Lekcije za novopečene majke

Ponekad je baš teško biti roditelj. I nije lako to priznati. To je definitivno najlepša uloga koju neko može imati, ali vrlo često i najteža. Naročito kada dete ne odgajaš na pustom ostrvu gde bi mogla 100% da osluškuješ samo njega i njegove potrebe, već svaki dan moraš da slušaš ljude oko sebe, i njihova očekivanja i stavove, jer oni imaju više iskustva i oni znaju bolje. Naročito ako ti je prvo dete, pa si ionako sva pogubljena jer gledaš da ne izubiš sebe negde usput, a onda ti još druge majke sole pamet ili ti nabijaju komplekse. Sa druge strane, ponekad je baš dobro što nisi na tom pustom ostrvu, jer je neko pre tebe bio u istoj situaciji i naišao je na neke greške, a potom i svašta naučio, pa ti može preneti svoje znanje, da ne moraš i ti da prođeš kroz isto. Roditeljstvo je samo po sebi puno izazova, pitanja i nedoumica, pa su i dobronamerni saveti ponekad dobrodošli. Onda kada ti trebaju i kada ih sama tražiš.

Uvek sam razmišljala kako bi bilo dobro da postoji neki priručnik za novopečene roditelje, u kom će na jednom biti sažvakani najvažniji kameni spoticanja u prvim mesecima nakon rođenja deteta. Oni o kojima se možda ne priča i koji nisu deo “roditeljstvo je cveće proleće” kampanje.

Ovo su neke od stvari koje sam ja naučila, i nadam se da će nekim novopečenim majkama biti od koristi.

1. Prvi dani nakon porođaja su sve samo ne “cveće proleće”.

Ko ti kaže da je od prvog dana sve teklo glatko, taj te laže. Ili ne laže, jer nije imao prehtodno pomenuto očekivanje. Nespavanje, uspostavljanje laktacije, psihičke ili fizičke rane nakon porođaja, nedostatak vremena za sebe/za vas, strahovi, krivica.. Uf, lista je podugačka.

No, ne birni. Nisi jedina. Tu je i neizbežni tzv. “baby blues” koji je takođe malo doprineo takvom stanju, ali on će proći za dve-tri nedelje. Nećeš odmah posle toga u potpunosti prodisati, ali biće znaka da ti je bolje. Da je VAMA bolje.

2. Detetov razvoj nije pravolinijski.

Drugim rečima, ako ste taman neku naviku izgradili, nemoj se iznenaditi ako se baš sutra vratite 5 koraka unazad. Detetov razvoj je izrazito skokovit, i teško je uhvaiti neki kontinuitet. Ovo će vam naročito biti uočljivo kod uspostavljanja dojenja, spavanja, hranjenja, izgradnje osnovnih higijenskih navika.

Ova činjenica baš zna da bude stresna, ali je to neminovan tok stvari, pa ga kao takvog valja prihvatiti. Na primer, moje dete još uvek baš voli da se budi noću (a ima skoro 15 meseci). Na nošu se još sa 7 meseci odmah navikao, ali je ubrzo usledio opasan štrajk, gde čitava tri meseca nije hteo ni na sekund da sedne na nju. Sada je opet odlučio da se sa nošom druži.

U ovim i sličnim situacijama meni lično je pomogla komunikacija sa drugim majkama, kada sam shvatila da su i druge prolazile kroz slične situacije, i rečenice tipa “proći će i to” ili “i mi smo tako isto”. No, takva razmena iskustava bila je i mač sa dve oštrice, obzirom da su već dovoljno tešku situaciju ponekad znale još više da mi otežaju bezobzirne rečenice tipa “Iju, što moje dete super spava. Ljubi ga majka!”. Koliko žele da ti pomognu, žene nekad baš mogu biti nepromišljene i umeju dobro da te bocnu svojim komentarom, a da toga često nisu ni svesne.

3. Što manje se poredi sa drugim majkama.

Ovo je zamka u koju svi ponekad upadnemo, ali ako se u njoj dugo zadržimo – poješće nas. Ako ne dojiš, uvek će oko tebe biti i neko ko doji. Ako ti dete slabo spava, ponekad ćeš imati osećaj da sva deca oko tebe prespavaju noć. Ako ti dete divlja u kolicima, verovatno će ti se činiti da se sva deca šetaju isključivo u kolicima, satima. Što se više budeš usmeravala na takve primere u sredini, to ćeš više očajavati što tvoje dete baš to ne radi, a ono će sigurno osetiti tvoje nezadovoljstvo. Što će mu samo odmoći da poboljša rezultate u toj nekoj oblasti.

Meni je pomoglo kada sam počela da se usmeravam na ono što je dobro kod mog zvrka, zbog čega se baš ponosim njime. I gle čuda, usput su se i neke “problematične” stvari popravile. Da li je to bilo rezultat proteklog vremena ili mog prihvatanja takvih neminovnosti, ko će to znati?!

4. Što manje razmišljaj o tome kakvo dete bi VOLELA da imaš.

