Kako sam strahove od solo putovanja preobratila u pobedu?

U mladosti sam dosta putovala. U mom slučaju nije bilo nezamislivo da to budu čak i solo putovanja.

Prvo takvo putovanje je bilo iznenada, jer je drugarica u poslednji momenat morala da otkaže.

Posle mi se to osladilo, oslobodila sam se, pa sam krenula sama sebi da organizujem ili cela solo putovanja ili jedan deo putovanja takav, pre nego što se nađem sa prijateljem sa kojim ću nastaviti dalje to putovanje.

Iz tog razloga mi je bilo neizmerno drago kada se Danica javila da priča o tome kako se odlučila na solo putovanja, i kako je uopšte to iskustvo promenilo njen život.

U doba nesigurnosti i raznoraznih strahova u našoj zemlji, malo se ljudi odlučuje na ovakav vid putovanja, iako je u svetu to trend već duži niz godina.

Pročitajte kako se Danica odlučila na solo putovanja i kako su ona obogatila njen život.

solo putovanja

Ko je Danica Nikolić?

Moram da priznam da Danica Nikolić posle 31. godine života više ne postoji.

Sada je Danica Nebrigić.

Staro prezime je ostalo da živi samo na Facebook-u, zbog nostalgije. Sad kad smo uveli moje novo prezime u priču, da vam se predstavim.

Danica, kako god da se preziva, je po profesiji Software Tester sa preko 7 godina iskustva, bloger na Danica’s Small World – blogu o putovanjima skoro 2 godine, predavač na temu organizacije jeftinih putovanja i buduća mama jednom dečaku, koji će nas nam ulepšati živote od januara, ako nas ne iznenadi ranije.

Danica je neko ko se trudi da pozitivno, ali vrlo realno gleda na svet oko sebe i ko ga ulepšava na svoj način.

Voli da istražuje svet uzduž i popreko u društvu ili samostalno, otkriva bagove u aplikacijama i deli savete sa drugima.

Možete pročitati i na blogu nešto više o meni.

Koji je životni izazov sa kojim si se izborila? 

Mislim da i dan danas svakim svojim saopštavanjem da putujem negde ja moram da se borim sa istim komentarima i pitanjima drugih:

Pa ti se ne smiruješ! Šta ćeš opet tamo?

Mogla bi da uštediš, da kupiš sebi stan ili kola!

Kao da nisi nigde putovala, pa moraš i u trudnoći!

(Dodajte dalje po sopstvenom nahođenju).

Počela sam da putujem čim sa počela samostalno da zarađujem, tako da nisam morala da opravdavam potrošen novac. Bio je moj.

Međutim, izgleda da sam morala da opravdavam svoje želje.

Na početku sam kombinovala jeftinija agencijska putovanja, jer su ljudi iz mog okruženja samo tako mogli sa mnom na put.

Onda sam shvatila da često nisam mogla da uklopim svoje želje sa željama ljudi koji bi baš tad i tad mogli da uzmu odmor i otputuju sa mnom.

No, ti godišnji odmori nisu bili jedini problem.

Zašto baš ta Skandinavija? Tamo je hladno. Ljudi su ovakvi ili onakvi. Tamo nema šta zanimljivo da se vidi.

Želje i očekivanja od putovanja su nam se razilazili.

I onda sam shvatila jedno:

Zašto da odustajem od svojih ideja i snova ako je problem samo u tome da li ću imati društvo ili ne?

Zašto bih propustila vreme predviđeno za odmor u Skandinaviji ako ne mogu da nađem nekoga ko bi putovao sa mnom?

Dosadilo mi je da usklađujem svoje želje, vreme i očekivanja sa drugima, kada to isto vreme mogu da iskoristim da budem sama sa sobom i svojim mislima, te da obiđem ono što želim.

Bilo je: ili ćeš ceo život pristajati na kompromis samo da ne bi putovala sama ili ćeš skupiti petlju i stvarno uraditi onako kako ti želiš, potpuno sama.

Onda se desilo moje prvo solo putovanje u Malmo, Kopenhagen, Helsingor i Oslo, s tim što sam u Oslo otišla kod dobrog druga, pa ne može skroz da se računa da sam tamo bila sama.

I tu nisam stala. Nakon toga je usledilo puno novih solo putovanja. “Pokorila” sam samostalno London, Japan, Briž, Dizeldorf…

danicas small world

Kako si se sa tim izazovom izborila? 

Iskreno, nisam želela da opravdavam na bilo koji način svoju odluku za prvo solo putovanje i da zadajem brigu roditeljima, pa sam činjenicu da putujem sama od njih tada sakrila.

Saopštila sam odluku društvu i sestri. Naravno da je bilo pitanja: zašto se praviš pametna?da li stvarno ne možeš da se strpiš? sačekaj da neko otputuje sa tobom!

Imam godišnji odmor, skupila sam novac, želim da idem baš tamo.

Zašto bih čekala da se poklopi još neka kockica?

Sa druge strane, da je u početku sve bilo lako i jednostavno, nije.

Plašila sam se da li ću uspeti sve sama da organizujem, da li će mi nedostajati razgovor sa poznatom osobom.

Snalaženje po inostranstvu me nije plašilo, jer sam već bila iskusna u tome. A i odlazila sam u razvijenu zemlju gde skoro svi znaju engleski i žele da pomognu. Svuda postoji wi-fi i uvek mogu da pozovem nekog preko Skype-a, Viber-a, Whatsapp-a.

