Sklapanje prijateljstva je generalno nešto što mi nikada nije predstavljalo problem. Po prirodi sam ekstrovertna osoba te mi je od malena bilo dosta lako da upoznajem nove ljude i da uspešno nastavljam druženje sa njima.
Sa druge strane, ja sam i visokosenzitivna osoba. Zbog toga imam neke karakteristike ličnosti koji mi u kombinaciji sa ekstroverzijom ponekad samo komplikuju život.
Tu najviše mislim na svoju sklonost ka analizama i pojačan nivo emocionalne reaktivnosti.
Kao što sam u prethodno linkovanom tekstu o visokoj senzitivnosti rekla, ja sam na tim svojim manama puno radila tokom života.
Uspela sam sebe da dovedem do zaista visokog nivoa samoostvarenosti, što je iziskivalo promene u nekim mojim ključnim uverenjima.
Koji su to uvidi koji su mi pomogli da poboljšam svoje odnose sa drugim ljudima?
U pitanju su ključna očekivanja koja sam imala od sebe i drugih, a koja su mi samo zagorčavala dane i noći koje sam provodila u bespotrebnim razmišljanjima.
1. Kako ja tebi, tako ti meni!
O tome sam detaljno pisala u ovom tekstu.
Dugo sam očekivala da se drugi prema meni ponašaju isto kao i ja prema njima. Da mi daju isto koliko i ja njima.
Na primer:
Ako ja zovem i predlažem viđanje drugarici, i ona bi mogla ponekad da se seti da prva nazove i da mene pita “za zdravlje”.
Kad momku posvećujem sitne znake pažnje, i on bi istom merom trebao da uzvrati. Ako može sa istim znacima pažnje.
I tako dalje.
To očekivanje recipročnosti nekako kao da je utkano u našu kolektivnu svest. Odrastamo sa tim da se to podrazumeva u odnosima sa drugima.
Tužna istina je da se takva recipročnost u odnosima uopšte ne podrazumeva.
Razlog je jednostavan:
Vizija vaših odnosa sa drugim ljudima uopšte ne mora da se poklapa sa njihovom.
Drugim rečima, njihova očekivanja od sebe i vas u zajedničkom odnosu često nisu identična vašim. Samim tim gubite na recipročnosti koju toliko žarko zahtevate.
2. Moram sve razumeti i moramo svaki naš nesporazum izgladiti!
Opet ću biti neko ko mora da vas razočara, ali: NE MORATE! I nećete!
Kad se samo setim koliko sam zapinjala da rešim neke probleme sa drugim ljudima. Da objasnim neke stvari ljudima koji to nisu hteli da čuju, niti da razumeju.
Ali, kako on može tako?
Moram njoj ovo objasniti. Misliće da sam ja …, a ja sam u stvari…
Kako su se godine mog života nizale, tako sam doživljavala sve više situacija u kojima sam iznova shvatala istu stvar:
Jednostavno ne vredi, Saška!
Stvari su jednostavne. Da bi se postigla saradnja na kraju nekog konflikta, za to su potrebne obe strane.
Ponekad je zaista jedna strana u pravu, ali druga to ne vidi.
Ponekad su obe u pravu, ali ne žele da žrtvuju bilo šta od svoga.
Po koji put u životu tada sam dolazila do momenta kada sam osećala da mi je načinjena strašna nepravda i da se nije cenilo to što sam radila.
Kao da sam zaista sve pokušala, a opet sam naišla na nerazumevanje. Čak i na nepravedne optužbe.
I tako posle puno trošenja i napora da pokažem drugoj strani kako nije u pravu povodom nekih stvari, samo mi je sinula ona eureka lampica i rekla sam sebi:
NE VREDI!
Jednostavno, ne vredi!
Mogu dubiti na glavi, ali druga strana misli da je ona u pravu.
Ono što mogu da uradim je da nastavim da živim sa tom nedovršenošću. Sa ili bez te osobe.
I to je to!
3. Kako on/ona može tako da se ponaša?
Koliko vas je barem jednom izreklo ovakvu neku rečenicu?
Iako bi bilo lepo da se drugi ponašaju onako kako bismo mi voleli, u životu se pokazuje da to nije tako.
Drugi ljudi se ponašaju onako kako oni odluče, a ne onako kako smo mi zamislili.
I drugi ljudi su grešni, baš kao i mi.
4. Kako me ne razume?
Joj, koliko sam samo imala potrebu da me drugi prihvate kad sam bila mlađa.
O tome sam više pisala u ovom tekstu.
Nisam od onih koja je totalno gubila svoju autentičnost zarad tuđeg odobravanja, ali me je mnogo opterećivalo kad imam osećaj da me neko „ne razume“.
No, vremenom sam naučila jednu važnu istinu:
Ja sam mnogo više od onoga što drugi misle o meni.
Prihvatanje od strane drugih jeste ponekad važno – da biste razmislili o svojim postupcima i da biste znali kako da ih prilagodite.
No, isto tako je važno da napravite balans između sopstvenog samopoštovanja i onog što drugi očekuju i misle o vama.
Kako da se rešite takvih pogrešnih očekivanja i poboljšate svoja prijateljstva?
Za početak ih osvestite.
Pomislite na svoje odnose sa drugim ljudima:
- Šta je to što vam najčešće zadaje problem?
- Šta vas to najčešće uznemirava u tim odnosima, pa da uveče ne možete da zaspite?
Kada otkrijete šta je to što konstantno očekujete od drugih, a ne dobijate ga, probajte da nađete dokaz da ste u pravu.
Dokažite da je na mestu to što uporno očekujete od drugih.
Bilo bi baš dobro da se drugi ponašaju fer prema vama, znam. I onako kako mislite da ste zaslužili.
No, ako još uvek čitate ovaj tekst, rekla bih da dokazi govore upravo suprotno:
… da, iako to nije fer, ljudi se prema vama ophode onako kako oni smatraju da treba!
Ako nam govore ili rade nešto što nam ne prija možemo trpeti, suprotstaviti se, reći šta bismo voleli da urade ili prekinuti dalju komunikaciju.
No, druge ljude ne možemo MI menjati!
Možemo menjati sebe u odnosu na njih.
I ne moraju vas svi voleti. Ne moraju vas svi prihvatati.
Da li vi sve ljude volite podjednako? Naravno da ne.
Mislim da se ta činjenica da vas ne mogu svi voleti lakše prihvata sa sazrevanjem i sticanjem iskustva.
Sa godinama krenete više da prihvatate sami sebe i da poštujete ono što jeste.
Drugim rečima – shvatite da je često važnije da se borite za svoje ciljeve, nego da dobijete odobravanje od drugih.
Kada to sve uvidite, prodisaćete! Onda ćete i vi biti na putu ka svom samoostvarenju!
2 Odgovor
Браво, браво, браво!!! Хвала до неба!!! ♥️♥️♥️
<3