Reality is often a bitch, te će neretko u stvarnosti biti baš onako kako ti ne bi želela. Umesto toga, usredsredi se na to kakvo dete u stvari imaš. Upoznaj njegove snage i nauči kako da njima ideš protiv njegovih mana. I uči se prihvatanju i strpljenju. Svaki dan! Jer to je proces koji traje dok smo živi.

Moj zvrk je bio iznadprosečno šarmantna beba, stalno nasmejana. Svi su to primećivali i ja sam se baš ušuškala u svoj ponos povodom toga. A onda je prohodao, počeo da istražuje, krenuo u vrtić, u kolektiv gde treba da se izbori za svoje mesto. Šarmantan je on i sada, ali nije uvek nasmejan. (Da li je to uopšte i moguće?) Zna i da udari, sebe i druge. Zna jako glasno da vrisne. Zna da negoduje. A kako drugačije? Uči da komunicira, da pita, da se izbori sa naletom emocija i energije. Moje je da ga naučim šta sa svim tim. Kako da kanališe sva ta osećanja, kako da pronađe nove načine da pokaže svoj šarm.

5. “Vreme za sebe” poprimiće potpuno novu dimenziju.

Zaboravi na izlaske, duga godženja sa mužem, maratonska gledanja serija. Neretko će ti se desiti i da ti je kosa prljava, nokti nenalakirani, noge neizdepilirane. Takvo vreme za sebe/za vas verovatno još dugo nećeš imati.

Sa druge strane, par minuta dnevno samo za tebe su ti neophodni, jer ćeš u suprotnom šiznuti. Zato je važno da pronađeš šta je to što ti treba samo za sebe, a što u skladu sa postojećim vremenskim cajtnutom možeš postići. Da li je to tuširanje na miru i uživanje u toploj kupki? (Ovo se vodi kao težak luksuz za novopečene majke. Ako ga imaš – ceni to bogatstvo!) Možda ćeš biti srećna kada odeš do supermarketa u nabavku? Sama, pa još kolima, gde možeš da slušaš neku drugu muziku, a da to nisu Kolibri. I feniranje jednom nedeljno kod tvoje lokalne frizerke može biti odlična rehabilitacija. Em si u kontaktu sa drugim ljudima, em ne pričaš samo o bebećim stvarima, em radiš na svom samopouzdanju, jer ti je bar frizura sređena, ako već podočnjake ne stižeš da prekriješ.

Sve u svemu, dete te zaista nauči da uživaš u malim stvarima. Ako mu to dopustiš!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

20 thoughts on “Lekcije za novopečene majke

  1. Odlično se sećam prvih meseci, kad su svima bebe pravile žurke noću, a mi spavali fino, sa par buđenja za dojenje. A sada… Igra se u sred noći, penje uz ogradicu od krevetića, penje se na nas, puzi… Spavamo 3-5 sati noću, kako nam se posreći. I tako je i sa siskanjem, ručkanjem, spavanjem preko dana. Sto puta se sve promenilo.
    Dobri su ti saveti, a on pravi šmeker na fotkama 🙂 :*

    1. Kazem ti ja, smele je i dalje 🙂 Eto jos jednog primera da je njihov razoj skokovit. Sa kumom se stalno salim da cim nesto pohvalimo, odmah znamo da ce iste noci vec biti drugacije. Nikad ne reci nikad, sto bi rekli.

  2. Sve potpisujem od A do Š…Sa prvim sam mislila da ću sve ja to lako, jer " Šta je to teško?! To je samo mala beba…", dok me nisu opalili hormoni pa sam plakala kad se ukaki, a taman sam ga presvukla. A sa drugim se tako divno navikla da je super beba (spavanje po celu noć od 2-og meseca) sve dok nije skapirao da su "noćne žurke" savršena zabava…i to još u društvu sa bratom! Super post! Pozdrav!

  3. Mame su nezamenjive, ali treba više da uključimo tate u živote beba. Posebno me iritiraju oni tekstovi gde s e kao velika promena kad dođe beba za tate naglašava to da žena odjednom nema više toliko vremena za njih. Malo više se uključe i oni će poželeti da povremeno budu sami i da im niko ništa ne traži. I neće se osećati jasno…

    1. Svakako da su i ocevi nezamenjivi. Iskreno, ovaj tekst je pocetno i glasio "..za novopecene RODITELJE", ali sam negde usput imala osecaj da ove redove citaju uglavnom majke, pa sam odlucila da se pre svega njima obratim. To bi mogao biti jos jedan koristan savet "Nisi svemocna. Ukljuci i tatu u aktivnosti!" O tome ce svakako biti vise u nekom od narednih postova 🙂

  4. Ja se sećam pojedinih dana i situacija sa svoja dva deteta u detalje. Sećam se svojih osećanja, kako sam doživljavala stvari i kako sam razmišljala da nešto treba da bude onako, a ne ovako kao kod mene, kod nas, kako ne radim dobro stvari i kako ovom zemljom još nije hodala ovako loša majka. Iskreno, za ovih 5 godina roditeljstva naučila sam mnogo više o životu, sebi i ljudima nego za čitavih 15 godina (mogu slobodno da kažem toliko) životnog iskustva na studijama, putovanjima, različitim interakcijama sa različitim ljudima. I neizmerno sam zahvalna na tome. Hvala za super tekst i podsećanje da sam ok. 🙂

    1. Ti si i vise od toga 🙂 Bas si dobro to rekla, da si naucila vise nego citavog zivota. A ponajvise sam sinu zahvalna sto me je zaista naucio da uzivam u malim stvarima. Tome sam stalno tezila, ali svakodnevnica mi cesto to nekako nije dozvoljavala. A uz njega, htela ne htela, gotovo svakodnevno uzivam u malim stvarima. Uspavljivanje, gledanje dok spava, ljubljenje 100x na dan, par minuta lezanja na dvosedu, dok se on zaigrao, itd.

  5. Jedna profesorica s mog fakulteta je začetnica projekta ovdje na sjeveru Francuske koji je usmjeren na roditelje koji prvi put dobivaju dijete. Koriste dosta igru uloga i stripove i jako je zanimljivo, npr. tako izbjegavaju da se majke ili roditelji osjećaju osuđivano – jer razgovaraju o situaciji na stripu, a ne vlastitoj (iako su sve te situacije poprilično zajedničke svima). A ja da nisam otišla u pravcu ovisnosti, mislim da bih se opredijelila za psihologiju roditeljstva, zanimljivo je. I moram ti reći da dosta naučim iz tvojih postova 🙂

    1. Super ideja za strip! Eto mi ideje za radionice 🙂 A ti ta dva mozes spojiti. Kod zavisnosti je to u uvek i problem porodice a ne samo pojedinca, tako da tu ima puno i porodicne terapije i psihologije. Hvala na komentaru, drago mi je da sam ti od pomoci. Kao sto Sandra gore rece, roditeljstvo te uci strostruko vise od bilo cega u zivotu. Tako da ja imam materijala za jos puno, puno postova. Stay tuned!

    2. To je istina, zato bih i voljela ostati ovdje u Lillu jer je nevjerovatno šta sve ljudi rade i kakve servise pružaju, beskućnicima, ovisnicima, adolescentima…

      Nego, šaljem ti stranicu sa stripovima 🙂
      http://www.grafper.org/une-communaute-autour-de-bebe/kit-pedagogique/ klikneš na svaku sličicu da vidiš strip. Na francuskom je, ali možeš vidjeti poentu. Vremenom su promijenili metodu, sad koriste samo po jednu sliku iz svakog stripa, obično onu s malo teksta ili nikako teksta, i roditelji razgovaraju o situaciji :). Drago mi je da si dobila ideju. Mislim da se može primijeniti na sve populacije, kolegica je radila na stripu za adolescente i njihove probleme 🙂

  6. Ako ti je utešno, već za par meseci će ti sve ovo delovati kao daleki san. Na sreću a i nažalost. Sada, kada D ima dve, mnogo je samostalniji, razumniji, sve je lakše. Imamo mi sada ne fazu i druge bubice, ali smo uspostavili čvrste temelje i put nam je mnogo sigurniji. Stignem ja i da radim, i da izađem, i da se prošetam, i svašta nešto, ali sam i dalje pre svega i na prvom mestu mama. Ježim se od one – život se zaustavlja kada dođe dete. Život tada tek počinje. 🙂 Ne znam kako je i postojao ranije.

    1. E to mi se svidja – "zivot pocinje tek sad". Naporno je, ali ja bas uzivam. Uglavnom mi ni ne nedostaju ti izlasci. Vala sam se izivela dok je bilo vreme. Svidja mi se sto puno upoznajem sebe u roditeljstvu. Neku novu sebe, svoje zelje i sposobnosti koje nisam ni znala da postoje.

  7. ….I dragi novopeceni roditelji, ovo sve zvuci tako kako zvuci, ali prava "zabava" nastaje kada roda dodje na vasa vrata :).
    Ono sto zapravo zelim da kazem je da, kada su mu mi sve ovo pricali, pitala sam se sta moze da bude toliko tesko i naporno. Ali kada je zakucala roda, veoma brzo sam shvatila :).

    1. Hihih, da, da. Sve mislis "ok, spremni smo. Imam u glavi sta bi sto sve moglo da me ceka!". Ali onda bude NO, NO. Dok ne pocne da ti se desava NIKAD potpuno spreman neces biti!

  8. E tako si lepo ovo sve rezimirala, a ja se udubila da sam na trenutak pomislila da mi dete spava u sobi.. uh, stresoh se. Neka su mi ovi ovako veliki.. pa makar i rasuti po svetu.. Krsta me zezaju toliko da ne bih podnela bilo kakvo cimanje i uspavljivanje.. A podsetila si me na naše davne prve dane.. ma sve znaš, ko da si bila ovde 😉
    Taj mališan je toliko šarmantan, da mu je sve oprošteno <3

Volela bih čuti tvoje mišljenje: