložiti svetlosti.

Trudite se da u ovom periodu ne donosite velike odluke.

Razlog je jednostavan:

u depresiji vi niste u vrhuncu svoje produktivnosti i samopouzdanja.

Takođe, ukoliko ne uspete u tim nekim planovima, teže ćete podneti posledice zbog depresivnog, pesimističnog raspoloženja.

Pa ćete zbog neuspeha naravno biti samo još depresivniji.

Družite se više.

Posle praznika će vam možda prijati da se malo osamite, i to je ok. Ali, ako se to oduži, veća je šansa da vam se depresija samo još pojača.

Podrška bliskih ljudi će samo dodatno dizati vaše samopouzdanje i vraćati vam veru u sopstvene vrednosti.

Uprkos hladnoći šetajte što više sa prijateljima, idite u prirodu. Tako ćete ubiti dve muve jednim udarcem: umanjićete osećaj usamljenosti i više ćete se izlagati svetlu.

Pomozite drugima.

Koliko god paradoksalno zvučalo, kada pomažemo drugima, pomažemo i sebi.

Osmeh koji smo izazvali na tuđem licu utiče da se osećamo korisno i vredno. Neki bi rekli da je to sebično, ali ja sam pobornik onoga “ne postoji nesebično dobro delo”.

I to je ok.

Dodatna korist je kada usmerimo svoju energiju i misli na dobro koje činimo za nekoga, neminovno se diže nivo naše energije, naše samopouzdanje i vera u sebe i druge.

Učinite neki sitan gest pažnje za blisku osobu. Odnesite staru garderobu ili igračke u Sigurnu dečiju kuću, Svratište ili neku drugu organizaciju ili instituciju.

Ukoliko osećate da vas je postpraznična depresija ophrvala toliko da niste kadri da uradite ništa od ponuđenog, i primećujete da intenzivno gubite na funkcionalnosti, vreme je da pronađete nekog psihoterapeuta.

U Novom Sadu bih toplo preporučila Tim centar.

Savetovanje (uz minimalno učešće od par stotina dinara) možete potražiti i u NSHC Savetovalištu za mlade i u Savetovalištu Centra za ratnu traumu.

U Beogradu imate REBT centar.

Za ove probleme tražite pre svega psihoterapeute kognitivne orijentacije, jer je to pravac koji je najefikasniji u radu sa depresijom.

svetlo na kraju tunela

Da zaključimo…

Ovo nije bio moj tipičan tekst. U njemu nisam delila svoje lično iskustvo, jer ga po pitanju postpraznične depresije nemam.

Imam zato iskustva u stručnom radu sa njom.

Postoji još jedan sličan specifičan oblik – postporođajna depresija, koja se takođe javlja u određenom periodu, i o iskustvu borbe sa njom pričala je Vesna u okviru jedne od čitanijih #radimnasebi priča na mom blogu.

Uskoro objavljujem iskustvo jedne divne žene koja se borila sa tipičnom kliničkom depresijom. Sigurna sam da će vam i njeni saveti pomoći.

Do tada želim da vam poručim sledeće:

Niste sami u borbi sa depresijom u ovo doba godine. 5% svetskog stanovništva prolazi kroz isto što i vi.

Postoji puno stvari koje možete uraditi da vam bude bolje i iznad u tekstu sam nabrojala neke od njih.

Ako je neophodno, obratite se stručnjaku.

Odlazak tamo je već dovoljan dokaz da želite i možete nešto da učinite da vam bude bolje!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!

Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Volela bih čuti tvoje mišljenje: