Tvoja preplavljenost i zaglavljenost imaju veze sa tim što si „previše u glavi“, zbog čega si dalje diskonektovana od svojih emocija i potreba.
U ovoj lekciji ćemo raspakovati taj strah, tugu, krivicu, bes koji osećaš, tako što ću te naučiti šta to zaista znači „biti prisutna“ sa njima, umesto da nastaviš da ih se plašiš, da ih potiskuješ i nagomilavaš. Otkriću ti 3 tajne koje su meni tu pomogle, i imaćeš odmah priliku i da uradiš jednu vežbu.
Vežba prisutnosti i disanja
Lekcija 2:
Izlazi u utorak 10.09.
Lekcija 3:
Izlazi u četvrtak 12.09.
14 Odgovor
Draga Aleksandra, hvala na lekovitoj lekciji. Trenutno sam u situaciji da sam na novom poslu i da posle leptirića koji su prošli, strah me je kada ujutru treba da krenem na posao. Kako da se suočim sa tim strahom?
O tome sam pričala u videu koji si pogledala 🙂 Za početak uradi vežbu koja prati snimak. I radi je svaki dan pre posla, barem deo sa disanjem. Posle nelkog vremena ćeš sigurno primetiti manji strah. Onda će morati da usledi dubok i intenzivniji rad i na umu i strahu u telu, jer je ovo sve samo početak, i individualno je. Neke nove „aha momente“ ćeš dobiti i u narednim lekcijama.
Draga Aleksandra, ti nas mesija. Trenutno prolazim kroz bolan i tezak razvod, pa mi ova recenica, „Sta mi je potrebno danas“, mnogo siri spektar emocija i stresnih situacija, misli, osecaja nemoci. Hvala ti.
Draga Aleksandra, hvala na ovoj lekciji Rekla si par stvari koje su me dotakle ili bile taj moj neki aha momenat – nemozemo uvek buti smireni vec regulirani (a ja tako tezim tome); telo nikad nelaze – meni je moje to pokazalo prosle godine, da sam sada uzela slobodno sedan meseci za sebe i zelim da smirim taj nemir, nadjem tu svrhu, da budem prisutna, da budem regulisana i da mogu svoju decu uciti istom. Mislim da se moja “dobra djevojcica” probudila i trazi pomoc! 😉
Jako vazne motive si nabrojala. Ponavljaj ih sebi stalno, jer kad imas Zasto – lakse se pokrenes i ne odustajes. Odluku si vec donela, i to je veliki korak. Uradi i vezbu sad, i ponovi ✨💫
Draga Aleksandra, razumela sam sve o čemu pričaš jer sam u poslednje vreme pocela da osecam tu samoregulativu, spoznaju okidaca i da pravim svaki put sve širi ovaj razmak od stare reakcije na okidače. U meni je sada strah da li cu uspeti to da održim, koliko dugo cu biti ova nova zdrava regulisana, pitanja kako da to stanje zadrzim…da li bi na seminaru bilo reči i o tome? Hvala!
Odlična lekcija. U pravo vreme mi je stigla i ova vežba….jedva čekam sledeću.
Draga Ivana, čini mi se da ti ipak pričaš o smirenosti a ne o regulisanosti, a o tome sam pričala da je nemoguće biti uvek. „Regulisana“ znači da ćeš ipak nekad imati emocije koje se jave automatski, odmah po okidaču. Vežbanjem mozga i tela ti možeš učiniti da takve situacije budu sve ređe, ali da uvek smisleno i promišljeno odreaguješ – to je utopija. Na Akademiji to zovemo zamka sreće i kontrole. Drugim rečima, ali o tome sam upravo pričala u Lekciji 1, poslušaj ponovo. Sav taj strah i pitanja koja ti mozak kreira su takođe sad novi krugovi koje on pravi jer mu je posao, a ti svima njima veruješ. To utišavanje mozga je isto nešto što se mora redovnom primenom vežbati, i ni tu ne upasti u zamku sreće i kontrole, jer će biti nekad u životu situacija da ćemo i njima automatski reagovati. Kada budeš dovoljno REGULISANA, u takvim situacijama ćeš brzo to prepoznati i nećeš upadati u dalje krugove straha i npr. krivice, već ćeš se tu zaustaviti i onda raditi da dođeš do smirenosti, pa nastaviti dalje sa životom. Otprilike to tako izgleda u realnom životu jedne osobe sa regulisanim nervnim sistemom 🙂
Draga Aleksandra, ja sam definitivno tvoja ciljna grupa. Pre par godina dok sam se dvoumila i kidala da li da dam otkaz, u jednom trenutku sam postavila sebi pitanje zašto ne verujem svom telu i sve mi je bilo jasno. I to je zaista tačno. Dala sam otkaz.