Koliko ću biti sigurna tamo negde dok budem šetala je takođe bila jedna od bojazni. Rešila sam da se držim uvek velikih ulica i da svoje obilaske završavam pre nego što padne mrak.

Trebalo je logistički pokriti sve želje, istražiti kako da stignem od jednog grada do drugog i gde ću spavati.

Mislim da tada nijednog trenutka nisam posumnjala u sebe niti u to da ja tako nešto neću moći da ostvarim.

Desilo se da me je po sletanju u Malmo sačekao prvi test u snalažljivosti. Nema gradskog prevoza, prošla je ponoć. Kako ću do smeštaja sa aerodroma, a da ne puknem novac za taxi, koji, generalno, ni nemam za nešto van plana?

Svu tu moju zabrinutost verovatno je videla žena koja je sedela pored mene u avionu i rekla je da će nju čekati prijatelji na aerodromu, pa će me oni odbaciti do hostela.

Pomislila sam kako sreća prati hrabre i kako dobri ljudi još uvek postoje.

Od prvog koraka po Malmeu shvatam da ništa na svetu ne bih menjala za ovaj osećaj upravljanja svojim životom na način na koji sama želim.

Biram da skrenem u ulicu levo, sedam na vafle jer su mi se odjednom prijeli, obiđem ovaj, a ne onaj park.

Nemojte pogešno da me shvatite, ja stvarno volim da putujem u društvu, ali ta spoznaja slobode i nezavisnosti je bila divna.

Ne morate da pratite tuđe otkucaje srca, to da li je neko umoran, neraspoložen, gladan, da li ga bole leđa od preduge šetnje.

Brinete samo o sebi i svojim željama.

Rekla sam sebi: “Nisi mogla bolju stvar da uradiš za sebe i svoje samopouzdanje.”

Šta si naučila iz ovog životnog izazova? 

Nakon prvog solo putovanja sam shvatila da više ne postoji stvar koju ne mogu da uradim sama.

Da odem u bioskop i odgledam film, u pozorište na neku predstavu, da ispijam kafu u kafiću bez nekog ko sedi preko puta.

Više apsolutno ništa nije predstavljalo bauk.

Shvatila sam da udovoljavanje sebi i samostalno življenje ne predstavljaju ništa strašno, već da otvaraju nove horizonte.

Rekla sam tad sebi: “E sad možeš i na Mars sama!”

putovanja

I nije bitno da li drugi na to gledaju sa nekom vrstom sažaljenja, ili kao na neku ludost.

Osećala sam se slobodno, nezavisno i srećno i to mi je bilo najbitnije. Uspela sam ceo put sama da izguram – logistički, materijalno, emotivno.

I vratila sam se kao pobednik. Upoznala sam neku novu sebe.

Uhvatila sam se u koštac sa životom, izazvala ga i pobedila.

Šta bi poručila osobama koji se suočavaju sa istim izazovom?

Putovanja i jesu tu da prošire vidike i saznanja.

Bitno je i kako lično doživljavate svoja putovanja.

Da li kao lekciju više, kao uživanje ili nešto treće. Na tim solo putovanjima sam konačno shvatila da ništa više neću propustiti jer nemam društvo, bilo da je film, predstava ili nešto drugo.

I uvidela sam da sama sebi mogu biti baš, baš dovoljna.

Mislim da sam uspela delimično i neke ljude iz svog okruženja da ubedim da eksperimentišu sa solo putovanjima.

Znam takođe da sam najbitnije odluke donela baš na takvim putovanjima. Na nekima od njih sam postavila prioritete u životu.

Na njima sam imala puno vremena da posmatram svet oko sebe i da zaključim šta je ono što želim za sebe.

Upoznala sam gomilu devojaka koje dolaze iz Australije, Kine, Amerike i koje solo obilaze celu Evropu. Okruženje ih ne gleda sa čuđenjem i nikom nije čudno što žele same da upoznaju svet.

Odvažite se na solo putovanja, ljudi.

Tako ćete pre svega upoznati sebe!

Posetite Danicin blog i saznajte korisne informacije o raznim putovanjima i izazovima vezanim za njih

2 thoughts on “Kako sam strahove od solo putovanja preobratila u pobedu?

  1. Nekoliko puta sam tokom čitanja morala da napravim pauzu i prepišem rečenice koje su mi se dopale u notes gde čuvam brojne citate. “Ništa na svetu ne bih menjala za ovaj osećaj upravljanja svojim životom na način na koji sama želim.” – Ovo mi je favorit. Tako jednostavno, a tako moćno. Ja sam tek na početku otkrivanja sveta. Letos sam sama otišla na jedan dan u Ljubljanu. Iako nije isto jedan dan u Ljubljani i nekoliko u Skandinaviji, ta sloboda i nezavisnost su mi jako dobro poznati. Išla sam gde se meni išlo, ručala kada sam htela, sama se snalazila, nikome ništa nisam objašnjavala, izazvala sam sebe na hiljadu načina, čak i upoznala navodno vidovitog Slovenca koji mi je rekao da me čekaju dobra karijera i jedna velika ljubav za ceo život. 😄 I na kraju dana bila neopisivno ponosna na sebe i bogatija za veliko životno iskustvo. Apsolutno se slažem da kada jednom shvatiš da sve možeš sama, nećeš se uopšte dvoumiti. 🙂

Volela bih čuti tvoje mišljenje: