Promenite neko od ova 3 pogrešna uverenja i živećete kvalitetnije

Zašto su naša uverenja/razmišljanja uopšte bitna možemo objasniti na primeru koji sam danas imala sa klijentima:Zamislite oca i majku tinejdžera. Sin nakon dva sata kašnjenja dolazi iz izlaska. Mama urla, šizi i optužuje ga, a otac je hladan skoro kao boza. Dakle, ista situacija, a različite reakcije. Otkud sad to?

Odgovor je jednostavan:

Njihove reakcije su bile različite zato što nisu imali isti pogled na opisanu situaciju (imali su drugačija razmišljanja/uverenja).

Majka je verovatno bila uplašena da se sinu nešto nije desilo, a i besna jer nije ispoštovao dogovor. Otac je bio prilično ravnodušan, jer sin generalno poštuje dogovore i pretpostavio je da je ovaj put možda malo popio, pa nikako da krene kući. A možda je našao i neku devojku.

Dakle, nisu drugi ljudi ili događaji odgovorni za naša osećanja i ponašanje. Za to su zaslužna naša pogrešna uverenja koja imamo o njima.

Dalje ćemo ta pogrešna uverenja zvati – iracionalna uverenja.

A kakva su to iracionalna uverenja?

Iracionalno uverenje je ono koje:

1. Nije istinito – ne sledi stvarnost, voditi pogrešnim zaključcima, nije podržano dokazima i obično se odnosi na neku generalizaciju (npr. zato što svi i sl.)
2. Predstavlja neku komandu, zahtev – izraženo je u vidu zahteva (“mora da” i “treba da”).
3. Vodi disfunkcionalnim emocijama – osećanjima koja nas  blokiraju je i ometaju.
4. Ne pomaže nam da postignemo svoje ciljeve.

Za prethodno opisanu situaciju majka je reagovala iz pogrešnog uverenja. Bes i strepnja su je ometali da reaguje smireno jer je unapred sama iskreirala najgori scenario u glavi. Potom je odmah krenula sa optužbama, bez da je prvo proverila zašto je ovaj put sin zakasnio. A to poslednje je upravo i trebao da bude osnovni cilj – da ispita zašto je sin zakasnio i da li je uopšte sve bilo u redu sa njim.

Hajde da ova iracionalna uverenja vidimo na konkretnim primerima. Albert Ellis, tvorac REB pravca u psihoterapiji, smatra da postoje tri osnovna iracionalna uverenja koja nas sprečavaju da živimo kvalitetno:

 

1. Moram uvek sve ispravno raditi i dobijati lepo mišljenje od drugih, jer u suprotnom ja nisam vredna osoba. (usmereno ka sebi)

Ovako rečeno ovo vam možda nije blisko, pa evo koja sve poduverenja spadaju u ovu grupu:

• Svi me moraju voleti.
• Moram biti uspešna u svemu.
• Moram uvek isto razmišljati i isto se ponašati. (Ne smem da se menjam.)
• Sve što mi ne prija, ja moram uspešno izbeći.
• Moram se uvek osećati prijatno. (Nikad ne smem osećati tugu ili strah).

Ukoliko imate neko ovih uverenja sigurno će vam biti bliska neka od sledećih disfunkcionalnih osećanja i ponašanja do kojih vode: depresija, strepnja, panika, perfekcionizam, odlaganje, izbegavanje, agresivna/pasivna komunikacija.

 

2. Drugi moraju da se ponašaju ispravno, jer ukoliko to ne rade oni nisu ok i zaslužuju nekakvu kaznu. (usmereno ka drugima)

Ova „kazna“ u našem jeziku možda posebno grubo zvuči, pa hajde da vidimo koja su to konkretnija uverenja u stvari u ovoj grupi:

• Svi moraju biti korektni i pravedni.
• Drugi ljudi moraju biti dosledni. (Ponašati se uvek na isti način.)
• Drugi ljudi se moraju ponašati korektno (onako kako sam ja zamislila), jer u suprotnom ne zaslužuju (to i to).
• Mora biti takav i takav prema meni, jer se ja isto tako ponašam prema njemu.
• Ako se ne ponaša tako… e onda će „videti“ (svoga Boga)…
• Tako i tako si se ponašao? Sram te bilo… Ti si idiot…
• Nemaš prava meni to da govoriš!

I tako dalje. Mislim da ste shvatili poentu.

Ukoliko imate neko ovih uverenja sigurno će vam biti bliska neka od sledećih disfunkcionalnih osećanja i ponašanja do kojih vode: bes, agresija, napad, nestrpljenje, zvocanje, ogorčenost.