Danas se osećam kao auto koji šlajfuje, „vezana vreća“. Sve znam, ali neki „djavo“ mi ne da da krenem. I tako u krug. Kopam i tražim rešenje, iliti osvećenje.
Sa nestrpljenjem čekam tvoj novi video. Hvala ti što ih deliš!
Pozdrav
Draga Snežana, rešene je obično pronalaženje neke redovne rutine i rada na prihvatanju suživota sa tim „đavolom“. Verujem da si puno toga naučiča i saznala, imala dosta „aha momenata“, ali i lutala i kupila svašta sa svih strana. Topla preporuka je da se odlučiš za jednom mentora ili psihoterapeuta, i da celu avanturu od početka do kraja smisleno prođeš sa njim. I onda nastaviš redovno da primenuješ to je dno te isto. Verujem da tebi ne treba puno novog, koliko drugačijeg i onda ponavljanja tog jednog drugačijeg. Đavolčić će onda neminovno da po potebi bude i saradljivi anđelčić 🙂
Драга Александра, дуго те пратим. Некада чешће слушам… па прође време па опет. И некако баш ми се појавиш у правом тренутку. На раскрсници сам шта даље. Радим у школи и мењала бих професију као и ти… самп бих скроз нешто друго радила… и.од када мислим о томе као да сам пуж који се уплаши и увуче у своју кућицу и ћути. Свиђа ми се овај део о регулисаности. Свиђају ми се увиди до којих си дошла, прича о постављању граница….пример са наочарима које су мутне па кад се обришу вид се ненормално разбистри, а добар је и онај пример што кад уредимо јоље време и радимо оно што волимо дан дуже траје и нема грча у стомаку. Уживала сам на крају у вежби дисања и у поређењу са када издишемо као да се креће неки бродић. Хвала ти на дељењу. 💕💕💕
Bas mi je drago da je znacilo i sto su odmah primenila sve 💫✨ Idemo jos dublje na dalje, prati
Već dugo godina „radim“ na sebi. Čitam, slušam videe, radim vežbe disanja, meditiram. Dovela sam život u jednu lepu luku. Deca žive svoje živote. Partnerski odnos onakav kakav smo želeli i pravili već, skoro 40 godina. Posao stresan. Sad se osećam kao da sam upala u neku klopku. Ne znam odgovor na pitanje „Šta mi je danas potrebno?“ Tačnije odgovori su, mir, tišina, spavanje… I to mi liči kao neki ulazak u depresiju. Nadam se da ću, tokom sledećih lekcija, naći put da otpakujem svoje potrebe.
Ako telu treba spavanje i mir, to mu i treba pruziti. Ako je to pojacano, kvari svakodnevnicu, nekakav beg – obratite se strucnjaku za razgovor
14 Odgovor
Draga Aleksandra, hvala na lekovitoj lekciji. Trenutno sam u situaciji da sam na novom poslu i da posle leptirića koji su prošli, strah me je kada ujutru treba da krenem na posao. Kako da se suočim sa tim strahom?
O tome sam pričala u videu koji si pogledala 🙂 Za početak uradi vežbu koja prati snimak. I radi je svaki dan pre posla, barem deo sa disanjem. Posle nelkog vremena ćeš sigurno primetiti manji strah. Onda će morati da usledi dubok i intenzivniji rad i na umu i strahu u telu, jer je ovo sve samo početak, i individualno je. Neke nove „aha momente“ ćeš dobiti i u narednim lekcijama.
Draga Aleksandra, ti nas mesija. Trenutno prolazim kroz bolan i tezak razvod, pa mi ova recenica, „Sta mi je potrebno danas“, mnogo siri spektar emocija i stresnih situacija, misli, osecaja nemoci. Hvala ti.
Draga Aleksandra, hvala na ovoj lekciji Rekla si par stvari koje su me dotakle ili bile taj moj neki aha momenat – nemozemo uvek buti smireni vec regulirani (a ja tako tezim tome); telo nikad nelaze – meni je moje to pokazalo prosle godine, da sam sada uzela slobodno sedan meseci za sebe i zelim da smirim taj nemir, nadjem tu svrhu, da budem prisutna, da budem regulisana i da mogu svoju decu uciti istom. Mislim da se moja “dobra djevojcica” probudila i trazi pomoc! 😉
Jako vazne motive si nabrojala. Ponavljaj ih sebi stalno, jer kad imas Zasto – lakse se pokrenes i ne odustajes. Odluku si vec donela, i to je veliki korak. Uradi i vezbu sad, i ponovi ✨💫
Draga Aleksandra, razumela sam sve o čemu pričaš jer sam u poslednje vreme pocela da osecam tu samoregulativu, spoznaju okidaca i da pravim svaki put sve širi ovaj razmak od stare reakcije na okidače. U meni je sada strah da li cu uspeti to da održim, koliko dugo cu biti ova nova zdrava regulisana, pitanja kako da to stanje zadrzim…da li bi na seminaru bilo reči i o tome? Hvala!
Odlična lekcija. U pravo vreme mi je stigla i ova vežba….jedva čekam sledeću.
Draga Ivana, čini mi se da ti ipak pričaš o smirenosti a ne o regulisanosti, a o tome sam pričala da je nemoguće biti uvek. „Regulisana“ znači da ćeš ipak nekad imati emocije koje se jave automatski, odmah po okidaču. Vežbanjem mozga i tela ti možeš učiniti da takve situacije budu sve ređe, ali da uvek smisleno i promišljeno odreaguješ – to je utopija. Na Akademiji to zovemo zamka sreće i kontrole. Drugim rečima, ali o tome sam upravo pričala u Lekciji 1, poslušaj ponovo. Sav taj strah i pitanja koja ti mozak kreira su takođe sad novi krugovi koje on pravi jer mu je posao, a ti svima njima veruješ. To utišavanje mozga je isto nešto što se mora redovnom primenom vežbati, i ni tu ne upasti u zamku sreće i kontrole, jer će biti nekad u životu situacija da ćemo i njima automatski reagovati. Kada budeš dovoljno REGULISANA, u takvim situacijama ćeš brzo to prepoznati i nećeš upadati u dalje krugove straha i npr. krivice, već ćeš se tu zaustaviti i onda raditi da dođeš do smirenosti, pa nastaviti dalje sa životom. Otprilike to tako izgleda u realnom životu jedne osobe sa regulisanim nervnim sistemom 🙂
Draga Aleksandra, ja sam definitivno tvoja ciljna grupa. Pre par godina dok sam se dvoumila i kidala da li da dam otkaz, u jednom trenutku sam postavila sebi pitanje zašto ne verujem svom telu i sve mi je bilo jasno. I to je zaista tačno. Dala sam otkaz.
Danas se osećam kao auto koji šlajfuje, „vezana vreća“. Sve znam, ali neki „djavo“ mi ne da da krenem. I tako u krug. Kopam i tražim rešenje, iliti osvećenje.
Sa nestrpljenjem čekam tvoj novi video. Hvala ti što ih deliš!
Pozdrav
Draga Snežana, rešene je obično pronalaženje neke redovne rutine i rada na prihvatanju suživota sa tim „đavolom“. Verujem da si puno toga naučiča i saznala, imala dosta „aha momenata“, ali i lutala i kupila svašta sa svih strana. Topla preporuka je da se odlučiš za jednom mentora ili psihoterapeuta, i da celu avanturu od početka do kraja smisleno prođeš sa njim. I onda nastaviš redovno da primenuješ to je dno te isto. Verujem da tebi ne treba puno novog, koliko drugačijeg i onda ponavljanja tog jednog drugačijeg. Đavolčić će onda neminovno da po potebi bude i saradljivi anđelčić 🙂
Драга Александра, дуго те пратим. Некада чешће слушам… па прође време па опет. И некако баш ми се појавиш у правом тренутку. На раскрсници сам шта даље. Радим у школи и мењала бих професију као и ти… самп бих скроз нешто друго радила… и.од када мислим о томе као да сам пуж који се уплаши и увуче у своју кућицу и ћути. Свиђа ми се овај део о регулисаности. Свиђају ми се увиди до којих си дошла, прича о постављању граница….пример са наочарима које су мутне па кад се обришу вид се ненормално разбистри, а добар је и онај пример што кад уредимо јоље време и радимо оно што волимо дан дуже траје и нема грча у стомаку. Уживала сам на крају у вежби дисања и у поређењу са када издишемо као да се креће неки бродић. Хвала ти на дељењу. 💕💕💕
Bas mi je drago da je znacilo i sto su odmah primenila sve 💫✨ Idemo jos dublje na dalje, prati
Već dugo godina „radim“ na sebi. Čitam, slušam videe, radim vežbe disanja, meditiram. Dovela sam život u jednu lepu luku. Deca žive svoje živote. Partnerski odnos onakav kakav smo želeli i pravili već, skoro 40 godina. Posao stresan. Sad se osećam kao da sam upala u neku klopku. Ne znam odgovor na pitanje „Šta mi je danas potrebno?“ Tačnije odgovori su, mir, tišina, spavanje… I to mi liči kao neki ulazak u depresiju. Nadam se da ću, tokom sledećih lekcija, naći put da otpakujem svoje potrebe.
Ako telu treba spavanje i mir, to mu i treba pruziti. Ako je to pojacano, kvari svakodnevnicu, nekakav beg – obratite se strucnjaku za razgovor