 

3. Život mora biti jednostavan, bez puno trzavica i neprijatnosti. (usmereno ka životu)

E cvrc. Ovo se čini kao najnerealnije, jel tako?

Šta konkretnije može biti u okviru ovog uverenja:

• Stvari se moraju dešavati onako kako sam ja zamislila.
• Moram biti spremna na sva nenadana životna dešavanja.
• Moram izbeći sva neprijatna životna dešavanja, jer život treba da je uvek prijatan.
• U životu treba sve da mi ide lako, bez poteškoća.
• Moram uvek videti svrhu u svemu što radim.
• Moram uvek imati red i stabilnost u životu.

Ukoliko imate neko ovih uverenja sigurno će vam biti bliska neka od sledećih disfunkcionalnih osećanja i ponašanja do kojih vode: depresija, strepnja, odlaganje, zloupotreba narkotika/alkohola, izbegavanje.

Majka iz prethodnog primera je definitivno reagovala iz nekog uverenja iz druge grupe.

Da li ste se vi prepoznali u nekom uverenju? Hajde, ne plašite se ako priznate da ste se pronašli barem u jednom iz svake grupe. To je ok, to je očekivano. Ja bih mogla da izvučem barem 10 pobrojanih uverenja iz kojih sam ponekad reagovala u životu.

Ne postoji čovek koji nema nijedno pogrešno uverenje. Postoje samo oni koji rade na tome da ih promene i oni koji govore „takav sam – kakav sam“.

Ukoliko ste u najvećem broju životnih problema blokirani u istim pogrešnim uverenjima, to su onda ta koja treba da menjate jer vas previše koče.

Kako se menjaju iracionalna uverenja?

Pre svega tako što se zamene odgovarajućim racionalnim razmišljanjima. Iako zvuči jednostavno, u psihoterapiji je to čitav proces dolaženja do odgovarajućih alternativa.

Ukoliko imate neko uverenje koje vas ne koči baš toliko, a voleli biste ipak da ga promenite, navešću neke alternative u razmišljanju za svaku grupu. Pronađite onu rečenicu za koju mislite da bi vam značila i ponavljajte je sebi svaki dan. Ili je zapišite – negde na vidno mesto ili na papirić pa u džep/torbu.

Usmerenost ka sebi

• Nemoguće je da te svi vole.
• Ako stalno trošiš vreme da se dokazuješ drugima, u stvari gubiš vreme da radiš ono što zaista voliš i u čemu uživaš.
• Ako se trudiš da budeš onakva kakvu drugi žele, u stvari se udaljavaš od sebe same.
• Nije prijatno da te neko ne voli, ali nije ni kraj sveta. Preživećeš.
• Svi smo uspešni u nečemu, ali i neuspešni u nečem drugom.
• Ljudi se vremenom u nekim razmišljanjima menjaju i to je ok.
• Neizbežno je da ponekad osećaš neprijatne emocije. Iskoristi ih za lični rast.

Usmerenost ka drugim ljudima

• Drugi ljudi se ponašaju onako kako oni odluče, a ne onako kako sam ja zamislila.
• Samo zato što se ja prema nekome pomašam na određen način, ne znači da on istom merom mora da mi uzvrati.
• I drugi ljudi imaju pravo da promene mišljenje ili ponašanje. Baš kao i ja.
• Moj napad ili omalovažavanje druge osobe je neće naterati da promeni to što bih ja volela. (Samo će učiniti da mi ona uzvrati napad.)
• Ako ne mogu da promenim druge, mogu da promenim sebe (npr. da ostavim tu osobu koja me uporno povređuje).
• Drugoj osobi ne mogu zabraniti da mi govori stvari koje mi ne prijaju. Mogu prestati da slušam, odgovoriti ili prekinuti dalju komunikaciju.
• I drugi ljudi su grešni, baš kao i ja.

Usmerenost ka životu

• Život nam nije obećao da će nas maziti.
• Život je pun neizvesnosti.
• Život zna da bude neprijatan.
• Život je često nepredvidiv.
• Mnoga životna događanja ne mogu kontrolisati.
• Neke stvari nekad prosto valja uraditi, iako na prvi pogled ne vidimo njihovu svrhu.
• Mi smo ti koji možemo dati svrhu svemu što radimo.

I za kraj moja omiljena:

Moje danas će jednom biti moje juče. Trudiću se da ga učinim prošlošću vrednom divljenja.

Da li ste izdvojili neku racionalnu alternativu koja će vam posebno značiti? Podelite sa mnom?